Poslednjeg dana prošle godine, tačno 31. decembra, Vlada Republike Srbije smenila je, sa mesta direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", prof. dr Boška Đukanovića. Malo je reći da je javnost, naročito stručna i upućena, bila iznenađena, jer dr Đukanović je medicinski brend, jedan od najboljih i najpoznatijih kardiohirurga, jedan od retkih ljudi sa naših prostora kome pristaje epitet "svetski, a naš".

U uvodu u razgovor, dr Đukanović kazuje redukovanu radnu biografiju: "Ja sam profesor kardiohirurgije, hirurg na Institutu za kardiovaskularnu hirurgiju ‘Dedinje’. Opštu hirurgiju sam završio u Valjevu, i još uvek sebe smatram, tako se i predstavljam, valjevskim hirurgom. Nakon toga sam radio u prvoj ekipi hirurga koja je oformljena u Urgentnom centru Srbije. Prešao sam u bivšu Drugu hiruršku kliniku, gde sam radio do odlaska u Hjuston na specijalizaciju. Tamo sam proveo skoro tri godine, usavršavajući se u dve poznate institucije iz oblasti hirurgije srca i krvnih sudova. Prvo u ekipi doktora Dentona Kulija, a poslednju godinu u bolnici ‘Metodist’, čiji šef je bio De Bejki. Učio sam hirurgiju aorte, u servisu čuvenog Stenlija Kraforda, oca hirurgije aorte.

Od ‘94. sam na Institutu ‘Dedinje’, gde i danas radim kao kardiohirurg. U međuvremenu sam, više puta, išao na dousavršavanje u Hjuston, Klivlend, Pariz… Od 2000. sam direktor ‘Dedinja’, radio sam posao i direktora i hirurga. U metodi rada uveo sam dosta toga inovativnog u hirurgiji srca i aorte, to znanje sam doneo iz Amerike, i smatram da sam dosta učinio na transferu znanja."

"VREME": U kakvom je stanju Institut?

DR BOŠKO ĐUKANOVIĆ: Klinika "Dedinje" je imala izvanredne ljude na čelu, svi su dali veliki doprinos njenom razvoju, ja sam nastavio, i to može da se izmeri pouzdanim merilima. Pošto više nisam direktor, mogu da rezimiram; klinika je ostala u besprekornom stanju, sa višemilionskim računom u evrima, u banci, da ne govorim kako je bilo kad sam došao na njeno čelo. Prisutan je maksimalan rad, klinika je rasla i dostigla visok ugled u Evropi i svetu. Ona je u takvom stanju da ne postoji nijedan sukob ni u međuljudskim relacijama. U policiji, gde sam bio drugim povodom, rekli su da je to jedina bolnica iz koje nikada nisu imali prijavu za korupciju.

Bitno je da kažem da smo potpuno pripremili, i platili, projekat za "Dedinje 2", verujem da će se to ostvariti. Govorio sam da je to najbolji projekat za Srbiju, a kako Vlada nije reagovala, javno sam poručio: "Bolje da gradite ‘Dedinje’ na suvom nego Beograd na vodi!" Verujem da je i to negde zabeleženo.

Ako ima nešto dobro u vašoj smeni, to je da je postavljen čovek iz kolektiva?

Da, to je Predrag Milojević, izvanredan čovek i stručnjak, đak Instituta, drago mi je da je na to mesto došao onaj koji zna kako funkcioniše klinika, poznaje svakog zaposlenog, prihvata sve moje planove i projekte za budućnost, siguran sam da će posao raditi bolje od mene.

Da li ste iznenađeni smenom?

Pa, nisam iznenađen, to sam očekivao, znao da se to sprema. Ne jednom sam javno izrazio neslaganje sa Vučićevom politikom, i te kvalifikacije su verovatno važan razlog moje smene. Ministrove reči, da je to učinjeno "zbog smene generacija", deluju mi neozbiljno. Mogli su da kažu i da nemam dovoljnu visinu.

Znao sam da se to sprema i pripremao sam i sebe i saradnike. Finalni udar je počeo u tom "Informeru", gde sam optužen da organizujem državni udar. "Dedinje" je označeno kao "otuđeni centar moći". Naravno da su to bile besmislice. Zatim je, po istom scenariju, nastupio Šešelj, koji me je označio za vođu bele mafije. Istina je da sam, sa dvojicom lekara, bio u Prištini, gde smo razgovarali o slanju pacijenata sa Kosova, Albanaca pre svega, na lečenje u beogradske bolnice. To je bio povod da nas optuže da dovodimo Albance, da ih lečimo po privatnim klinikama o trošku Srbije. To je besmislica, to sam i Šešelju rekao. Mi smo o odlasku u Prištinu obavestili ministra Lončara, i on je rekao da je to projekat od državnog značaja. Međutim, nije me zaštitio posle Šešeljevog napada. Nisam ga zbog toga prozvao.

