Pre desetak dana LDP je predstavio svoju listu za beogradske izbore. Prema rečima Čedomira Jovanovića, ideja je bila da se stranka podmladi i reorganizuje, tako što bi se stari kadar pomerio sa scene i ustupio mesto novim, mlađim ljudima, koji bi onda, u narednim godinama, i preuzeli rukovođenje strankom. To uopšte nije loša ideja iako je, po mom mišljenju, izvedena na pogrešan način i zakasnila najmanje četiri godine.

Zašto (potencijalno) nije loša ideja?

Iz prostog razloga što se na političkoj mapi Srbije od (samo)urušavanja LDP-a do danas nije pojavila kvalitetna alternativa za glasače tog profila. Pretpostavljam da svi znamo ko su bili ti glasači, ali, hajde da ponovimo – ljudi koji su se suprotstavljali Miloševićevom režimu i nacionalizmu, bili za demontažu tog sistema posle 5. oktobra, branili i uspostavljali tekovine građanskog društva, borili se protiv relativizacije i nekažnjivosti ratnih zločina, za manjinska prava, borili se protiv klerikalizacije i fašistoizacije društva, za rasvetljavanje političke pozadine atentata na Zorana Đinđića, i tako dalje, i tako bliže. Glas za LDP je dugo bio glas za ljude koji će se u okviru svog mandata zaista boriti za ove vrednosti. Kad ste glasali za njih, znali ste za šta glasate, do 2012, neko bi rekao čak sve do 2014. godine. Niti jedna od novih opcija koje su se u međuvremenu pojavile na političkoj sceni nije uspela to da postigne. Čini mi se, iz prostog razloga što ih pomenute teme nikad zapravo nisu previše interesovale. Dakle, postoji potreba za strankom tog profila.

Nažalost, poslednje godine propadanja LDP-a otkrile su razmere nedemokratičnosti u samom vrhu, ustrojstvo nalik privatnoj firmi Čedomira Jovanovića i njegovo robovanje poslovnim kombinacijama i privilegijama koje je u međuvremenu stekao. Sve očajniji i očajniji pokušaji da se ove privilegije zadrže i stranka sačuva s ove strane cenzusa, doveli su do kompromisa, od koalicije sa Zukorlićem, do šenjenja pred Vučićem, koji su ovu stranku upropastili i oterali praktično sve bivše glasače i članove. U tom smislu, bio bi potreban zaista lavovski preokret (no pun intended) da bi se reputacija povratila iz ambisa. Ako je tako nešto uopšte moguće.

Pitanje svih pitanja je, zapravo, vrlo jednostavno: koji vam je politički cilj (i na beogradskim izborima, i u budućnosti) i da li ga delimo? Drugo pitanje je: po koju cenu? Meni je, na primer, ključni cilj ovih izbora stvaranje nekakve naprsline u monolitu vlasti Vučića i SNS-a. Mislim da važnost ovog zadatka daleko prevazilazi lokalne izbore u glavnom gradu i predstavlja prvi korak ka vraćanju nekakvog političkog sistema koji bi se dao kontrolisati, nasuprot ovoj autokratiji, koja debelo klizi ka diktaturi. Dakle, od političke stranke ili koalicije za koju bih glasao očekujem da se jasno odredi po ovom pitanju, umesto da se ponaša kao da je reč o "običnim" lokalnim izborima. "Obični" su koliko i oni ‘96. godine za gradsku skupštinu, i jasno je da glavna tema nisu komunalni problemi. Na pitanje o dozvoljenim sredstvima i ceni takođe mogu da dam samo odgovor iz ličnog ugla – ne dolazi u obzir nikakvo udruživanje sa strankama dijametralno suprotnog političkog programa – neofašističkim strankama i ekstremnom desnicom. Ali, plašim se da smo se doveli u dovoljno očajnu situaciju da sve ostale opcije moraju ostati otvorene, i da je kasno sad strahovati od nekog novog DOS-a. O tome je trebalo misliti pre nego što su Vučić i Nikolić dovedeni na vlast.

Već u startu nailazimo na nekoliko značajnih problema. Za početak, nisam siguran da se uopšte slažemo oko ovog primarnog cilja. Od 2014. godine, LDP i Čedomir Jovanović se otvoreno nude Vučiću ("spremni smo da radimo") i prizivaju nekakvu kohabitaciju. Smatram da kohabitacija sa štetočinama i ludacima na vlasti nije moguća. Ako je ideja o podmlađivanju i promeni kursa autentična, ovo bi trebalo da bude prva stavka: trenutni raskid svih koalicija sa SNS (kao i DSS i SRS) na lokalnom nivou (Vračar, Novi Bečej) i apsolutna ograda od bilo kakve primisli o kohabitaciji. U suprotnom, plašim se da novi LDP neće imati publiku, kao ni stari, jer glasači pre svega očekuju nedvosmisleno određivanje po ovom pitanju, praćeno konkretnim akcijama.

Druga sporna stavka mi je tačka od koje se krenulo u transformaciju stranke. Lokalni izbori i mladi ljudi su super, ali ono što bi trebalo da prethodi je glasna konstatacija grešaka iz poslednjih nekoliko godina (ako se uopšte smatraju greškama) i pomenuta javno proklamovana promena kursa po pitanju svih pitanja. Ne znam koliko ljudi iz LDP-a znaju, i da li ih je uopšte briga, ali Čedomir Jovanović je do te mere kompromitovao i potrošio LDP kao brend igranjem sa Vučićem, da će biti potrebna nadljudska zalaganja ogromnog broja ljudi od integriteta da bi se eventualno povratilo poverenje birača i skinula hipoteka sa tog brenda. Ponavljam, ako je to uopšte moguće.

Dalje, malo je neobično da ideja o "podmlađivanju" nije došla od strane ljudi sa javne scene koji su delili političke ciljeve LDP-a do 2012. i godinama pozivali na transformaciju stranke, već od kompromitovanog lidera i rukovodstva, u trenutku kad su svi iole disonantni glasovi odavno napustili LDP. To može da zaliči na nekakav očajnički plan za preživljavanje, oči u oči sa predstojećim izbornim debaklom. Promena koja je neophodna mora biti prevrat u bukvalnom smislu.

Još je problematičnije što samostalni izlazak na izbore, pod ovim okolnostima, može samo da perpetuira ideju o (novom) LDP-u kao Vučiću korisnoj opoziciji. Da su koraci koje sam naveo prethodili samostalnom izlasku, da smo uživo gledali debatu, sukobe mišljenja, prevrat, i tad bi bilo teško ubediti glasače da je promena autentična, ovako, to izgleda kao mission impossible. Odlično je da su lica na listi sveža i neukaljana – retko ko će da optuži npr. Anitu Mitić iz Inicijative mladih za ljudska prava, koju su pristalice SNS-a (i fanovi ratnih zločina i zločinaca) fizički napadale, da radi u korist Vučića. Međutim, plašim se da su bivši i eventualno budući glasači LDP-a zajebana sorta i da gledaju i makro-sliku, a to je hipoteka o kojoj sam pričao. Baš zato ljude iz pokreta Ne davimo Beograd niko neće da optuži da su u službi Vučića, iako i njihov samostalni izlazak na izbore i infantilno ograđivanje od politike i političkog svakako mogu da mu pomognu.

Tajming im ne ide u prilog. Niti je bilo neke javne debate, niti se komuniciralo sa bazom (mada ne znam kakva baza tu više postoji), cela "reforma" je izvedena ispod žita i za tri i po minuta, neposredno pred izbore. Plus, do sad se nije video nikakav konkretan plan i program.

Zapravo, videli smo program, ali to je bila priča o "Beogradu kao najslobodnijem gradu na svetu". Super, sve potpisujem, samo mislim da teme koje su pomenute (ljudska i manjinska prava, mlađi i obrazovani ljudi u institucijama, legalizacija lakih opijata, prostitucije itd.) nisu nešto što se rešava na gradskom, već na republičkom/zakonodavnom nivou, tako da, ipak – nismo videli program.

Veoma važno pitanje je i to kako će zvučati predizborna retorika. Ako fokus kampanje bude nepominjanje Vučića i pljuvanje po Đilasu, DS-u i ostatku opozicije, onda je, nažalost, jasno da je "novi" LDP, poput starog, izabrao poziciju koja može da koristi samo diktatoru i da je glas za njih bačen glas. To dođe kao neki lakmus test. Da ne pričam da koalicija oko Đilasa nema onaj ključni problem koji LDP i dalje ima – možemo da mislimo o njima šta god hoćemo, ali je teško poverovati da će posle izbora ući u kombinatoriku sa Vučićem (ili, preciznije, pošto živimo u državi gde ništa nije isključeno – mislim da su zaista male šanse).

Takođe, ako novi LDP ne bude targetiran od strane režimskih pomioida u toku kampanje, to može biti dobar indikator da je ipak u pitanju "Vučićeva opozicija", bili ljudi sa liste svesni toga ili ne. Videli smo dovoljno puta kako manijakalno vlast tretira svakog koga doživi kao iole ozbiljnu pretnju. Dakle, nema opozicionarenja bez spremnosti da se prolazi kroz Informer-Pink toplog zeca.

Ovde bi moglo da se postavi i jedno logično pitanje – ako je situacija zaista tako loša kako pišem, zašto onda raditi pod hipotekom i pošto-poto se boriti za povampirenje propalog brenda? Legitimno pitanje, legitiman zaključak. Lično, mislim da u istoriji, ljudstvu i imenu LDP-a još uvek ima nešto vredno spašavanja, i mislim da je loše polaziti od nule i izmišljati toplu vodu, ali, naravno, moguće je da grešim, da je balast grešaka isuviše veliki i da je neophodan reset to factory settings.

Na kraju, važni principi na kojima bi neka nova generacija u LDP-u (ili bilo kojoj drugoj novoj stranci) morala da insistira su: demokratija unutar stranke, učenje od prethodne generacije, princip smenjivosti, pluralizam i jačanje stranačkih institucija. Pošto smo videli kako se priča završava kad ove institucije ne postoje ili ne funkcionišu.

Ovo bi bile nekakve ključne teme, koje, čini mi se, brinu i interesuju sve bivše i potencijalne glasače, i na koje je važno dati odgovore. U suprotnom, veliki deo tih glasača će se na svim budućim izborima ponovo opredeljivati za nekakva manja zla.

Da li je moguće i potrebno reformisati LDP? Za ove izbore – too little, too late. Za neke naredne? Pa, od vas zavisi.