Rebalans budžeta za 2012. i projekcija za 2013.
FINANSIJSKO-POLITIČKI SUKOB: Mirko Cvetković i Mlađan Dinkić / foto: tanjug
Ništa protiv recesije – do daljnjeg
Srbija će do kraja godine morati dodatno da se zaduži za oko 1,7 milijardi evra. Istina, zemlje slične po broju stanovnika, ili čak manje, ove godine traže mnogo više. Međutim, iz toga se mogu izvući dva zaključka: da je srpski problem finansijska sića u evropskim razmerama i da je srpska privreda doista pala na niske grane – pa ne može da isfinansira ni državni budžet manji od 10 milijardi evra, bez ukupnog uzajmljivanja bar pet milijardi evra na strani
Paket mera za konsolidaciju javnih finansija u ovoj godini, koji je pripremilo novo Ministarstvo finansija i privrede, sa Mlađanom Dinkićem na čelu, još pre nego što je stavljen na raspravu u Skupštini Srbije (18. septembra), izazvao je izvesno razočarenje ne samo u stručnim nego i u širokim krugovima javnosti, jer se u njemu, praktično, ne vidi neka nova ekonomska politika koja bi davala nade u skori oporavak srpske ekonomije. A vidi se golim okom da je finansijska situacija veoma loša, sa tendencijom pogoršanja.
Da samo podsetimo, rebalans budžeta za 2012. godinu, o kome se raspravlja u Skupštini Srbije, pripremljen je tako da se prihodi povećavaju za oko 20 milijardi dinara, a rashodi za oko 25 milijardi dinara. To jest ukupni prihodi za ovu godinu se projektuju na oko 830 milijardi dinara, a legalizuju se rashodi od oko 1.033 milijarde dinara, što znači da se ide na deficit od oko 200 milijardi dinara, koji će, prema službenim procenama o ovogodišnjem padu BDP-a za oko 0,5 odsto, iznositi preko 6 odsto tog BDP-a (ranije je planirano da deficit zauzme 4,25 odsto BDP-a Srbije za 2012. godinu). Ukoliko BDP do kraja godine padne više, što očekuju pesimisti, učešće tog deficita će se dakako povećati.
DEFANZIVA: Iza ovih sumornih brojeva krije se jednostavna okolnost da će Srbija do kraja godine morati dodatno da se zaduži za oko 1,7 milijardi evra. Istina, zemlje slične po broju stanovnika, ili čak manje, ove godine traže mnogo više. Grčka je već dobila oko 35 milijardi evra, Mađarskoj je hitno potrebno 12 milijardi evra, Sloveniji 10, a Kipar se žali da mu je potrebno preko 30 milijardi, itd. Iz ovog ovlašnog nabrajanja mogu se izvući bar dva zaključka: da je srpski problem finansijska sića u evropskim razmerama i da je srpska privreda doista pala na niske grane – pa ne može da isfinansira ni državni budžet manji od 10 milijardi evra, bez ukupnog uzajmljivanja bar 5 milijardi evra na strani.
Već i sama činjenica da je obično uvek samouvereni ministar Dinkić zavapio da je sada cilj "samo da ne bankrotiramo" ("Politika" od 16. septembra) i da je najavio da će pri izradi državnog budžeta za 2013. godinu (do kraja oktobra) poslušati sugestiju Fiskalnog saveta i u njemu smanjiti projekciju budžetskog deficita na 3,5 odsto BDP-a Srbije, ukazivala je na zaključak da se napušta ideja bilo kakve antirecesione politike i da će Vlada Srbije biti primorana na potpunu defanzivu u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom o novom aranžmanu za podršku, aranžmanu ne za ovu nego bar za iduću godinu. Reč je o pregovorima koje je zvanično već zatražila i koje očekuje već tokom oktobra, što je malo verovatno da će biti prihvaćeno (po mišljenju Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, a zbog "gubitka kredibiliteta" Srbije u toj instituciji).
Misija MMF-a je, istina, već bila u izviđačkoj poseti Beogradu, baš protekle sedmice, kada je promovisan Dinkićev rebalans budžeta za 2012. godinu, i njeno saopštenje (od 14. septembra) ovoga puta bilo je doista deprimirajuće. U "pismu" Vladi (i našoj javnosti), koje je potpisala Zuzana Murgasova, šefica predstavništva MMF-a za Srbiju, povodom "nacrta rebalansa za 2012." doslovno se kaže da je Srbiji potrebna "opipljiva konsolidacija" i da spomenuti nacrt rebalansa "ne bi postigao taj cilj". Zatim se neuvijeno dodaje: "Misija preporučuje da se razmotri dodatno obuzdavanje potrošnje pre konačnog usvajanja rebalansa budžeta za 2012. godinu", itd.
Kad je reč o projekciji budžeta za 2013. godinu, koja je takođe izneta Misiji MMF-a tokom njene petodnevne posete Srbiji, u spomenutom pismu valja zapaziti još tri stava. Prvi je da MMF procenjuje da će "deficit eksternog bilansa tekućih transakcija dostići dvocifreni nivo tokom ove godine" (što će reći da će se učešće platnog deficita sa inostranstvom ponovo popeti iznad 10 odsto) – a to znači da nam i iduće godine sleduju visoka zaduženja na strani.
Drugi zanimljiv stav je da predstavnici MMF-a očekuju da se "bez odlaganja usvoji jasan i realan srednjoročni program fiskalne konsolidacije radi smanjenja javnog duga ispod 45 procenata BDP-a u skladu sa odredbama zakona o budžetskom sistemu" što podrazumeva "široki ambiciozni program strukturalnih reformi". Kada se u nekom MMF dokumentu zapišu "strukturalne reforme", obično se misli na privatizaciju i racionalizaciju javnog sektora – što bi moglo da znači da Srbija među zemljama u tranziciji ne može ostati "šampion" sa učešćem kapitala u državnom vlasništvu u ukupnom kapitalu od oko 58 odsto – i da treba da privatizuje neki veliki privredni sistem u državnom vlasništvu. Jer bez neke masivne privatizacije, veliki volumen spoljnog zaduženja, koji nužno ima svoju inerciju, pa će rasti i naredne godine, veoma dugo neće moći da obori učešće javnog duga u BDP-u sa sadašnjih oko 60 odsto na zakonski nivo od 45 odsto.
Koliko se radi o teškom zadatku govori procena Fiskalnog saveta da bi se iduće godine, uz fiskalni deficit od 3,5 odsto, učešće javnog duga u BDP-u popelo na 62,6 odsto, a sa spuštanjem deficita na 0 posto, 2016 godine, to učešće bi i dalje iznosilo čak 57,2 odsto. Naravno, ukoliko bi Srbija ušla u ciklus konjunkture i ekspanzije – to ne bi uopšte bilo bitno, jer gotovo sve razvijene zemlje imaju veće učešće javnog duga u BDP-u od Srbije.
Treći stav, koji izdvajamo iz pisma Murgasove, upućuje na zaključak da MMF neće tek tako oprostiti Vladi Srbije što je izmenama zakona o Narodnoj banci "narušila" njenu nezavisnost, jer se "ističe potreba za korektivnim merama koje bi pomogle da se ojača nezavisnost NBS".
KAD SE PREMIJER NALJUTI: Već i ovih nekoliko stavova koje primećujemo u saopštenju predstavništva MMF-a navode na utisak da Fiskalni savet Skupštine Srbije, sa Pavlom Petrovićem na čelu, ima značajan kredibilitet kod ove institucije – a to je toliko ražestilo premijera Ivicu Dačića da je u više izjava i intervjua, tokom proteklog vikenda, izneo dosta grube i anahrono ideološki obojene optužbe ne samo prema MMF-u nego i prema Fiskalnom savetu, koje je optužio da imaju "sopstvene interese" – to jest, onako đuture optužio ih je da su socijalno neodgovorni, naspram njega koga je izabrao narod. Uza sve to podmetnuo je da je Fiskalni savet o preteranoj potrošnji Vlade, koju je vodio DS, ćutao četiri godine – što je, naravno, glupost, jer Fiskalni savet postoji tek godinu i po dana, a javno se, moglo bi se reći, suprotstavljao politici Cvetkovićevog kabineta – gotovo od prvog svog saopštenja.
Čini se da je Dačića posebno ražestila negativna ocena Fiskalnog saveta koja je data rebalansu budžeta za 2012. godinu, koja je promptno saopštena odmah posle promocije Vladinog paketa, a u kojoj je posebno apostrofirano Ministarstvo policije, koje je u doista teškim sadašnjim finansijskim okolnostima podiglo prosečne plate u MUP-u čak iznad dogovorene indeksacije za prosečno 10.000 dinara (dok se Dačić okolo hvalio da će najsiromašnijim penzionerima uskoro podeliti po 4000 dinara prve rate vanredne pomoći). Dinkić je negativnoj oceni Fiskalnog saveta prišao potpuno suprotno, rekao je da je zadovoljan što je od 13 zakona iz njegovog paketa, Fiskalni savet negativno ocenio samo jedan – zakon o rebalansu (dakle onaj ključni)!?
KO JE ŠTA RADIO: Rasprave o rebalansu budžeta za 2012. godinu izazvale su i nove, atraktivne Dinkićeve optužbe upućene doskorašnjem premijeru i ministru finansija Mirku Cvetkoviću, koga je u emisiji "Utisak nedelje" (16. septembra) neuvijeno optužio da je prikrio oko 135 milijardi dinara javne potrošnje i falsifikovao podatke o učešću javnog duga u PDV-u na kraju prošle godine, kada je to učešće navodno već iznosilo 49,6 odsto, a prikazano je kao učešće od 45,1 odsto. Isto tako, Dinkić je okrivio Cvetkovića da je u budžetu za 2012. godinu sakrio izdatke za dvanaestu platu željezničarima, izdatke za plate rudara u Resavici, da je namerno zaboravio da u budžet upiše troškove od milijardu dinara za predsedničke izbore i još neke druge troškove – da bi planirani deficit izgledao manji kod MMF-a i javnosti. Cvetković je sutradan demantovao "falsifikovanje" učešća javnog duga u BDP-u, pozivajući zainteresovane da pogledaju agencijske izveštaje o procenama učešća tog duga koje je u to vreme davala NBS.
Ne ulazeći u validnost svih optužbi, stiče se utisak da je Dinkić sa dosta uverljivosti, u spomenutoj emisiji, govorio o raznovrsnim detaljima dosta raspusne predizborne potrošnje prethodne Vlade Srbije, koja je delimično i uzrokovala sadašnje probleme. No, malo je govorio o stvarnim uzrocima krize i recesije i strategiji da se oni prevladaju.
Podsetnik
Mlađan Dinkić o Mirku Cvetkoviću
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je u emisiji "Utisak nedelje" (TV B92, nedelja 16. septembar) optužio prethodnu vladu premijera Mirka Cvetkovića da je falsifikovala podatke o visini javnog duga na kraju 2011. godine
"Milijardu i 200 miliona evra, odnosno 135 milijardi dinara duga koji je napravljen je sakriveno, a narodu je prikazano da nije probijena granica javnog duga od 45 odsto." On je tada rekao da je "uvideo da dug nije ni bio 46 odsto za Novu godinu, nego su slagali, bio je 50 odsto, i narastao na 56 odsto, kako je i ukazao Fiskalni savet", rekao je Dinkić.
Činjenica je, nastavio je ministar Dinkić, da je vlada premijera Mirka Cvetkovića planirala nerealan budžet i dodao: "Čim sam preuzeo javne finansije, shvatio sam da će, zbog tuđeg lumperaja, država propasti. (…) Ne znam da li je to naredio Mirko Cvetković ili je neko naredio njemu."
Mlađan Dinkić je, može se reći, u stalnom sukobu sa Cvetkovićem, još od vremena rekonstrukcije Vlade (14. mart 2011). Premijer Cvetković je tražio Dinkićevo razrešenje sa mesta ministra ekonomije zbog njegovih izjava o vladi. Naime, Dinkić je tvrdio da Vlada mora hitno da prođe kroz kadrovske i suštinske promene jer je izgubila autoritet. Tako je u intervju za "Večernje novosti" (9. februar 2011) rekao: "Vođenje Vlade treba da bude mnogo ozbiljnije, a autoritet da se povrati. Nažalost, naša vlada je izgubila autoritet i toga sam potpuno svestan."
Red u Vladi je zaveden tako što je Dinkić podneo ostavku, a Cvetković rekonstruisao svoj kabinet.
