Za početak, smenjena su četiri visoka službenika Ministarstva poljoprivrede, kako je objasnio Danilo Golubović, državni sekretar u istom ministarstvu, zbog "načela moralne odgovornosti": prof. dr Jan Boćanski – direktor Uprave za zaštitu bilja, mr Ivan Sočo – direktor Uprave za veterinu, Slađana Lukić – načelnica Odseka za zdravlje i biljni karantin, i Slobodan Vladić – načelnik Odeljenja fitosanitarne inspekcije za bezbednost hrane. To koliko za početak: biće razrešenja i nižih službenika, a lako može metla da zahvati i ministra, kad se već nije sam počistio.

Ovoj smeni prethodila je sednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke, na kojoj je jedina tema bila mleko. Pre sednice na polusatnom ribanju kod predsednika stranke Aleksandra Vučića bio je ministar Knežević koji je izvestio gospodara šta to sve bi, sa posebnim osvrtom na "monstruoznu kampanju" koju protiv njega vodi Demokratska stranka i (zna se već koji) mediji, navodno je ponudio ostavku, a ovaj odlučio da donese odluku kad prođe vikend.

Prvog dana posle vikenda, umesto na konferenciji za medije, prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane saopštio je šta je odlučio u televizijskom intervjuu: odmah smena već pomenutih službenika Ministarstva poljoprivrede, a za desetak dana sve ostalo. Za sledeću sednicu glavnog odbora stranke predviđeno je ocenjivanje rada svih ministara i direktora javnih preduzeća koji su u fotelje zaseli po osnovu članstva u stranci, te moguća smena onih koji ne zavređuju povereni im položaj, potom isto to sa koalicionim partnerima o "njihovim" ministrima i direktorima javnih preduzeća. Ako se koalicioni partneri tome ne budu povinovali, kategoričan je Vučić, uslediće vanredni izbori, doduše ne odmah, već kad prođe rok za (ne)dobijanje Datuma.

POMERANJE GRANICE: Ne može se reći da (dok se drugačije ne odluči) ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević nije ispunio obećanje da će mleko "na našim policama" u roku od nedelju dana biti zdravo i bezbedno, istina ne na način na koji je mislio kad je tu izjavu davao – da se tehnološkim tretmanom poboljša kvalitet stočne hrane, time i mleka, već prostim pomeranjem decimalnog zareza na broju koji bezbednost mleka određuje: nije više nezdravo i nebezbedno mleko sa više od 0,05 već sa 0,5 miligrama aflatoksina po kilogramu.

Odluku o tome, na njegov predlog, donela je vlada. Prethodno je zatraženo mišljenje "eminentnih zdravstvenih ustanova" – Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Vojnomedicinske akademije: da li je desetostruko podizanje dozvoljene koncentracije aflatoksina u mleku rizično po zdravlje. Na taj upit dobijen je očekivani odgovor: nema naučnih dokaza za to, ergo – eto rešenja: sve što je juče bilo neispravno, danas više nije, slobodno može u prodaju, a građani mogu biti sigurni da je sve mleko "na našim policama" bezbedno i zdravo.

Uostalom, ta granica dozvoljene toksikacije mleka važeća je u mnogim razvijenim zemljama sveta, objašnjenje je ministra poljoprivrede, poput Sjedinjenih Američkih Država, Brazila, Rusije, što će reći – nije opasno. Na opasku novinara da će time biti ugrožen izvoz mleka, odgovara da "naše mleko" sada može da se izvozi u "dve trećine sveta".

Istina je, nema naučnih dokaza da desetostruko veća koncentracija aflatoksina predstavlja pretnju po zdravlje stanovništva, ali ne postoje ni validni naučni dokazi o štetnosti genetski modifikovane hrane, pa je ipak zakonom zabranjena u Srbiji, a to što je ona dozvoljena, štaviše dominantna u dve od tri već pomenute velike i razvijene zemlje, to je već drugi par opanaka.

PODRŠKA: Ovu odluku vlade pozdravila je (velika) mlekarska industrija koja zbog "neprincipijelne kampanje" nekih političara i nekih medija trpi velike gubitke: potrošnja mleka u Srbiji opala je za 40 odsto, dnevno se bezrazložno "baca" 420.000 litara mleka kojem ništa ne fali, samo malo viška aflatoksina ima, za čiju štetnost, eto, nema naučnih dokaza.

Istini za volju, ni litar mleka nije bačen, već je sterilisano i uskladišteno dok se ne vidi šta će biti, ali to čekanje ugrožava izvoz, jer sad nema dovoljno mleka, a nestašica u ovom politički osetljivom momentu ne dolazi u obzir. Tako se do promene Pravilnika o bezbednosti hrane i došlo: na pritisak velikih mlekara, zbog toga se nijedna nije pobunila na odluku Ministarstva da sve mleko mora da bude otkupljeno, bez obzira na to da li je u skladu sa propisima ili ne.

Kako god, po toj takoreći genijalnoj zamisli, mleko za izvoz će biti po evropskim propisima, a ono za domaće tržište po propisima ostatka sveta. Po rečima Slobodana Petrovića, generalnog direktora Imleka, inače najvećeg igrača na tržištu mleka, biće i na domaćem tržištu mleka po evropskom standardu, ali "kada ga bude bilo", dok ga za izvoz ima već sad: "To što je granica podignuta na ‘nula-pet’ ne znači da mi ne možemo da proizvedemo mleko sa ‘nula-nula-nula’ i da ga izvezemo, a i vi ćete piti sa ‘nula-nula-nula’ kad bude tako. Sada ćete piti mleko preko ‘nula-nula-pet, jer njega ne možemo da izvezemo, ali ono nije štetno u Kanadi, Meksiku, Kini, Australiji, Rusiji, celoj Južnoj Americi", izjavio je novinarima Petrović posle sastanka upriličenom u Privrednoj komori Srbije povodom "situacije sa mlekom".

Na ovo igranje sa propisima reagovala je Delegacija EU u Srbiji, relativno mlakim, ali jasnim saopštenjem da to tako ne ide, da nivo aflatoksina u mleku mora da se vrati na staro, da u suprotnom Srbija neće ispuniti jednu od obaveza u procesu evrointegracija.

POSLEDICE: Za razliku od velikih, male mlekare ovom promenom propisa nisu oduševljene, naprotiv: nesuglasje domaćih propisa sa onima iz okruženja, kažu, dodatno poskupljuje izvoz, jer za razliku od dosadašnje prakse kad je za izvoz bila dovoljna interna izvoznička overa ispravnosti, a detaljnije kontrole sprovođene tek sporadično, sad će svaka pošiljka da prolazi kroz komplet proceduru, što ume da traje, a i košta.

Sa druge strane, ta promena otvoriće vrata za uvoz mleka koje nigde u Evropi ne može da se proda. "Ne, ne, ne", odbijaju svaku pomisao na to u Ministarstvu poljoprivrede: ništa što nije po evropskom standardu ne može da se uveze u Srbiju. Zaista, ako je i od Ministarstva, mnogo je: diskriminacija učesnika na tržištu apsolutno nije dozvoljena, kao ni protekcionizam, bar ne ovako javno. Dakle, ako dugotrajno mleko iz Hrvatske koje nigde unaokolo ne može da se proda dođe na granicu, moraće da ga propuste. Istina, takav uvoz će biti usporen svakojakim analizama, ama ne mari: dugotrajno mleko, kako sam naziv kaže, dugo traje – stoga, ne žuri mu se, a ionako je samo za bacanje ili za srpsko tržište.

Do toga, međutim, ipak neće doći: Hrvatska je na korak od punopravnog članstva u EU, a tamo mleko koje nije u skladu sa propisima ide pravo na uništavanje, jer tako nalaže HCCP i dobra proizvođačka praksa. Teško da bi se bilo ko u Hrvatskoj usudio da tako nešto učini – da mleko koje nije u skladu sa unutrašnjim propisima izveze, kad im se već dogodilo to što se dogodilo – da neispravno mleko bude "uhvaćeno" na granici.

Za svaki slučaj, ministar poljoprivrede Goran Knežević pozvao je kolege iz regiona na sastanak povodom "razmatranja zajedničkih pitanja u oblasti bezbednosti hrane", kako već piše u zvaničnom saopštenju Ministarstva poljoprivrede Srbije. Prevedeno na srpski, razmatraće se kako da se posle pomeranja granice aflatoksičnosti mleka na domaćem tržištu (ipak) nastavi sa izvozom mleka iz Srbije u Bosnu i Makedoniju i kako da se mleko iz Hrvatske, kome mesta nema na tamošnjem, ne nađe na srpskom tržištu. Na sastanak nije pozvan, ili se nije pozivu odazvao, ministar poljoprivrede Crne Gore, biće jer je tamo čim je promena dozvoljene alfatoksičnosti mleka na srpskom tržištu objavljena povučeno iz prodaje sve mleko poreklom iz Srbije i suspendovan svaki dalji uvoz.

(NE)ODGOVORNOST: Pored nesumnjive odgovornosti četvoro smenjenih službenika, jer morali su da znaju šta se dešava u proizvodnji mleka, za plesnivost žitarica, do kakvih sve posledica to može da dovede, a nisu, po rečima ministra, ništa tim povodom preduzeli. Nesumnjiva je i odgovornost ministra i njegovih bliskih saradnika, jer su morali da znaju – ili bar u novinama da pročitaju – pa ni oni ništa nisu preduzeli da sve što se dalje zbilo spreče.

Lista odgovornih tu se ne završava: gde su tu mlekare, skladištari, gde farmeri – kako stočari, tako i ratari? Skoro da nema člana u Zakonu o bezbednosti hrane koji nije prekršen i za svaki od tih prekršaja propisana je kazna, doduše (samo) novčana, ali ipak postoji.

Svi oni znali su šta proizvode i prodaju: teško je, naime, da se poveruje da ratari nisu videli da im je kukuruz zahvatila plesan. Sa druge strane, ako nisu nešto tako očigledno videli, tim poslom više ne bi smeli da se bave. Znali su, ali ih to nije sprečilo da takav rod predaju u skladište, a ako se dogodi da im subvencije zakasne, zajašu traktor, pa ‘hajd u blokadu puteva.

Moguće je da skladištari to nisu primetili, ali ih to ne oslobađa odgovornosti, jer ako ništa drugo – u novinama su mogli da pročitaju. Po Zakonu o bezbednosti hrane obavezni su da pre skladištenja provere šta skladište, pa da sledstveno rezultatu provere i da skladište zaraženo odvojeno od zdravog. Obavezni su, ali nisu tako uradili, već su skladištili "redom", jer "ko te pita, sve će se to prodati", tako da je i onaj zdrav kukuruz zaražen.

Za aflatoksin se zna tek pola veka, ali da plesnivo žito nije za ishranu ljudi i životinja, zna se još od kamenog doba. Svaki stočar bi morao da zna da će krava hranjena takvom hranom davati manje mleka, ako je steona može tele da pobaci, ako tele već ima, ono će slabije napredovati, poboljevaće. Zna to i krava, pa glasno otpuhuje kad omiriše plesnivu hranu, okreće glavu u stranu, ali je na kraju ipak prihvata, jer druge nema: vezana je, nema kud, pa se miri sa sudbinom, a onaj koji je hrani to "knjiži" kao "dobro": imaće šta da pomuze, od mlekare će kad-tad novac za njega da dobije, dobiće i državne subvencije… U suprotnom, sešće na traktor pa hajd’ u blokadu puteva.

Najveća je odgovornost na mlekarama, na direktorima, tehnolozima u njima zaposlenim – i oni su znali, odnosno morali su da znaju kakvo mleko proizvode i puštaju u promet. Uostalom, ne reče li direktor Imleka da oni mogu da naprave mleko sa "0-0-0" aflatoksina, ali da je ono namenjeno izvozu. Trijažirali su ga, dakle: aflatoksično mleko pronađeno je u ovdašnjim prodavnicama, dok iz izvoza nije ništa vraćeno, bar koliko se zna.

Uprkos očiglednim propustima kažnjivim po zakonu, država umesto da zakon primeni, časti mlekare privremenom promenom kriterijuma, koliko dok se ono neispravno mleko ne proda i dok stočari, čašćeni džabe kukuruzom iz robnih rezervi i džabe "zeolitom" krave ne očiste. A skladištara se nije ni setila.