Kulise su postavljene i zavesa se diže za sledeći čin kosovske sage – na velikoj pozornici. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je prošle nedelje da narod Srbije danas brani teritorijalni integritet i suverenitet svoje zemlje, da će Rusija ostati dosledna svom dobro poznatom stavu o rešavanju statusa Kosova i da će se dalje u svim diplomatskim i međudržavnim razgovorima zalagati za pravedno rešenje, koje bi trebalo da bude plod kompromisa Beograda i Prištine. Prilikom predaje akreditivnih pisama (верительные грамоты) novoimenovanog ambasadora Srbije u Moskvi Stanimira Vukićevića, predsednik Rusije je rekao da će i ubuduće pod ličnom kontrolom držati ceo diplomatski proces, odnosno aktivnosti oko rešavanja statusa Kosova.

RIA Novosti posle toga objavljuje vest da je predsednik Putin naložio šefu ruske diplomatije Lavrovu da drži pod kontrolom pitanja Kosova, Bliskog istoka i protivraketne odbrane.

U ruskoj štampi se registruje retoričko zaoštravanje u vašingtonskom establišmentu prema Rusiji. Citira se Tom Lantoš kako na otvorenom saslušanju prošle srede podvrgava reskoj kritici antiameričku, po njegovom tvrđenju, poziciju ruskog rukovodstva o: 1) protivraketnoj odbrani, 2) dogovoru o konvencionalnom naoružanju, 3) o Kosovu i 4) o odnosu prema susedima – Ukrajini, Gruziji i Estoniji. Konstatuje se da je sadašnji javni istup Lantoša u američkom Kongresu bio neobično rezak čak i za tog poznatog kritičara Rusije kakav je predsednik kongresnog Komiteta za međunarodne odnose. Beleži se istovremeno da SAD ne daju Abhaziji i Južnoj Osetiji da primene kosovski model jer izjave abhazijskih i južnoosetinskih političara o mogućnosti primene kosovskog modela u tim samoproglašenim republikama smatraju neosnovanim. Tokom posete Tbilisiju zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Breiz izjavljuje da SAD priznaju teritorijalnu celovitost Gruzije i da ta politika ostaje neizmenjena.

Srpski premijer Koštunica kaže prošle nedelje da Srbija kad je reč o Kosovu ne traži ništa više nego da i za nju važe ista pravila UN-a koja važe i za sve druge države, a da reč Rusije iz usta predsednika Putina u odbrani međunarodnog prava predstavlja najveću podršku Srbiji u odbrani Kosova i Metohije.

POSREDNICI: Visoki predstavnik EU-a Havijer Solana u ponedeljak je za predstavnika Evropske unije u budućim pregovorima o Kosovu imenovao Nemca Volfganga Išingera.

Išinger je bio politički direktor u Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu u vreme Kinkelovog ministrovanja, uz Holbruka je 1995. učestvovao u pregovorima o Dejtonskom sporazumu, a kao državni sekretar u nemačkom ministarstvu inostranih poslova u vreme kosovskog rata 1999. po nalogu Gerharda Šredera, pokušavao je da podstakne Rusiju na zajedničku politiku. Kasnije je kritikovao Rusiju zbog toga što se po pitanju Kosova nije priključila Zapadu. Bio je nemački ambasador u Londonu, a pre toga u SAD, gde se ranije školovao – srednju školu završio je u Ilinoisu, a magistrirao u Masačusetsu, a opisuju ga i kao čoveka koji razume Ruse.

Američki Stejt department je za posrednika odredio Frenka Viznera, ambasadora od karijere (Zambia, Egipat, Filipini, Indija) koji je ranije bio politički sekretar u američkom ministarstvu odbrane, i bavio se međunarodnim bezbednosnim pitanjima u timu državnog sekretara. Državni sekretar Kondoliza Rajs postavila ga za specijalnog izaslanika za Kosovo u decembru 2005. i on je nastupao kao gorljivi zagovornik kosovske nezavisnosti.

Za predstavnika Rusije u posredničkoj trojci Kontakt grupe za Kosovo ruski ministar Lavrov odredio je Aleksandra Bocan Harčenka, od 2004. specijalnog predstavnika ruskog ministarstva spoljnih poslova za Balkan, ranije zamenika direktora Trećeg Evropskog departmana ruskog MIP-a. Harčenko je učestvovao i u konsultacijama u Kontakt grupi i zimus je oštro kritikovao Ahtisarijev plan.

Posredovaće dakle profesionalci, koji treba da premoste razlike između Rusa i Amerikanaca koje su očigledne, a nisu manje nego razlike između Beograda i Prištine. Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je po imenovanju da će Rusija u radu trojke polaziti od stava da ne treba prejudicirati rešenje za budući status, a i da će osnova biti Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti koja ostaje na snazi. Amerikanci pokušavaju da posao završe u Kontakt grupi.

