Pao je Bojko, sledeći je Vučić, mogao je da pomisli mnogi opozicionar u Srbiji kada je prošlog četvrtka čuo blagovesti iz Sofije. Bojko Borisov (62), nekada najmoćnija politička figura u susednoj Bugarskoj, partner Evrope i Amerike, prijatelj Rusije, Kine i ostatka moćnog sveta, uhapšen je sa svojim saradnicima i držan u pritvoru čitav dan. Dovoljno da nekome ovde zaigra srce i da poveruje kako je pravda “spora ali dostižna”, i da će ono što je snašlo Borisova ubrzo snaći i “ove naše”.

Još kada se u sećanje prizovu drugi slučajevi, kao što su pad hrvatskog premijera Ive Sanadera 2009. godine i njegovo hapšenje u jesen 2010, sudbina nekadašnjeg predsednika Vlade Makedonije Nikole Gruevskog i neka vrsta egzila u Mađarskoj, na koji je bio primoran zbog optužbi, pad dvojice rumunskih premijera, zaista bi neko mogao sebe da uveri da je sudbina svih lidera na Balkanu koji se upletu u netransparentne poslove i visoku korupciju identična i da uvek vodi na robiju.

Sličnost između Sanadera, Borisova i Gruevskog je u tome što su najpre izgubili na izborima, a potom je protiv njih pokrenuta istraga, dok su u Rumuniji premijeri padali za svog vakta, procesuirani od strane čuvene tužiteljke Laure Koveši, koja trenutno vodi Evropsko javno tužilaštvo sa sedištem u Luksemburgu.

BEZ SUDSKOG EPILOGA

Priča o tome kako i najmoćniji na kraju dolijaju zvuči lepo i biblijski ali, nekako na kraju, ne izgleda sve baš tako dobro. Nijedan od tih slučajeva, kako i neki drugi iz regiona, nisu doveli do onoga što je san svake sirotinje – da će pravda biti jednaka za sve i da će i najmoćniji moći da budu osuđeni onda kada se dokaže da su kršili zakon.

Pored toga, ono što povezuje rumunski, bugarski, hrvatski i makedonski slučaj, a mnogi ih izjednačavaju sa onim što se dešava danas u Srbiji, jeste nesposobnost da se izgradi javna, državna uprava koja bi zaista bila servis u službi građana, već se radi o sistemu koruptivnih organizacija koji služi da se pojedinci sa vlasti i njihovi partneri obogate za kratko vreme iscrpljujući javne fondove, bilo domaće, bilo one iz Evropske unije.

Ako pogledamo kako Srbija danas izgleda ili kako je izgledala od trenutka kada je krenula “put Evrope”, tamo negde 2001. godine, sistem visoke korupcije je izgrađen, utemeljen i usavršen u toj meri da su se mnogi pojedinci iz javne uprave, još više oni iz njima bliskih kompanija, za ove dve decenije basnoslovno obogatili na javnim fondovima. Gotovo nikada ništa od toga nije završilo na sudu, niti smo svedočili presudama čak ni u slučajevima tzv. male korupcije (patty cash corruption cases), ako se ovde uopšte može nazvati “slučajem” kada neko ukrade na jednoj nabavci nekoliko desetina hiljada evra.

S druge strane, ako se pogleda struktura spskih bogataša, onih koji su “javno dostupni”, videćemo da većina njih ima staž koji nadmašuje period od poslednjih 20 godina, da su duže u poslu i da su kontroverze vezane za njihove aktivnosti na pravljenju “poslovnih carstava” vezane za devedesete godine prošlog veka. Oni iz uprave koji su se obogatili tu i tamo se pojave u nekoj priči istraživačkih novinara, kao što je sada slučaj sa nekadašnjim funkcionerom stranke G17 plus Bojanom Krištom, aktuelnim direktorom Puteva Srbije Zoranom Drobnjakom ili direktorom KVK Dedinje Milovanom Bojićem, za koje se pokazalo da imaju račune u švajcarskim bankama sa iznosima koji daleko premašuju zarade koje su javno prijavljivali.

BORISOV I PODSEĆANJA

Bivši premijer Bugarske Bojko Borisov uhapšen je tokom specijalne operacije policije zbog zloupotrebe sredstava iz fondova Evropske unije, javili su bugarski mediji 17. marta. Borisov je uhapšen u okviru policijske operacije povezane s istragama kancelarije evropskog javnog tužioca, javila je agencija Rojters, pozivajući se na saopštenje bugarskog ministarstva unutrašnjih poslova, kojim je potvrđeno hapšenje još nekoliko nekadašnjih zvaničnika. Kako navodi bugarski MUP, uhapšeni su i bivši ministar finansija Vladislav Goranov, bivša predsednica parlamentarne komisije za budžet Menda Stojanova i savetnica Bojka Borisova za medije Sevdalina Arnaudova.

