Anketa o dohocima i stavovima stanovništva Srbije, koju će od jula ove godine praviti Institut G17 bar nekoliko puta godišnje, sadrži detaljne informacije o demografskim karakteristikama stanovništva, izvorima ukupnog dohotka, nekim važnijim stavkama na strani rashoda i stavovima i očekivanjima stanovništva od predstojećih reformskih procesa u Srbiji. Zbog ograničenosti prostora, u Biltenu će biti prikazivani samo izabrani indikatori izračunati na temelju ankete. Permanentno sprovođenje ankete u izabranim vremenskim intervalima i raspoloživost adekvatnih informacija omogućiće praćenje i uporednu analizu promena u demografskim i socio-ekonomskim karakteristikama stanovništva, kao i praćenje stavova o brzini sprovođenja reformi u privredi i povratnom uticaju promena u društvu na njihov položaj.

Anketom su obuhvaćena tri regiona na teritoriji Srbije – Centralna Srbija, Vojvodina i Beograd. Ukupno je anketirano 2006 domaćinstava, od čega 53,3 odsto na teritoriji Centralne Srbije, 25,9 odsto na teritoriji Vojvodine i 20,8 odsto na teritoriji Beograda. Od ukupnog broja anketiranih domaćinstava 89,4 odsto su nepoljoprivredna, dok su 53,6 odsto gradska domaćinstva. Tehnika uzorkovanja počiva na principu geografske stratifikacije celokupne populacije. Na prvom nivou urađena je stratifikacija opština prema okruzima, pri čemu svaki okrug predstavlja poseban stratum. Okrug je dalje stratifikovan na gradsko i ruralno područje. Na ovako razdeljenom skupu primenjen je troetapni stratifikovan uzorak. Uzorak je alociran kombinacijom proporcionalnog i optimalnog metoda alokacije. Jedinice prve etape su mesne zajednice. U svakoj mesnoj zajednici anketiran je klaster od deset domaćinstava. Jedinice posmatranja druge etape su individualna domaćinstva, dok je u trećoj etapi iz svakog domaćinstva na slučaj izabrano lice starije od 18 godina, tako da anketa sadrži agregatne informacije o celom domaćinstvu i individualne informacije dobijene anketiranjem slučajno izabranog ispitanika.

Pregled osnovnih indikatora ocenjenih na temelju Ankete

Prosečna starost anketiranih ispitanika iznosi 46 godina. Žene su zastupljene u anketi sa 51,7 odsto. Bračni status imalo je 64,1 odsto ispitanika. Veoma visok procenat anketiranih domaćinstava, čak njih 87,1 odsto, nema decu starosne dobi do pet godina, odnosno 66,2 odsto anketiranih domaćinstava nema decu od 7 do 19 godina starosti. Prosečan broj dece do 14 godina starosti po jednom domaćinstvu, procenjen anketom, iznosi 0,5 odsto, dok je prosečan broj članova u domaćinstvima procenjen na 3,4 člana. Ovaj broj se smanjuje, počev od prvog decila u kojem je procenjen na 4,3 člana, do 2,6 članova u poslednjem decilu. (Smanjenje broja članova domaćinstva sa nivoom per capita – po glavi – dohotka domaćinstva delimično je i posledica činjenice da se ukupni dohodak domaćinstva jednostavno deli sa brojem članova. Ukoliko bismo dohodak domaćinstva delili brojem uslovnih potrošnih jedinica, tako da deca imaju manji ponder ili da veće domaćinstvo postiže ekonomiju obima, višečlana domaćinstva bi postala imućnija nego u slučaju per capita analizi, tako da bi se i pravilnost da sa porastom decilne grupe opada prosečan broj članova domaćinstva delimično izgubila).

Tabela 1 Struktura ispitanika po aktivnosti

Aktivnost ispitanika %

Zaposlen van poljoprivrede 47,1

Poljoprivrednik 5,9

Pomažući član 0,2

Nezaposlen – traži posao 8,6

Povremeno aktivan 2,7

Lice sa ličnim prihodom 21,7

Domaćica 8,2

Učenik/student 5,3

Nesposoban za rad 0,2

Ukupno stanovništvo 100

Izvor: G17 Anketa o dohocima i stavovima stanovništva

Stopa nezaposlenosti procenjena anketom iznosi 13,4 odsto (Tabela 1). U strukturi ispitanika prema školskoj spremi dominiraju ispitanici sa završenom srednjom školom (Tabela 2). Muškarci imaju u proseku završenih 11,6 godina škole, a žene jednu godinu manje. Decilna analiza pokazuje da se prosečan broj godina škole ispitanika koji pripadaju najsiromašnijem sloju stanovništva, tj. u najnižim decilnim grupama, kreće od 9,4 do 10,7, a u najvišem decilu, među najbogatijima, iznosi 12,5 godina. Međutim, na osnovu samo toga ne može se zaključiti da pripadnost datoj socio-ekonomskoj grupi u znatnijoj meri korelira sa stepenom dostignutog obrazovanja.

Tabela 2 Struktura ispitanika po školskoj spremi

Školska sprema %

Bez škole 3,2

1-3 razreda 2,2

4-7 razreda 4,4

Osnovna škola 14,9

Srednja škola 56,7

Viša 8,2

Visoka 10,3

Ukupno 100

Izvor: G17 Anketa o dohocima i stavovima stanovništva

O materijalnom položaju domaćinstava u Srbiji može se prosuditi i na temelju praćenja uslova stanovanja, posedovanja trajnih potrošnih dobara, mogućnosti odlaska na odmore i sl. Procenjena stambena površina po jednom članu domaćinstva iznosi 28,8 metara kvadratnih, ili u proseku jedna soba. Još uvek 20,2 odsto domaćinstava nema telefon, dok 6,4 odsto nema kupatilo. Međutim, 13,2 odsto domaćinstava poseduje personalni računar. Kada je reč o posedovanju trajnih potrošnih dobara, većina domaćinstava poseduje osnovne kućanske aparate, što nam ne daje informaciju i o njihovoj dotrajalosti. U našem slučaju, godine starosti automobila mogu biti jedan od pokazatelja dotrajalosti trajnih dobara. Prosečna starost automobila u vlasništvu domaćinstava ocenjena anketom iznosi 14 godina, a 47,2 odsto domaćinstava nema automobil. Tek 26,8 odsto domaćinstava može svojim članovima godišnje da priušti letovanje ili zimovanje. Mali broj izbeglica još se zadržao u domaćinstvima, što zbog odlaska iz zemlje što zbog promene statusa. U samo 3,2 odsto anketiranih domaćinstava žive izbeglice, a njihovo učešće u ukupno ispitivanoj populaciji od 3,3 odsto ukazuje na potcenjenost ove kategorije.

Izvori i struktura ukupnog dohotka

Analiza strukture ukupnog dohotka stanovništva u obuhvatu anketom po izvorima govori u prilog činjenici da domaćinstva u Srbiji preko 50 odsto svog dohotka ostvaruju od zarada iz osnovne delatnosti (Tabela 3). Međutim, ta struktura je nešto drugačija za poljoprivredna i nepoljoprivredna domaćinstva. Kod poljoprivrednih i mešovitih domaćinstava u strukturi ukupnog dohotka znatan udeo imaju prihodi od sopstvenog imanja i procenjena vrednost proizvodnje za sopstvene potrebe (naturalna potrošnja), koji predstavljaju 46 odsto ukupnog dohotka. Ovi izvori kod nepoljoprivrednih domaćinstava tvore samo 12 procenata ukupnog dohotka. Sa druge strane, socijalna primanja u strukturi ukupnog dohotka imaju veći značaj kod nepoljoprivrednih domaćinstava i čine 15 odsto ukupnog dohotka (naspram 6,7 odsto kod poljoprivrednih i mešovitih). Kada su u pitanju novčana primanja na ime doznaka i poklona iz zemlje i inostranstva, nema većih razlika između posmatranih kategorija domaćinstava. Anketom nisu obuhvaćeni svi rashodi domaćinstava, stoga neće biti posebno ni prikazani, izuzev izdataka za ishranu koji apsorbuju oko 43 odsto ukupnog dohotka svih domaćinstava, što je procenat sličan onom dobijenom iz Anketa o potrošnji domaćinstava (APD) koje radi SZS.

Tabela 3 Struktura ukupnog dohotka domaćinstava i rashodi za ishranu

(u procentima; ukupni dohodak = 100)

Dohodak; Domaćinstva ukupno; Nepoljoprivredna; Poljoprivredna i mešovita

1 Od rada iz osnovne aktivnosti 51,2 53,6 30,6

2 Dodatne aktivnosti 10,2 10,4 9,1

Ukupno od rada (1+2) 6,.4 64,0 39,7

3 Od bolovanja 0,3 0,3 0,1

4 Socijalna pomoć 0,2 0,2 0,1

5 Penzije, invalidnine 12,3 13,2 4,7

6 Dečji dodatak 1,0 0,9 1,5

7 Naknade za nezaposlene 0,2 0,2 0,2

8 Stipendije 0,2 0,2 0,1

Ukupno socijalna primanja (3+4+5+6+7+8) 14,2 15,0 6,7

9 Pokloni u novcu iz zemlje 1,5 1,7 0,4

10 Pokloni u novcu iz inostranstva 2,4 2,3 3,5

11 Pokloni u robi i uslugama iz zemlje 1,3 1,4 0,9

12 Pokloni u robi i uslugama iz inostranstva 1,4 1,4 1,8

Ukupno doznake i pokloni (9+10+11+12) 6,6 6,8 6,6

13 Od imanja i radnje 9,6 7,4 28,5

14 Povlastice i subvencije 0,3 0,3 0,1

15 Zakupnine, kamate, dividende 1,6 1,7 0,9

16 Naturalna potrošnja 6,0 4,7 17,5

Ukupni dohodak 100 100 100

Rashodi za ishranu(1) 42,7 44,1 30,4

(1) Učešće u ukupnom dohotku domaćinstava.

Izvor: G17 Anketa o dohocima i stavovima stanovništva

Vrednost prosečnog mesečnog dohotka domaćinstava per capita, ocenjena na temelju ankete, iznosi 4490,9 dinara ili 147,5 DM. Prosečna mesečna neto plata iz osnovne delatnosti, ocenjena anketom, iznosi 5899 dinara (skoro 200 DEM), što ne odstupa mnogo od zvanično objavljene junske plate u Srbiji od 5530 dinara. Plata ostvarena od dodatnog rada izmerena je u visini od 6343 dinara, a 38 odsto ispitanika pored obavljanja osnovne delatnosti radi i dodatno. Prosečna neto zarada po satu rada u primarnoj delatnosti iznosi 38 (1,3 DEM), a od dodatnog rada 54,3 dinara (1,8 DEM).

Prosečan mesečni dohodak najsiromašnijih manji je 12 puta od prosečnog mesečnog dohotka najbogatijeg dela stanovništva, a četiri puta od ocenjenog proseka svih domaćinstava. Gini koeficijent iznosi 37, što je nekoliko poena više od nejednakosti u Poljskoj, a približno jednako onoj u Bugarskoj, Hrvatskoj i baltičkim zemljama. (Vrednost Gini koeficijenta kreće se od 0 – potpuna jednakost, do 100 – jedna osoba prisvaja ceo dohodak društva. Zapadnoevropske zemlje imaju nejednakost od oko 35, Amerika i Rusija oko 40, većina latinoameričkih zemalja preko 45. Zemlje sa najvećim stepenom jednakosti su Češka i Slovačka i skandinavske zemlje, sa Gini koeficijentom ispod 25.) Gini koeficijent od 37 znatno je viši (nejednakost je veća) od onoga koji je izračunat za 2000. godinu na osnovu APD-a. To ne mora da bude indikator stvarnog povećanja nejednakosti u poslednjem periodu, već može biti i posledica drugačijeg obuhvata: dok se anketa Instituta G17 odnosi samo na period od mesec dana, APD pokriva duži period (šest meseci). Poznato je, pak, da se sa produženjem perioda posmatranja nejednakost smanjuje.

Tabela 4 Dohodak domaćinstava per capita i

struktura izabranih izvora po decilima

U procentima

Decili; Mesečni dohodak domaćinstava per capita (u din.); Plate iz osnovne delatnosti; Plate iz dodatne delatnosti; Penzije; Doznake i pokloni; Dohodak od imanja

Prvi 1021,4 45,9 9,7 13,9 3,0 8,8

Drugi 1857,5 52,7 10,8 14,9 1,8 6,1

Treći 2353,6 58,5 8,7 10,9 3,5 5,2

Četvrti 2843,1 53,2 8,4 16,5 4,0 5,9

Peti 3324,5 49,5 7,8 17,5 4,3 7,8

Šesti 3904,4 55,7 10,3 13,5 3,0 7,5

Sedmi 4699,3 58,7 7,7 11,8 4,8 7,0

Osmi 5562,4 52,0 12,1 14,8 4,7 5,7

Deveti 6948,3 49,0 10,3 14,0 6,7 12,0

Deseti 12613,6 46,8 11,7 7,6 12,5 14,3

Ukupno 4490,9 51,2 10,2 12,3 6,6 9,6

Napomena: U prvom decilu nalazi se deset odsto ljudi s najnižim dohotkom domaćinstava per capita, itd. Ovih pet izvora dohotka ne čine total. Detaljnija struktura izvora dohotka data je prethodnoj tabeli.

Izvor: G17 Anketa o dohocima i stavovima stanovništva.

Plate kao izvor ukupnog dohotka ne osciliraju mnogo po decilnim razredima, zadržavajući najveći doprinos u formiranju dohotka kod svih socio-ekonomskih grupa stanovništva (Tabela 4). Opadanje značaja plata iz osnovne delatnosti u petom decilu kompenzuje se porastom značaja penzija i primanja od sopstvenog imanja. Interesantno je istaći da su penzije obrnuto srazmerne kretanju ostalih izabranih izvora ukupnog dohotka po decilima. Kod najsiromašnijih, penzije su značajniji izvor ukupnog dohotka u odnosu na najbogatiji deo društva, što govori u prilog činjenici da primaoci penzija najvećim delom ulaze u najsiromašniju (prvu) decilnu grupu. Doznake i pokloni iz zemlje i inostranstva imaju najveći značaj u formiranju ukupnog dohotka kod najbogatijih, prevazilazeći više od 50 puta vrednost doznaka i poklona koje primaju najsiromašniji. Veoma je interesantno da su dobijeni pokloni i doznake jedan od važnih elementa koji objašnjavaju pripadnost najvišoj dohodnoj grupi. Dohodak od imanja u poslednjem decilu veći je u proseku 20 puta u poređenju sa vrednošću iz prvog decila. Od pet izabranih faktora koji ulaze u strukturu formiranja ukupnog dohotka domaćinstava per capita, u poslednjoj decilnoj grupi samo penzije gube na značaju, dok se kod najsiromašnijih penzije, iza zarada iz osnovne delatnosti, nalaze na drugom mestu u formiranju ukupnog dohotka.

Stavovi stanovništva

Jedan od glavnih ciljeva Ankete nije samo da prati promene u stavovima stanovništva u toku tranzicije već i da pokuša da ih objasni "objektivnim" faktorima kao što su promena dohotka, nivo obrazovanja, mesto stanovanja, oblast delatnosti itd. Na taj način u stanju smo da objasnimo i formiranje stavova stanovništva i pružimo uvid onima koji vode ekononmsku politiku kako neke od ekonomskih mera stanovništvo percepira. To je naročito važno u vremenu tranzicije kada je intenzitet ekonomskih promena veliki i kada na održivost date politike subjektivne percepcije mogu da utiču i više nego "objektivne" promene u pokazateljima.

Najznačajnija varijabla u oblasti stavova jeste procena ekonomske situacije domaćinstva. Dijapazon mogućih ocena se kreće od 1 (veoma loša) do 5 (veoma dobra). Nije iznenađujuće da je 58 odsto ispitanika procenilo ekonomsku situaciju kao veoma lošu i lošu (dajući joj jedinicu i dvojku). Nešto više od jedne trećine smatra da je njihova ekonomska situacija osrednja, dok je manje od sedam odsto ocenjuje kao veoma dobru i odličnu.Prosečna ocena iznosi 2,27. Ova prosečna ocena biće praćena od ankete do ankete, i biće korišćena kao Indeks ekonomske situacije Instituta G17 (IESG17). U nastavku teksta pokazaćemo koji faktori utiču na ovu ocenu.

Reforme i privatizacija ili reforme ili privatizacija

Između stava o potrebi brzih reformi i stava o poželjnosti privatizacije postoji pozitivna ali dosta blaga korelacija (0,2). Kako Tabela 5 pokazuje, procenat onih koji podržavaju ubrzanje reformi iznosi neobično visokih 94 odsto, dok je podrška privatizaciji tek nešto iznad dve trećine. Ono što je interesantno jeste da skoro dve trećine stanovništva ima pozitivan stav i prema privatizaciji i prema brzim reformama, i da se skoro svi oni koji podržavaju privatizaciju istovremeno se zalažu i za brze reforme. S druge strane, postoji i znatan procenat (više od jedne četvrtine) onih koji podržavaju brze reforme ali se protive privatizaciji. Očigledno je da ne stavlja celo stanovništo znak jednakosti između brzih promena i privatizacije.

Tabela 5

Stavovi o privatizaciji i ubrzanju reformi ; Stav o privatizaciji;

Stav o brzim reformama

Negativan Pozitivan Ukupno

Negativan 4,2 1.9 6,1

Pozitivan 28,4 65,6 93,9

Ukupno 32,6 67,4 100

Izvor: G17 Anketa o dohocima i stavovima stanovništva

Očekivanja – realistična ili ne

Sledeća zanimljiva promenjiva jeste kako građani upoređuju svoj uticaj na društvena zbivanja sa onim od pre godinu dana, dakle pre promene režima.Tu se primećuje malo poboljšanje. Dok je pre godinu dana čak 68 odsto stanovništva smatralo da je njihov uticaj na društvena zbivanja nikakav (ocenivši ga najnižom mogućom vrednošću 1 – od 10), danas je taj procenat nesto niži (64). Sve u svemu, postoji mali pomak u oceni sopstvenog uticaja, i očekivanje o znatno većem uticaju za godinu dana. Tako, dok prosečni subjektivni "dobitak" u društvenom uticaju u toku poslednjih 12 meseci iznosi samo 0,02 poena, stanovništvo očekuje dobitak od 0,42 poena, što je čak 20 puta više. Na ovu činjenicu valja obratiti pažnju jer su takva očekivanja verovatno nerealna – ali ona i te kako mogu da oblikuju političko raspoloženje ljudi i utiču na njega.

Ipak, iako 92 odsto stanovništva očekuje poboljšanje svoje ekonomske situacije u budućnosti (samo osam odsto su potpuni pesimisti i ne veruju da će ikada nastupiti "bolje sutra"), čini se da u ovim očekivanjima, stanovništvo nije nerealno. Tako, na primer, tri četvrtine ljudi veruje da će poboljšanja biti tek kroz dve i više godina. Rezimirajući, mogli bismo da kažemo da osam odsto pripada potpunim pesimistima, oko 17 odsto nestrpljivim koji očekuju boljitak u toku sledeće godine, a da su ostali spremni da čekaju (ili bar ne veruju da će biti bolje) još 2-3 godine. Interesantno je ove rezultate porediti s identičnim pitanjem koje se tiče očekivanja u pogledu poboljšanja situacije u preduzeću u kome ispitanici rade. Pesimizam je ovde znatno manje izražen. Čak jedna četvrtina ljudi očekuje poboljšanje u preduzeću u toku sledećih 12 meseci, što je dva puta veći procenat u odnosu na one koji u istom periodu očekuju poboljšanje u sopstvenoj ekonomskoj situaciji.

Blisko povezano s ovim pitanjem jeste i pitanje o plati koju ispitanici smatraju da zaslužuju. U proseku, ispitanici smatraju da zaslužuju platu koja je dvaput (i više) veća od one koju primaju. Tačna prosečna razlika iznosi 134 procenta. Tek 18 odsto ispitanika "prihvatilo" bi kao zasluženu platu koja je 50 procenata ili manje iznad njihove sadašnje plate. Svi ostali smatraju da zaslužuju znatno višu platu – čak 29 odsto ispitanika veruje da bi trebalo da budu plaćeni tri puta više.

Gubitnici i dobitnici

Više od 40 odsto ispitanika smatra da se njihova ekonomska situacija pogoršala u toku poslednjih šest meseci (Tabela 6). Samo deset odsto konstatuje poboljšanje, dok 50 odsto, naravno, ima nepromenjenu situaciju. Činjenica da broj "gubitnika" nadmašuje broj "dobitnika" sa 4:1 svakako je nešto što bi trebalo da bude povod za ozbiljnu zabrinutost sadašnjih vlasti. Pozitivna okolnost je, ipak, što među onima čija se situacija pogoršala znatan procenat (više od jedne četvrtine) krivi prethodni režim.

Tabela 6 Dosadašnji gubitnici i dobitnici u tranziciji

(u procentima; svi ispitanici = 100)

Uzrok pogoršanja (samo za gubitnike); Gubitnici; Nema promene; Dobitnici;

Ne snalazim se 3,5 — —

Politika sadašnje vlade 15,1 — —

Prethodni režim 11,9 — —

Ostali razlozi i bez odgovora 10,4 — —

Ukupno 40,9 48,9 10,2

Izvor: G17 Anketa o dohocima i stavovima stanovništva

Kao što vidimo u Tabeli 7, karakteristike gubitnika i dobitnika veoma se razlikuju. Tako su dobitnici mlađi, među njima ima mnogo više muškaraca nego žena, oni su obrazovaniji, veći broj ih je zaposlen u privatnom sektoru (iako je u tom pogledu razlika prilično mala), i konačno gradsko stanovništvo i stručnjaci su mnogo zastupljeniji među dobitnicima nego među gubitnicima. Što se ovog poslednjeg, na primer, tiče, među dobitnicima je više od deset odsto stručnjaka, što je skoro dvostruko veći procenat nego među gubitnicima. Prema tome, prvih šest do devet meseci naše tranzicije pokazuju trendove slične onim u ostalim zemljama u tranziciji: glavni dobitnici u periodu prelaza na tržišnu privredu jesu mladi, obrazovani i gradsko stanovništvo. Gubitnici su, naravno, uglavnom stariji, neobrazovaniji i ruralno stanovništvo.

Tabela 7

Osnovne prosečne

karakteristika gubitnika i dobitnika

Gubitnici Dobitnici

Prosečna starost (u godinama) 47 44

Muškarci (u procentima) 47 56

Radi u privatnom sektoru (procenat) 32 35

Prosečan broj godina školovanja 10.9 12.1

Procenat stručnjaka 5,7 10,4

Procenat gradskog stanovništva 54 61

Prosečni mesečni dohodak per capita (u dinarima) 4074 6289

Izvor: G17 Anketa o dohocima i stavovima stanovništva

Da li sadašnji gubitnici očekuju da u toku sledećih šest meseci postanu dobitnici? Odgovor na to pitanje daje nam tranzitivna matrica u Tabeli 8. Oni čija se ekonomska situacija pogoršala i dalje pretežno očekuju da će ostati gubitnici. Samo jedna četvrtina njih veruje u boljitak. S druge strane, 45 odsto onih čija se situacija u prethodnom periodu nije promenila očekuju poboljšanje, i čak 70 odsto onih čija se ekonomska situacija već poboljšala. Naravno, ukupni procenti onih koji očekuju poboljšanje i onih koji očekuju pogoršanje u toku sledećih šest meseci veoma se razlikuju od rezultata koje je ekonomska politika postigla u proteklih šest meseci. Za razliku od dosadašnjeg rezultata, koji sportskim rečnikom možemo predstaviti kao 1 pobedu (poboljšanje), 5 nerešenih (isto) i 4 poraza (pogoršanje), stanovništvo u toku sledećeg semestra očekuje rezultat 4-4-2. Osnovni izazov biće, otuda, kako unaprediti situaciju 40 odsto ljudi umesto samo deset.

Tabela 8

Tranzitivna matrica

Očekivana promena sopstvene ekonomske situacije u toku sledećih šest meseci

Promena sopstvene ekonomske situacije u toku poslednjih 6 meseci

Gora Ista Bolja Ukupno

Gora 38 37 25 100

Ista 8 47 45 100

Bolja 7 23 70 100

Ukupno 20 40 40 100

Izvor: G17 Anketa o dohocima i stavovima stanovništva

Naravno, tabelarni pregledi (kao u Tabeli 7) ne dozvoljavaju nam da tačno razlučimo faktore koji utiču na dati rezultat: naime, da li je recimo činjenica da su dobitnici obrazovaniji od gubitnika posledica činjenice da među njima ima više muškaraca (koji su u proseku obrazovaniji od žena), ili činjenice da više njih živi u gradu (koji opet ima bolju obrazovnu strukturu nego selo), ili pak činjenice da među dobitnicima ima više stručnjaka. Za tako nešto – ocenu stvarnog značaja svakog od ovih faktora – potrebna nam je regresiona analiza, što je upravo tema sledećeg odeljka.

Kako objasniti stavove stanovništva i uspeh pojedinaca

Ovde ćemo pokušati da objasnimo šta stoji iza dva rezultata koja smo već razmatrali: (i) ocene ekonomske situacije sopstvenog domaćinstva, i(li) podele na dobitnike i gubitnike. Tabela 9 pokazuje da su varijable koje objašnjavaju ove rezultate u velikoj meri različite.

Posmatrajmo prvo ocenu ekonomske situacije. Svaki porast dohotka od deset odsto poboljšava stav ispitanika o sopstvenom ekonomskom položaju za skoro 0,05 poena na skali od 1 do 10. (Naravno, dohodak ne možemo koristiti kao nezavisnu varijablu za razlikovanje dobitnika od gubitnika, jer ne znamo prethodni dohodak u odnosu na koji ispitanik upoređuje svoju sadašnju situaciju. Recimo činjenica da dobitnici imaju viši dohodak od gubitnika – vidi Tabelu 3 – može da bude objašnjena ili time da su dobitnici znatno popravili svoj položaj i "preskočili" po dohotku gubitnike, ili time da su već odranije imali viši dohodak.) Naravno, ovo je očekivano. Ono što je interesantnije jeste kako se drugi faktori – kada je dohodak dat – odražavaju na procenu ekonomskog položaja. Bolje obrazovanje, subjektivno poboljšanje društvenog uticaja (posle oktobarske revolucije) i mladost utiču i na bolju ocene sopstvene ekonomske situacije. Kada u regresiju uključimo i vrstu aktivnosti kojom se ispitanik bavi, vidimo da se u većini slučajeva ne pojavljuju razlike: recimo nema razlike između poljoprivrednika i onih zaposlenih van poljoprivrede. Razlike postoje jedino u slučaju nezaposlenih, i učenika i studenata koji svoju situaciju ocenjuju nepovoljnije (podsećamo: pri datom nivou realnog dohotka, starosti, obrazovanja itd.), i kod domaćica koje svoju situaciju ocenjuju povoljnijom. Možemo zaključiti da je veći dohodak veoma važan i za poboljšanje mišljenja o sopstvenoj situaciji, ali i da na ovo mišljenje znatno utiču i drugi faktori poput nivoa obrazovanja, starosti ispitanika, i verovatno i stav prema oktobarskim događajima.

Tabela 9

Rezultati regresija

Regresija 1 Regresija 2

Zavisna promenljiva Ocena sopstvene ekonomske situacije(OLS) Dobitnik=1;Gubitnik=0(probit)

Nezavisne Promenljive Koeficijent(nivo verovatnoće)

Log dohodak per capita 0.472(0.000) n.a.

Obrazovanje (broj godina škole) 0.015(0.038) 0.110(0.01)

Promena društvenog uticaja 0.036(0.000) 0.064(0.04)

Starost -0.032(0.000) 0.005(0.90)

Starost (kvadratna) 0.0002(0.001) 0.0002(0.90)

Poljoprivrednik 0.049(0.61) -6.716(0.000)

Pomažući član -0.170(0.67)

Nezaposlen -0.174(0.013)

Povremeno aktivan -0.088(0.43) -0.243(0.69)

Lice sa ličnim prihodom -0.054(0.41)

Domaćica 0.158(0.048)

Učenik/student -0.194(0.035)

Nesposoban za rad -0.093(0.78)

Pol (muški=1) 0.281(0.03)

Privatni sektor 0.173(0.28)

Stručnjak 0.046(0.86)

Službenik 0.094(0.69)

Kvalifikovani radnik -0.010(0.97)

Nekvalifikovani radnik -0.157(0.73)

Povremeno zaposlen 0.50(0.52)

Beograd 0.085(0.62)

Centralna Srbija -0.021(0.88)

Gradsko naselje -0.09(0.52)

Konstanta -1.022(0.001) -2.47(0.01)

R2 (F) 0.18(33.4) n.a.

Broj opservacija 2006 574

Napomena: nivo verovatnoće na kome je hipoteza da je koeficient različit od nule odbačena data je u zagradi. Koeficijenti koji su statistički značajni na manje od pet odsto zasenčeni su. U prvoj regresiji izostavljena kategorija je zaposlen van poljoprivrede. U drugoj regresiji izostavljena kategorija je zaposlen van poljoprivrede, rukovodilac, u društvenom sektoru, koji živi u Vojvodini, u gradskom naselju. Prazno polje znači da promenljiva nije uključena u regresiju.

Izvor: G17 Anketa o dohocima i stavovima stanovništva

Još interesantniji su rezultati koje dobijamo pri pokušaju da ustanovimo koji faktori objašnjavaju dobitak (povećanje realnog dohotka) u toku poslednjih šest meseci. U regresiju smo uveli sve relevantne faktore. Pored onih iz prve regresije ovde smo uključili i (1) mesto stanovanja, (2) radno mesto (rukovodilac, stručnjak, radnik itd.), (3) region (Vojvodina, Beograd, Centralna Srbija), (4) vrstu vlasništva firme u kojoj ispitanik radi itd. Nijedan od ovih faktora nije se pokazao statistički značajnim. (Jedan broj je otpao zbog visoke kolinearnosti između varijabli i otuda nije prikazan u Tabeli.) Dok su viši nivo obrazovanja i muški pol i dalje statistički značajni faktori za objašnjenje uspeha, za ostale faktori za koje smo na osnovu tabulacija verovali da su takođe značajni, kao starost ispitanika, radno mesto (stručnjak), mesto stanovanja (gradsko u odnosu na ruralno), sada vidimo da nisu imali uticaja na uspeh pojedinaca u dosadašnjem toku tranzicije. U stvari, pri tabulaciji (kao u Tabeli 3) oni su se činili značajnim upravo zbog korelacije nivoa obrazovanja i njih samih (recimo, radnog mesta stručnjaka, mesta stanovanja itd.). Kada ih sve stavimo zajedno u regresiju, samo se nivo obrazovanja i pol pokazuju statistički značajnim i, u negativnom smislu, zaposlenost u poljoprivredi. Tako, recimo, ako su sve varijable potpuno istovetne, a samo se pol razlikuje, muškarac će imati 28 odsto veću verovatnoću da bude dobitnik nego žena; svaka dodatna godina školovanja povećava verovatnoću uspeha (u odnosu na verovatnoću gubitka) 11 odsto.

Znači, ima i pozitivnih i negativnih elemenata. Svakako da je pozitivno što je nivo obrazovanje važna determinantna uspeha. Sa druge strane, izgleda da su žene u mnogo većem procentu nego muškarci postale gubitnici. Naravno, razlog za to ne mora biti samo diskriminacija. Moguće je da postoje i neki neopservabilni faktori (recimo, preduzetništvo, ambicija, veze, čak i korupcija) koji su možda češći kod muškaraca nego kod žena, i koji su doveli do ovog rezultata. Ipak, biće zanimljivo videti da li će se i u sledećim anketama ovakvi rezultati zadržati. Interesantno je takođe da se ostali faktori za koje se često misli da su važni za uspeh (mladost, gradsko naselje, upravljačko radno mesto) za sada nisu pokazali značajnim.