Rusi u taj proces ulaze očito jako motivisani, ali ne kako se to obično kaže samo zbog pokazivanja prestiža, i pretežno iz istorijskih razloga, već i zbog toga što se kroz to sporenje prelama jedno teže aktuelno pitanje: da li treba da se otvori proces separatizama nacionalnih manjina, da li se u svetu nastavlja proces krunjenja postojećih država kao u devedesetim kada je na istoku nastalo 25 novih država. Rusi tu temu shvataju očito ozbiljno, kao nešto što se tiče njihovih vlastitih interesa, ali ne samo zbog Osetije, Abhazije i Pridnjestrovlja, što se najčešće pominje u tamošnjoj štampi, već verovatnije zbog Čečenije, a možda i zbog toga što nisu tako zaboravni i verovatno pamte tekst Bžežinskog u časopisu "Forin afers" devedesetih u kom se kaže da i Rusiju treba razdrobiti na manje države, kao prethodno SSSR. Možda se pomalo radi i o tome da li se lako može izaći iz malih slatkih humanitarnih ratova, kao što je onaj "rat Medlin Olbrajt" protiv Srbije u koji se 1999. olako upustilo 19 članica NATO-a, koje su očito postale taoci ambicija jedne brojne nacionalne manjine. Kosovski poslanici ponovo najavljuju da će proglasiti nezavisnost posle 120 dana, a pojedini kosovski političari hladno pominju nasilje, ako ne bude nezavisnosti…

POSREDOVANJE: Nova faza pregovoračkog procesa o Kosovu počeće posetom posredničke trojke Kontakt grupe Beogradu i Prištini, najverovatnije u drugoj polovini avgusta. Srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić kaže da je Srbiji najviše stalo da Savet bezbednosti UN-a potvrdi predlog Kontakt grupe o pregovorima Beograda i Prištine, kao što je i pred početak prošlih propalih razgovora novembra 2005. godine principe Kontakt grupe prihvatio SB, a specijalni izaslanik Ahtisari dobio preporuke generalnog sekretara UN-a.

Za razliku od zapadnih listova, koji konstatuju da je kosovsko pitanje premešteno iz SB-a u Kontakt grupu zbog toga što Rusija tamo nema pravo veta, Samardžić ocenjuje da se unutar Kontakt grupe odlučuje konsenzusom – nema veta ali ni preglasavanja, a u krajnjoj liniji Kontakt grupa ni o čemu ne odlučuje, nego SB.

Na pitanje šta će se dogoditi ukoliko ne bude bilo približavanja stavova Prištine i Beograda, koordinator Pakta za stabilnost Gerhard Busek konstatuje da su SAD sasvim jasno rekle da će doći do jednostranog priznavanja nezavisnosti kao poslednje solucije.

Posle toga bi, naravno, nastao haos veći od sadašnjeg.

Sudeći po signalima posle susreta srpskog ministra inostranih poslova Vuka Jeremića s državnim sekretarom SAD Kondolizom Rajs, Amerikanci ostaju privrženi nezavisnosti Kosova, što potvrđuje i izbor Viznera za posrednika. Možda malo drugim rečima: Jeremić je rekao da se Kondoliza Rajs ipak složila s tim da novi krug pregovora treba iskoristiti za ozbiljno traženje rešenja, ali bez unapred određenog i zacrtanog ishoda. Jeremić je tamo bio s namerom da smanji napetosti koje postoje između Beograda i Vašingtona oko Kosova, a s istim ciljem putuje i u London.

EVROMOZAIK: I Solana je prošle nedelje pozvao predstavnike Evropske unije da se uzdrže od davanja izjava koje prejudiciraju rešenje statusa Kosova. Spolja ta izjava je usmerena na olakšavanje pregovora, a iznutra na prikrivanje razlika među samim Evropljanima.

Vesti govore da promena u britanskom Forin ofisu nije donela nikakav zaokret u politici Londona prema rešavanju statusa i da je London i dalje nameran da odmah posle SAD prizna nezavisnost Kosova. U trenutno pojačanom sporenju s Rusijom London na visokom mestu pominje i Kosovo. Britanija je predlagala i da Ahtisari predstavlja EU u trojki Kontakt grupe u nastavku pregovora, dok je ruski ministar spoljnih poslova Lavrov izjavljivao da predlozi koji budu formulisani u Kontakt grupi treba da budu prihvatljivi obema stranama, a da njihova osnova neće biti Ahtisarijev plan, već da dejstvuje Rezolucija 1244.

Francuska predlaže pauzu kako bi EU usaglasila svoj stav, ali Kušner i Sarkozi su za nezavisnost Kosova, a svakako se neće suprotstavljati Vašingtonu. Nemačka je za nezavisnost, ali se protivi jednostranim koracima u procesu rešavanja statusa.

Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka traže da svako rešenje statusa Kosova bude potvrđeno rezolucijom Saveta bezbednosti.

Španija se zalaže za rezoluciju SB UN-a, ali stavlja do znanja da, na kraju, neće ugroziti jedinstvo EU-a zbog Kosova. Italija insistira da nastavak pregovora bude ozbiljan, ali daje do znanja da će nevoljno priznati nezavisnost Kosova.

Iz Beograda se ponavlja da odnosi s državama koje bi priznale nezavisnost Kosova ne mogu ostati isti, ali se ne kaže za koji bi se od dvadesetak raspoloživih odgovora prema kom akteru Beograd mogao odlučiti. Ne treba zaboraviti i da je to osetljivo unutrašnje političko pitanje.

Puštaju se razni probni baloni. Londonski "Fajnenšel tajms", na primer, piše kako bi Slovenija kao predsedavajuća iduće godine mogla nagovoriti Srbiju da se odrekne Kosova, a s istom verovatnoćom mogli su da napišu i da će se Slovenci vratiti na Kongres SKJ-a, da će ući u Kraljevinu SHS i priznati dinastiju Karađorđevića.

Špekuliše se i o tome da bi EU mogla pokušati da progura ideju o konfederaciji Srbije i Kosova kao stanici na putu ka samostalnosti Kosova. Po toj zamisli, opstala bi zajednička država, granice na Balkanu ne bi se menjale, izbegnute bi bile ogoljenost rešenja i reč – nezavisnost…

Premijer Koštunica je na to rekao da su predlozi da Srbija sa svojom pokrajinom pravi savez suverenih država u vidu konfederacije ravni potpunoj besmislici, da albanska manjina ne može biti posebna i jedina manjina za koju ne važe univerzalna pravila međunarodnog prava, kao što ni Srbija ne može biti posebna i jedina država na čijoj teritoriji neka nacionalna manjina može da pravi svoju državu.

Posle usvajanja nove skupštinske rezolucije o Kosovu, srpska vlada uskoro treba da sastavi nov pregovarački tim i da razradi pregovaračku strategiju.

PLATFORMA: Ono s čim Beograd ulazi u nove pregovore jeste koncept suštinske autonomije, davno poznat i dugo ignorisan. Mali jezički indikator: U izjavama srpskih zvaničnika, u srpskim zvaničnim dokumentima i u Ustavu Republike Srbije ta pokrajina se zove Kosovo i Metohija. Nijedan zapadni zvaničnik ne izgovara ni M od drugog dela tog naziva. Ministar prosvete Srbije Zoran Lončar izjavljuje da će po srpskom viđenju ključna tema novih pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije biti definisanje položaja albanske nacionalne manjine u Pokrajini.

Sudeći prema izveštaju državne pregovaračke delegacije koji je Skupština Srbije usvojila prethodne nedelje, taj koncept suštinske autonomije je amandmanima na tekst Ahtisarijevog predloga ovako konkretizovan: polazi se od preambule Ustava Republike Srbije po kojem Pokrajina Kosovo i Metohija ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije, a kaže se da budući ustav Kosova i Metohije treba da bude saglasan u svim svojim odredbama sa Ustavom Republike Srbije i da bude tumačen u skladu s njim, dok bi u slučaju konflikta između njihovih odredaba bio merodavan Ustav Republike Srbije.

Ustav Kosova i Metohije treba da potvrdi da Kosovo i Metohija uživa suštinsku autonomiju u sastavu Republike Srbije, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Pokrajina Kosovo i Metohija dobila bi nadležnosti u oblasti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Izuzetak bi bile sledeće nadležnosti rezervisane za Republiku Srbiju: spoljni poslovi, kontrola granice, monetarna politika, carinska politika, posebna carinska i inspekcijska kontrola, zaštita ljudskih prava u poslednjoj instanci, i zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa. Kosovo je demilitarizovano.

Deklariše se i da će se uspostaviti slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga između Republike Srbije i Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, kao i dodatni oblici saradnje u oblastima kao što su bankarstvo, harmonizacija poreske politike, infrastruktura i komunikacije.

Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić založio se prošle nedelje da Srbija od Svetske banke zatraži da više ne plaća kosovski dug, pošto na toj teritoriji ne ubira porez. Po njegovom tumačenju, to ne bi uticalo na statusna pitanja, jer i grad Beograd koji je, naravno, u Srbiji sam plaća svoje dugove.

Ukratko, sudeći po tom skupštinski verifikovanom izveštaju, Beograd polazi od toga da su suverenitet i teritorijalni integritet Srbije nepovredivi, a da Kosovo i Metohija može dobiti suštinsku autonomiju unutar Srbije, s međunarodnim garancijama. Srbija se protivi nametanju rešenja i zalaže se da ono bude sporazumno i obostrano prihvatljivo. Saopštava da se uzdržava i da će se uzdržavati od bilo kakvog pribegavanja sili, ali istu uzdržanost zahteva od Privremenih institucija samouprave i albanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Ponavlja se da je zaštita srpskog naroda u Pokrajini, pravoslavnih crkava i manastira, srpskih istorijskih i kulturnih spomenika obaveza kako Privremenih institucija tako i međunarodne uprave, oličene u UNMIK-u i KFOR-u.