I posle završetka đurđevdanskih izbora sukob Mlađana Dinkića sa Mirkom Cvetkovićem traje. Objašnjavajući razloge Dinkić je rekao da je u sukobu s jednim delom DS-a, a u intervjuu za "Blic" precizirao da ga napadaju "Spin doktori oko Tadića koji su ga i doveli do gubitka izbora i pojedini politički funkcioneri. Ne mogu da mi oproste što sam im još pre dve godine rekao istinu – da moraju da zamene nesposobnog premijera i ubace u vladu najbolje ljude. Rezultat toga je bila najgora vlada još od 5. oktobra u kojoj sam, nažalost, i ja učestvovao. Rekao sam to Tadiću pre dve godine, dobronamerno ga savetovao. Tada mi je rekao da se slaže sa mnom, da bi me tri meseca kasnije izbacio iz vlade i nastavio lošim putem, ne samo za njega, već, nažalost, i za čitavu zemlju." ("Blic", 20. jun 2012)
Dinkić je do sada mnogo puta govorio o svojim sukobima sa Mirkom Cvetkovićem. Na ovom mestu podsećamo na neke od tih izjava:
Ne može to tako sa mnom
"Ja sam ljut što mi kaljaju obraz i ljut sam što je to mehanizam funkcionisanja u Srbiji. Funkcionisanje prošle vlade je bilo zasnovano na intrigama, spletkama, između koalicionih partnera. Tu ima i medijskih spin doktora koji stoje iza toga, ima svega i svačega. To je uništilo, umesto da se Vlada bavila rešavanjem problema građana, bavila se tračarenjem i uništavanjem političke reputacije i moralnog integriteta koalicionih partnera. Rezultat svega toga je da je Tadić izgubio izbore. Da se DS bavila sobom, svojim programom, da je izašla sa nekim konkretnim programom pred građane, a ne političkim inženjeringom, da nije finansirala Dveri, da nije finansirala Srpsku radikalnu stranku, pitanje je kakav bi izborni rezultat bio. Meni je svega dosta. Ta mimikrija koja postoji u društvu da svi ćute, a svi znaju šta se radi. Mislim da je došlo vreme da se to raskrinka. Sudbina je verovatno htela da sam ja taj koji uvek pokreće ovako velike teme u društvu."
"Tadić je izgubio izbore jer me nije poslušao pre dve godine da smeni nesposobnog Mirka Cvetkovića i da stavi Dragana Đilasa umesto njega. Rekao sam mu: ‘Borise, ti više nećeš biti predsednik Srbije za dve godine, a mi ćemo takođe platiti cenu sa slabim rezultatom.’ Desilo se, nažalost, i jedno i drugo.
… A umesto da se sedne, da se razgovara, ‘ajmo, ljudi, da izađemo iz te krize’, oni kažu ‘ajmo ovoga Dinkića da disciplinujemo tako što ćemo da iznesemo nešto u Kuriru’. Majstore, ne može to tako sa mnom."
(8. jun 2012. Izvor: URS Media)
Drži bure vodu dok majstori odu
"DS je samo na rečima bila reformska stranka. Verovao sam im i 10 godina bio koalicioni partner jer su sebe zvali proevropskom i reformskom strankom. A takav je bio samo Zoran Đinđić. Mirko Cvetković nije bio reformista, već zanatlija sa zadatkom – drži bure vodu dok majstori odu. On bukvalno ništa nije radio. I njegova odgovornost je što je puštao da svako radi šta hoće. Ljut sam što je DS to prikrivala kroz lepe slike u medijima, što reforme nisu rađene na vreme pa sada moraju da budu radikalne. Nisam mogao da kreiram deficit ako nisam bio ministar finansija." ("Politika", 16. septembar 2012)
Uvešćemo red u javne finansije
"Nova vlada će se mnogo razlikovati od one prethodne, jer su u njoj tri stranačka lidera, od kojih će jedan biti premijer. To je ogromna razlika, jer je prethodnu vladu suštinski vodio Boris Tadić preko lutka koji je bio na funkciji premijera", kaže lider URS-a Mlađan Dinkić u prvom intervjuu datom posle dogovora o novoj vlasti. ("Informer", 14. jul 2012)
