Osnovni podaci: Rođen je 10. jula 1946. godine u selu Niševci, kod Svrljiga. Otac Vladimir, majka Zdenka. Završio je srednju tehničku školu, a nakon toga Vojnu akademiju (1968). Diplomirao je na najvišim vojnim školama: Komandno-štabnoj akademiji (1984) i Školi nacionalne odbrane (1989). Tokom karijere bio je na dužnostima od komandanta čete do komandanta korpusa. Prekomandovan je pet puta, službovao je u Nišu, Leskovcu, Kosovskoj Mitrovici, Beogradu, Novom Sadu. General je postao 1994. godine i postavljen je na mesto komandanta Novosadskog korpusa. Na Dan Vojske Jugoslavije, 16. juna 1998, postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta Prve armije. U čin general-potpukovnika unapređen je 25. decembra 1998. godine. Za vreme agresije na Jugoslaviju, krajem marta 1999. godine avioni NATO alijanse pogodili su komandno mesto Prve armije, tada su poginuli general Srboljub Trajković i nekoliko oficira Vojske Jugoslavije, dok je Krstić bio lakše povređen. Na dužnost načelnika inspekcije VJ postavljen je 28. decembra 1999. godine.

Na čelo komande Združenog sastava VJ i policije, koji će ući u tampon zonu na jugu Srbije, postavljen je marta 2001. godine. Sa komandantom KFOR-a Karlom Kabiđozom potpisao je u ime VJ sporazum o ulasku VJ u tampon zonu.

Smenjen je sa dužnosti komandanta Združenih snaga odlukom predsednika SRJ Vojislava Koštunice, a na zahtev načelnika Generalštaba VJ, general-pukovnika Nebojše Pavkovića, javio je beogradski Radio B92 14. juna 2001. "Nije me ništa iznenadilo", izjavio je Krstić i dodao da je na jug Srbije "došao po naređenju i da se vraća po naređenju". "Drago mi je da su problemi na jugu Srbije rešeni, i to je jedino važno. Obavešten sam i da mi je dodeljen jedan orden prvog stepena. Ja ću ga posvetiti Združenim snagama bezbednosti."

O Vojsci Jugoslavije: "VJ ukupnim ponašanjem, pravilnim borbenim radnjama i potpunom primenom svih odredbi međunarodnog i humanitarnog prava kod svih lojalnih građana na Kosovu i Metohiji, izaziva poštovanje i divljenje, a kod separatističkih snaga i terorističkih bandi strah i podozrenje".

O sukobu sa NATO–om: "Rat sa NATO-om je borba Davida i Golijata." NATO je u ratu sa SR Jugoslavijom "teško ranjen", rekao je Krstić i dodao da se "VJ nije uplašila takve sile i da je učinila sve da zaštiti narod, vojsku i objekte". Krstić tvrdi da su jedinice Prve armije oborile šest aviona NATO-a i 143 krstareće rakete.

Da li je podržavao režim Miloševića: Prema mišljenju ministara ekonomije i finansija Evropske unije podržavao je i zato je 2000. godine stavljen na spisak lica kojima je zabranjeno izdavanje viza za putovanja u zemlje Unije.

O povratku VJ i policije u tampon zonu: "Do sada smo samo gubili, a sada i vraćamo naše teritorije."

Predlozi za unapređenja: Nebojša Čović je predložio 31. maja 2001. da Krstić bude unapređen u čin general-pukovnika kao jedan od najzaslužnijih oficira za povratak u zonu bezbednosti. "Novi ekspres", pozivajući se na pouzdane izvore, piše da bi novi načelnik Generalštaba trebalo da bude Ninoslav Krstić. Informativna služba Generalštaba VJ je tim povodom saopštila da se "neće osvrtati na senzacionalističke članke sumnjivih izvora sličnog sadržaja".

O povratku na Kosovo: "Formiranjem i javnom promocijom Trećeg odreda specijalne namene prošle godine, VJ je najavila spremnost da se na miran način vrati na prostor Kosmeta čim se za to stvore potrebni uslovi" a ti "uslovi treba da budu u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN-a i Vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova". "Na pitanje da li je to u bliskoj budućnosti moguće, rekao bih – moguće je, ali uz napomenu da o tome treba razgovarati tek posle regularno održanih izbora na Kosovu i Metohiji."

Šta kaže o sebi: "Smatraju me za odgovornog, profesionalnog generala koji vodi računa o svojim vojnicima."

Na što je ponosan: "Ponosan sam na vojnike, starešine i policajce koji u složenim vremenskim i prostornim uslovima daju svoj maksimum kako bi sprečili širenje ekstremizma i omogućili državnim organima da mirnim sredstvima reše probleme na jugu Srbije."