Organizovani kriminal

JEDAN OD SLUČAJEVA ČIJE SE RASVETLJAVANJE NAJAVLJUJE: Uviđaj posle ubistva Nikole Bojovića / foto: blic

Obećanja, najave i druge statistike

Imajući u vidu da su od početka rada Tužilaštva za organizovani kriminal 2003. godine podignute 1732 optužnice, sadašnjih 180 za jednu godinu je malo iznad dosadašnjeg proseka. Međutim, na rešavanje najvećih i najzvučnijih slučajeva se još uvek čeka

Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade Srbije zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, svoj visok rejting i popularnost Srpske napredne stranke, čiji je predsednik, duguje upravo obećanjima o borbi protiv organizovanog kriminala.

Protiv korupcije i kriminala Vučić i njegov tim su se borili hapšenjima osumnjičenih iz afere Agrobanka, pokretanjem istraga protiv bivših ministara iz Demokratske stranke Saše Dragina i Olivera Dulića, najavama hapšenja narko-dilera Darka Šarića, raskrinkavanja 24 sporne privatizacije i rešavanja slučajeva ubijenih novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića. Kulminacija te borbe je bila hapšenje vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića, pa i njegovo puštanje u kućni pritvor uz istorijsku kauciju od 12 miliona evra u dinarima.

U međuvremenu, Vlada je ušla u proces rekonstrukcije koji se završio šest meseci kasnije u Narodnoj skupštini izglasavanjem novih ministara. Tokom tog desetog vanrednog zasedanja parlamenta, polemisalo se i o uspešnosti borbe protiv organizovanog kriminala. Opozicija je tražila rezultate, a šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović je rekao da za organizovani kriminal nije podignuta nijedna optužnica.

U replici, Aleksandar Vučić je odgovorio Stefanoviću da je samo po nalogu Bezbednosno-informativne agencije podignuto 89 optužnica za organizovani kriminal, a kasnije tokom rasprave dodao je: "Tužioca za organizovani kriminal ste vi postavili, a ne ja i SNS. To je vaša dika. To je čovek kojim ste se ponosili, a čovek o kojem ja ne mogu loše da govorim. Ne brinite, dobićete celovit izveštaj za borbu protiv organizovanog kriminala koja nikada nije bila jača, nikada nije bila snažnija."

Sutradan, 29. avgusta, na red je došla ista tema, a o rezultatima borbe protiv organizovanog kriminala govorio je poslanik SNS-a Zoran Babić: "Od 117 optužnica koje su podignute u krivičnim postupcima pokrenutim nakon 1. avgusta 2012. godine, 113 je potvrđeno u Specijalnom sudu. Protiv devet lica glavni pretres je u toku, a doneta je i jedna pravosnažna presuda. Još 63 optužnice su podignute i potvrđene za one istrage koje su vođene odranije. Preko 180 optužnica je podignuto i potvrđeno."

Da je to tačno, potvrdili su "Vremenu" u tužilaštvu za organizovani kriminal: "Od 1. avgusta 2012. godine do 31. jula 2013. podignuto je 180 optužnica protiv isto toliko lica koja se terete za krivična dela koja spadaju u organizovani kriminal. Od tog broja, 63 optužnice su podignute na osnovu istraga započetih pre 1. avgusta prošle godine, a 117 na osnovu istraga posle tog datuma."

Ovih 117 lica se terete za deset različitih predmeta koji će se voditi pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal, a među njima su optužnice za zloupotrebu službenog položaja, zloupotrebu položaja odgovornog lica, nezakonitu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, poresku utaju, pranje novca, prevaru, teško ubistvo i tešku krađu, kažu u Tužilaštvu.

Od tih deset predmeta, u pretresu je samo slučaj Hipo banke u kome se desetočlanoj grupi sudi zbog sumnje da su Hipo Alpe-Adria banku oštetili za više od 15 miliona švajcarskih franaka. Dve osobe iz ove grupe su pravosnažno osuđene i to po sporazumu o priznanju krivičnog dela.

Imajući u vidu da su od početka rada Tužilaštva za organizovani kriminal 2003. godine podignute 1732 optužnice, sadašnjih 180 za jednu godinu je malo iznad dosadašnjeg proseka. Od toga, 968 je prvostepenih, a kako u Tužilaštvu kažu, "najveći deo su pravosnažne presude".