Sve je rezultiralo smenom bez ikakvog upozorenja, bilo bi fer i profesionalno da je ministar Lončar sa mnom razgovarao, rekao da me ne žele, ja bih rekao, nema problema, samo me saslušajte ko bi trebalo da dođe na moje mesto, možda bih ja predložio istog čoveka. Ovako je to izvedeno mučki, ne znam čime sam to zaslužio. Znam od koga sve potiče, Lončar ovde nije bio samostalan, za moju smenu treba neko moćniji i krupniji, i to je bio, intuicija mi govori, premijer Vučić. Siguran sam u svoju intuiciju.

Otkud Šešelj u priči?

Kako da odgovorim, kad sam ga pozvao da mu kažem da priča nebuloze, Šešelj mi je odgovorio da ima transkripte svih mojih razgovora, pomenuo je šta sam pričao u kafani u Mrčajevcima. Otkud to njemu, dostavili mu saobraćajci. Sve to čovek mora osetiti kao progon, da uporedim sebe sa Blerom, neka je i neprimereno, čovek koji je ovde basnoslovno plaćen, a uništavao je našu zemlju. Ja ovoj vlasti nisam po volji, a Bler jeste!

Prva vaša, poznata, reakcija su bile SMS poruke ministru Lončaru?

U trenutku sam smenu malo teže doživeo jer je bila podmukla i neprimerena. Jesam razmišljao o odlasku, jer mi je posao i direktora i hirurga odnosio mnogo vremena i energije, ali sam u trenutku planuo jer su ovim činom poništeni izvanredni rezultati klinike.

Kako te, ipak privatne, poruke ministru Lončaru stigoše u taj "Informer"?

Ne znam, dao ih ministar, ili koriste isti telefon.

U tim porukama ste, moglo bi se reći, svašta rekli?

Ja sam zbog tih poruka Lončaru bio na informativnom razgovoru u policiji, ništa nisam negirao, jedino sam se, a to i sada činim, izvinio gospođi majci Lončar.

Psovka je deo moje (ne)kulture, rečnika. Ja sam psovač, i toga se ne odričem. Imam mnogo loših navika, i čudni su mi ljudi koji ne rade ništa loše. Imamo našeg genijalnog premijera, koji niti pije, niti puši, niti kocka, a vredan je kao košnica pčela. Samo što tu može da se doda ona od Vuka Karadžića, koji je zabeležio narodnu pamet: Dobar konj ima sto mana, a loš samo jednu, ne valja ničemu!

Niste formalno ni u jednoj partiji?

Jedno vreme sam bio u Demokratskoj stranci, pre dvadeset godina, ali nikad se nisam bavio politikom, kao što se time nikad neću baviti. Zašto bih se time bavio kad imam preča i važnija posla. Ali, čovek je i homo politikus, i kako, posredno, da se ne baviš politikom kad se ona bavi tobom, kad ona dotiče i moju budućnost i budućnost mojih potomaka…

Da se vratimo državnom udaru, ko su ljudi koji su se okupljali u vašem kabinetu?

Kroz moj kabinet su prošli svi koji u Srbiji nešto znače, u nauci, umetnosti, kulturi, sportu… Neću im navoditi imena, zbog konteksta ove priče. Ali, da kažem, u tom kabinetu je bezbroj puta bio predsednik države gospodin Nikolić. O svemu smo razgovarali, nikad o politici. Kako mogu da pravim zaveru protiv vlade koja me je postavila? To je bilo samo medijsko targetiranje, priprema za odstrel. Uostalom, rekoh da je tu bezbroj puta bio predsednik države, znači li to da je on pripremao državni udar?

Jedno adekvatno pitanje: da li su vas se prijatelji posle smene odrekli?

Samo ću reći da sam dobio, i dobijam, podršku i razumevanje od najumnijih ljudi ove zemlje. Stvarno se to ne može izbrojati. A u Valjevu, gde sam svakog vikenda, a sad na odmoru, primećujem da sam popularniji nego ikad, to je taj "psovački" narod.

Imamo, na sve strane, napredak i reforme… Kako vi na to gledate?

Od svega toga imamo samo ekstremnu demagogiju. Svako ko je stručan za neku oblast može da kaže kako je u toj oblasti. U medicini je stanje bolje nego što zaslužujemo. Međutim, ljudi nisu organizovani, zlo se uvek bolje organizuje nego dobro. Da parafraziram svog prijatelja, akademika Ljubu Simovića, koji je, nedavno u nekom intervjuu, rekao da smo sami sebi najveći neprijatelji. I da svi treba da stanemo u odbranu Srbije, pred ovim što hoće da nas u(ne)sreći. Srbija koju ja volim, koju priželjkujem, je zemlja tolerancije, znanja i ljubavi, a ne nasilja svake vrste i demagogije. Ja ne pripadam takvoj Srbiji, ja sam na ćilimu tradicionalne Srbije.

Što se tiče medicine, lično premijer je najavio obnovu toaleta u svim bolnicama?

U redu, neka uradi to, koliko znam, toaleti postoje. Ali, ima mnogo važnijih stvari, Fakultet nije ono što je bio, tu počinje priča o zdravstvu. Onda, nedostatak posla, hiljade lekara odlazi u inostranstvo, i sa "Dedinja" ih je otišlo, ali, to je kompenzovano… Stanje nije dobro, ali ne može se Vučić optužiti za sve…

Razni gulanfer je u ovom vremenu došao na svoje, mediokriteti se šire, razmnožavaju, pod državnim skutima dominiraju…

Sve su to intelektualni, moralni i svaki drugi polufabrikati, ali ne treba generalizovati, generalizacija je opasna. Znam pristojne ljude i među onima koji su na vlasti, ima ih i u partijama koje čine tu vlast… Činjenica je da se društvo urušava na svim frontovima. Stubovi društva su znanje i edukacija, ne mogu to biti politika i jevtina demagogija…

Priča sa vama nije potpuna bez "vannastavnih aktivnosti", karate, košarka, šah…

U mladosti sam se bavio karateom, bio kapiten najjačeg kluba, Crvene zvezde, reprezentativac Srbije… To je iza mene, košarka je moja ljubav od detinjstva. Pre desetak godina sam prihvatio da pomognem valjevskom Metalcu, klubu sa tradicijom, 70-ih prvoligaši u staroj Jugoslaviji. Prihvatio sam angažovanje u smislu nalaženja sponzora, što mi je i danas jedina funkcija. Metalac je ostvario veliki korak, igra u ABA ligi, to je evropska liga. Valjevo je u svemu tome predstavnik unutrašnje Srbije, ono što je nekada bio Čačak, i čelnici ABA lige kažu da je to dobro za srpsku košarku. Gledaćemo da Metalac ostane tu gde jeste, da bude to što jeste i da napreduje. U tome ima podršku niza košarkaških stručnjaka, Kićanovića, Dude Ivkovića… Radmila Mišovića, koji ne propušta nijednu utakmicu u Valjevu. Da kažem da klub nije organizovan na klasičan, naš način, nema tu političara, u počasnom Upravnom odboru su slikar Ljuba Popović, predsednik SANU Vladimir Kostić, glumac Miki Manojlović… Sve je mahom na entuzijazmu, krpimo se, kao što se krpi svaki sport u Srbiji i okruženju…

Počasni sam predsednik šahovskog kluba "Sveti Nikolaj" iz Valjeva, kome sam bio kum. Bili smo šampioni države, bili smo i u krizi, sad pravimo ekipu za prvenstvo Srbije, kao i za prvenstvo Evrope u Novom Sadu, sa dva Rusa i Ukrajincem, biće to tim sa najjačim rejtingom u istoriji. Nije šah u Valjevo pao s neba, pre skoro vek u valjevskom kraju učitelji su decu učili šahu, Svetozar Gligorić je poreklom iz Valjeva. Cilj je i da vratimo šah u škole, omasovimo školu šaha…

Da se upiše i da ste veliki Valjevac!

Može se reći da radim u Beogradu, a da živim u Valjevu. To su moja dva grada. Potpisujem izreku – Valjevac, to je dijagnoza! Taj sam.

Da li ste se dvoumili da izađete u javnost sa reakcijom na smenu sa mesta direktora "Dedinja", s obzirom na obzir da ova vlast ne voli da joj se bilo ko meša u pos’o…

Jesam, ali sam shvatio da je to moja građanska dužnost, znam da se ljudi iz razni "svoji razlozi" ustežu da javno progovore, ali ja nisam učio školu da bih bio doktor i za to primao platu, valjda sam učio školu da na prvom mestu budem čovek koji ima svoje mišljenje i integritet. U skladu s tim, moja je obaveza da kažem šta imam. Pravo na slobodu mišljenja i izražavanja ne bih dao ni gospodu bogu.

Znam, ima onih koji će reći, gde si bio dosad. Bio sam vladin službenik, i bilo bi licemerno da sam sa te pozicije govorio o njoj. Bio sam lojalan svakoj vladi i ministrima, tako i iz ove pozicije želim premijeru da bude najbolji na svetu, tako će biti bolje i nama i državi. Ali, pesimista sam da će nam biti bolje u skorije vreme.

Na kraju da kažem da mi je ova vlast smenom učinila neku vrstu usluge, jer su me mnogi, s obzirom na položaj, pitali da li sam deo Vučićeve ekipe. Evo im sada demant, i formalan, ja s tim ljudima u istoj ekipi nisam. To nije moja Srbija!