Tih dana u poseti Bugarskoj bila je evropska tužiteljka Laura Koveši, pa je ocenjeno da je njen dolazak u Bugarsku povezan sa hapšenjem najmoćnijeg bugarskog političara u poslednjih 20 godina. Borisov je tri puta bio na čelu vlade – od 2009. do 2013. godine, potom od 2014. do 2017. i najzad od 2017. do 2021, i drugi je bugarski premijer po dužini staža.

Aktuelni predsednik Vlade Bugarske Kiril Petkov napisao je na svojoj fejsbuk stranici da “niko nije iznad zakona”.

Ovo hapšenje prizvalo je u sećanje onaj čudni 1. jul 2009. godine kada se u to vreme najmoćniji čovek Republike Hrvatske i predsednik vlade sa šestogodišnjim stažom Ivo Sanader, na istorijskoj konferenciji za medije, povukao iz politike. Političar koji je ključno uticao na ubrzani razvoj Hrvatske i za čije se vlasti u toj državi izgradilo na stotine kilometara autoputeva, a zemlja bila dovedena pred kapije Evropske unije, povukao se na vrhuncu moći bez nekog velikog objašnjenja. Istraga koja je potom usledila dovešće najpre do toga da bude izbačen iz svoje matične stranke, Hrvatske demokratske zajednice, a docnije i uhapšen u Austriji kao begunac od pravde i izručen državi koju je vodio pomenutih šest godina.

U godinama nakon toga, vreme je provodio u zatvoru u Remetincu kraj Zagreba, gde je i danas. Bio je optužen za slučajeve visoke korupcije – pojednostavljeno, krao je od države, bogatio je sebe i svoje saradnike. Očigledno, verovao je da plata koju dobija za javnu službu nije dovoljna i da je treba pojačati nekim dodatnim uplatama sa strane. Kako je govorio nekadašnji ministar u nekoliko srpskih vlada Velimir Ilić komentarišući hapšenja ljudi koji su radili na naplatnim rampama u Srbiji: “Ja im kažem da kraduckaju, a oni kradu preko mere”. Čini se da što je pozicija veća, to je lopovluk lukrativniji, pa je tako bilo i sa Sanaderom.

U godinama koje su usledile tumačilo se na različite načine kako je i zbog čega Sanader “pušten niz vodu”, jer se veruje da su ovakva hapšenja uvek posledica neke političke, a ne istražne odluke. Jedno od tumačenja bilo je da je preterao, da je krao previše, a neka druga da je sklonjen jer je krao, ali prvenstveno zato što nije bio kooperativan u sporu između Slovenije i Hrvatske, i da je onda zbog toga pokrenut pravni mehanizam.

Iz ovog slučaja da se naučiti da ako si u politici na visokom ili nižem mestu, paziš dobro šta radiš jer nikada ne znaš ko bi mogao da te uceni zato što zna za tvoja nepočinstva, koja ne moraju uvek i nužno da budu gola krađa i otimačina. U Srbiji, gledano nekoliko godina unazad, takav slučaj može da bude hapšenje Aleksandra Jovičića, mladog lava vladajuće SNS, nekadašnjeg predsednika opštine Palilula u Beogradu, koji je “pao” zbog nameštanja poslova u opštini koju je vodio i kome je u kući pronađeno 300 hiljada evra u gotovini.

LUDOM RADOVANJE

Već 19. marta stigla je nova vest iz Sofije. Bugarski premijer Kiril Petkov kritikovao je puštanje iz pritvora bivšeg premijera i lidera stranke GERB Bojka Borisova, rekavši da u Bugarskoj nema nezavisnog tužilaštva, preneli su bugarski mediji. “Ponovo smo suočeni sa potpunom sabotažom tužilaštva Republike Bugarske, na čelu sa gospodinom Ivanom Geševom”, rekao je Petkov, prenela je bugarska agencija BTA.

Petkov i ministar unutrašnjih poslova Bojko Raškov održali su vanrednu konferenciju za novinare u Savetu ministara da bi komentarisali pritvor Borisova i kasnije oslobađanje. “Prikrivaju se dokumenti koji bi doveli do optužbi, do kojih lako možemo doći. Prekrivaju se i ignorišu i informacije kako bi se sprečila zakonita istraga”, rekao je Petkov.

Nakon puštanja na slobodu, tužilaštvo je saopštilo da nema dovoljno informacija za podizanje optužnice, a Petkov da tužilaštvo ometa rad svakoga ko pokuša da se uhvati u koštac sa korupcijom u Bugarskoj.

“Postoji ozbiljan problem za (bugarsko) tužilaštvo, a to je što Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) radi na ovom slučaju. Dok se činjenice obično prikrivaju, a bugarska javnost ostaje nesposobna da vidi šta se dešava, sada postoji paralelna evropska struktura kojoj više verujemo”, izjavio je bugarski premijer. On je istakao da Bugarska neće više biti zarobljena država i da će učiniti sve “da postane normalna evropska zemlja”.

Šta se zapravo dogodilo? Kao da je lokalni tužilac, videvši da mu je u poseti evropska tužiteljka, odlučio da uhapsi najmoćnijeg bugarskog političara, čiji je niz kontrovezi posebna priča, a odustao od gonjenja sutradan, kada je tužiteljka odletela za Luksemburg. Borisov je od ranije bio često povezivan sa brojnim koruptivnim poslovima, a Bugarska godinama važi za najkorumpiraniju državu u Evropskoj uniji. Krađa novca iz fondova EU posebna je disciplina onih koji se služe korupcijom jer se nekako očekuje da Brisel nema mehanizme provere i kontrole, kako spovođenja raznih projekata, tako i njihovog izvršenja. Dešavalo se, i to je ušlo u anegdote, da ne samo da se neki radovi, a po pravilu su to infrastrukturni projekti, rade više puta, da su višestruko preplaćeni, neki nikada nisu ni ostvareni, a naplaćeni su u milionima evra.

POPULIZAM KAO KONSTANTA

Vučića, Borisova, Sanadera i Gruevskog povezuje populistički pravac u upravljanju državom, koji se ogleda u tome da su u isto vreme “dobri sa svima” – Istokom, Zapadom, Severom i Jugom, i da su dugo bili pod patronatom Nemačke. Borisov je prošle godine konačno pao sa vlasti i to se poklopilo sa odlaskom Angele Merkel, za koju su i on i Vučić ponavljali da je jedina osoba koju su mogli da pozovu “na telefon” kada imaju neki problem.

Aleksandar Vučić i Bojko Borisov su s vremenom postali veliki prijatelji, Vučić ga i danas citira: “Moj brat Bojko Borisov kaže da imam goljama grbina”. Vučić je Borisova odlikovao 2019. godine, a da nije jasno šta je to Borisov uradio za Srbiju.

Na njegovo hapšenje Vučić nije javno reagovao, jedino se čula izjava Marinike Tepić, prve na izbornoj listi Ujedinjeni za pobedu Srbije, koja je u Užicu tokom kampanje pitala Vučića zašto sada ne pominje Borisova. “Da li ste primetili kako od juče ćuti Vučić što mu je bratko Bojko Borisov uhapšen zbog korupcije i zloupotrebe fondova Evropske unije? Ne sme da pisne Vučić o bratku Bojku, koga je čak odlikovao nacionalnim ordenom naše države, ali nikada nismo čuli za koje li to zasluge”, rekla je Marinika Tepić tom prilikom. Ona je naglasila kako jedva čeka da ga za to pita antikorupcijska tužiteljka EU Laura Koveši, da su oni “spremili kilograme dokaza o korupciji i čerupanju evropskih para i ovde”, i da će joj sve dostaviti u Luksemburg.

Međutim, Srbija nije pod ingerencijama Evropskog javnog tužilaštva koje je zaduženo za 22 države EU. Hrvatska jeste, kao i Bugarska i Rumunija, a Srbija će morati da se osloni i da veruje da će se jednom u ovoj državi dozvoliti tužiocima da rade posao do kraja, makar u zavoru završili i vodeći ljudi ove zemlje. Do sada niko nije bio spreman da takvu samostalnost da tužilaštvu, pa su takvi, mršavi i jadni, i rezultati u borbi protiv korupcije.

I još jednom: Vučić, za razliku od Borisova, još nije poražen na izborima i ne čini se izglednim da će do toga uskoro doći. Njegova kontrola je sveobuhvatna i on nema protivnike na političkoj sceni kakve je Borisov imao u Bugarskoj ili Gruevski u Makedoniji. A nema ni tužilačku organizaciju kao što su imali Rumuni dok ju je vodila Laura Koveši, koja je “skinula” najmanje dvojicu premijera ove države.

I to vam je tako.