U intervjuu za Televiziju B92, Aleksandar Vučić je nastavio sa najavama – uskoro će se videti rezultati "najmanje jednog, a možda i dva" nerazjašnjena ubistva novinara (pročitaj okvir). Na hapšenju Darka Šarića su angažovane "najmoćnije svetske službe": "On je čovek na čijem smo privođenju pravdi maksimalno posvećeni i angažovani i mi ćemo taj posao obaviti. Ja sam bio neiskusan, govoreći da će se nešto desiti do juna meseca. Više neću postavljati rokove, ali građani Srbije bi trebalo da znaju da ćemo mi taj posao da završimo. Ne želim da otkrivam u kojoj je to fazi, i ako sam vam rekao da postoje timovi koji sarađuju sa najmoćnijim svetskim timovima, onda je to čvrsta garancija da ćemo taj, nelak posao, obaviti u narednom periodu koji neće biti, što bi se u našem narodu reklo, na dugom štapu."

U vezi sa 24 sporne privatizacije, Vučić je rekao da će sve biti završeno do kraja godine.

Ko je ubio Pantića

Beogradski dnevnik "Blic" pisao je 30. avgusta da je ubistvo novinara Milana Pantića (47) naručio "jedan poslovni čovek umešan u privatizaciju cementare u Paraćinu", o kojoj je ubijeni dopisnik "Novosti" iz Jagodine pisao.

"Otkrivene su određene veze između ovog biznismena i osoba za koje se sumnja da su ubile novinara i koje su trenutno van zemlje", kaže izvor "Blica".

Pregledom telefonskih listinga i nekih presretnutih razgovora otkriveno je i da su Pantiću pretila trojica jagodinskih moćnika, dvojica političara u poslovnim vodama, kao i jedan biznismen.

Inače, Pantić je ubijen u Jagodini juna 2001. godine na ulazu u zgradu u kojoj je živeo.

"Blic" još piše da pripadnici BIA i Uprave kriminalističke policije nemaju identične stavove o istrazi ovog ubistva. U BIA smatraju da ima dovoljno činjenica da se okonča istraga, dok u UKP-u žele da prikupe još dokaza.


Amnestirani zatvorenici

U raspravi u Narodnoj skupštini pokrenuto je i pitanje amnestiranih zatvorenika. Predsednik Liberalno-demokratske partije je okrivio vlast da su "pustili kriminalce" i naveo podatak da u Srbiji 80 odsto krivičnih dela vrše oni koji su amnestirani.

Najpoznatiji povratnik je Uroš Mišić, navijač Crvene zvezde koji je po Zakonu o amnestiji pušten iz zatvora gde je služio kaznu zbog pokušaja ubistva žandarma Nebojše Trajkovića. Mišić se ponovo našao na optuženičkoj klupi proleća ove godine i to nakon tuče u jednom beogradskom klubu. Nakon kratkog suđenja, ipak je oslobođen optužbi.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija rekli su za "Vreme" da je Zakonom o amnestiji iz novembra 2012. godine obuhvaćen 4351 osuđenik. Odmah nakon stupanja Zakona na snagu, iz zatvora su puštena 1083 lica, a 2012 u junu 2013. Ostatak amnestiranih će iz zatvora izaći tokom narednih deset godina – amnestija u njihovim slučajevima je skraćenje zatvorskih kazni.

foto: aleksandar dimitrijević

Iz istog broja

Inicijative

Pet predloga za ministra sporta i omladine

Slobodan Georgijev

Intervju – Vladimir Gligorov, Bečki institut za ekonomske studije

Rekonstrukcija nije smanjila političku nestabilnost

Radmilo Marković

 

Biografije novih ministara

Dokumentacioni centar "Vreme"

Kolektivni portret rekonstruisane vlade

Eksperti i ostali u raljama rejtinga

Zora Drčelić

Hapšenje inspektora za narkotike u Valjevu

Droga u kasi

Dragan Todorović

Slučaj Šešelj

Haški duh cara Trajana

Tatjana Tagirov

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu