Međunarodni avio-saobraćaj

Njujork, Njujork…

Nacionalne oznake, uzbekistanska posada i avioni, puno nade u razvoj interregionalnog saobraćaja

Vest da je obnovljena direktna avionska linija Beograd–Njujork–Beograd obradovala je ne samo poslovne ljude već i turiste, avanturiste, srpsku dijasporu i ostale nebeske letače. Posle jedanaest godina pauze nacionalna avio-kompanija JAT Airways ponovo leti za Njujork, a prvi putnici na ovoj liniji sleteće 14. septembra na njujorški aerodrom "Kenedi". U saradnji sa Uzbekistan Airwaysom, avioni tipa "boing 767 – 200" poletaće iz Beograda za Njujork dva puta nedeljno, četvrtkom i nedeljom, leteće u proseku osam i po sati u jednom smeru, u sigurnim rukama uzbekistanske posade. Cene avionskih karata na liniji Beograd–Njujork–Beograd našeg nacionalnog prevoznika konkurišu cenovnicima drugih stranih kompanija – od 450 US$ u ekonomskoj klasi (povratna karta na dva meseca) do 1090 US$ za povratnu kartu u prvoj klasi. Do spiska putnika koji će za neki dan sesti u ovaj avion "Vreme", nažalost, nije došlo, mada je izvesno da će svaki biznismen ovdašnji koji iole drži do patriotizma leteti isključivo JAT Airwaysom, barem u početku. A možemo da pretpostavimo koja će u budućnosti biti Divčeva omiljena avio-kompanija…

Politički gledano, ovaj let je veoma značajan za JAT Airways i našu zemlju – posle dugogodišnje pauze izazvane ratovima i sankcijama, avioni sa našim nacionalnim bojama ponovo preleću Atlantik. Simbolički posmatrano, "širenje krila" prema SAD, kako stvari sada stoje u međunarodnim odnosima snaga, neophodan je državno-saobraćajni potez. Ako, pak, zavirimo iz finansijskog ugla, stvari izgledaju drugačije što se tiče samog avio-prevoznika. "Dugolinijski saobraćaj sam po sebi nikad nije isplativ", komentariše za "Vreme" Predrag Vujović, generalni direktor JAT Airwaysa. "Dugolinijski saobraćaj je agregat ukupnog kretanja. Kad ne bismo imali političko popuštanje u ovom regionu, ni ova linija Beograd–Njujork sa dve frekvencije nedeljno ne bi bila isplativa. Ovaj let je rezultat pozitivnih vibracija u ovom regionu. Kombinacija dugolinijskog i regionalnog saobraćaja je ključna stvar". Najavljeni su i novi regionalni letovi: za Sarajevo 25. septembra ove godine, za Ohrid krajem oktobra, a sledeće godine planira se uvođenje leta za Sofiju. Generalni direktor JAT Airwaysa ukazuje na poboljšanje političkih prilika u regionu navodeći da su pitanja viza i lične bezbednosti, kao i odsustvo negativnog nacionalističkog naboja najbitnije stvari za interregionalnu avio-komunikaciju: "Ne postavljamo političke granice, posmatramo razvoj tih aerodroma i njihove mreže u odnosu na Beograd, ali ne želimo sve da vežemo za Beograd. Naprotiv, smatramo da možemo i da pomognemo razvoj njihovih nacionalnih kompanija, jer je prošlo vreme zatvorenih kompanijskih politika."

Optimističku sliku interregionalnog saobraćaja Vujović objašnjava činjenicom da su velike kompanije imale enormne gubitke, i u tome vidi šansu za manje kompanije poput JAT Airwaysa. Na pitanje kakve je mere bezbednosti "JAT Airways" preduzeo s obzirom na međunarodni terorizam i okolnosti da se za Njujork leti u tesnom vremenskom razmaku od tužne godišnjice napada na STC, prvi čovek JAT-a utešno odgovara: "Opasnost od terorističkih napada ima svoju realnu težinu, i ona je u sferi bezbednosti koju je svaka kompanija dužna da sprovodi. Ne postavlja se pitanje da li smo danas manje ili više bezbedni. To je permanentna stvar, kao neka kijavica – ako izađete na hladan beton dobićete je. Naša država i JAT Airways sprovode mere koje su predviđene zakonom, i to mnogo više od minimuma. Prošli smo fazu ugroženih kretanja preko teritorije Srbije, koja bi uskoro trebalo da bude azil bezbednosti, uz striktno poštovanje svih mera bezbednosti. Što se američke strane tiče, oni imaju uvežbanu proceduru, njihovi instruktori su bili ovde, davali kurseve službenicima JAT Airwaysa i našoj policiji. Po njihovoj oceni, stepen bezbednosti kod nas je na visokom nivou."

Ako se uskoro potpiše međudržavni sporazum Srbije i Crne Gore sa Hrvatskom, sledećeg leta fanovi Dubrovnika moći će opet, kao nekad, da "skoknu na kafu" u taj grad. Što, recimo, neće moći fanovi Svetog Stefana: prema rečima direktora Vujovića, u JAT Airwaysu se ozbiljno razmišlja o ukidanju letova za Crnu Goru zbog (ne)isplativosti, ali i neizmirenih obaveza crnogorskog partnera i nepoštovanja postignutih sporazuma.

JAT: More Than Flying

Avioni tipa "boing 707" za duge linije Jugoslovenskog aerotransporta prvi put su leteli 1970. godine. Te godine organizavani su čarter letovi za Severnu Ameriku, Australiju i Kanadu, a kada se ispostavilo da velik broj iseljenika živi na teritoriji SAD, nekoliko godina kasnije uspostavljene su redovne linije za Njujork, Los Anđeles, Čikago, Klivlend, Detroit. Tokom 1978/79. JAT je uveo u saobraćaj tri širokotrupna aviona DC-10 sa 282 sedišta i nosivošću od 40 tona, a deceniju kasnije JAT je svakog dana leteo za Njujork, Detroit i Klivlend, četiri puta nedeljno za Čikago i dva puta nedeljno za Los Anđeles. Poslednji let JAT je obavio 19. maja 1992. godine. Do 1990. godine JAT je povezivao Jugoslaviju sa 61 destinacijom na pet kontinenata. Na letu Beograd–Sidnej 13. 02. 1978. godine rođen je Jatko na visini od 11.000 metara. Dve nedelje po delimičnom suspendovanju sankcija prema Jugoslaviji, JAT je poleteo za Moskvu 6. oktobra 1994. godine. Jednog drugog oktobra, JAT-ovim avionom na "put mira" krenuo je za Dejton bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević u pratnji Jovice Stanišića.

Iz istog broja

Rihard Rek, direktor Knaufa za jugoistočnu Evropu

Gde je taj šalter

Jelena Grujić

Prosveta

Ulaz u prostor

Tamara Skrozza

"Sablja" na sudu

Jesenji procesi

Jovan Dulović

Milo Đukanović ne želi da svedoči u Hagu

Karlina britva

Nenad Lj. Stefanović

Tragom prozivki Marije Rašete-Vukosavljević

Ministarka, sestrić i ujko

Dragan Todorović

Ekonomija izbora

Pogled iz bunara

Dimitrije Boarov

Politička jesen - ulazak u završnicu

Taksi za Bodrum i druge bajke

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu