Sa tendencijom rađanja 0,88 odsto dece na jednu ženu, Srbija je poslednja u Evropi, a Srbi bi za 450 godina mogli biološki nestati. Već sada stariji od 65 godina čine 17 odsto ukupne populacije.

Iako adolescenti u Srbiji kasnije stupaju u seksualne odnose nego oni u Americi ili Evropi, ipak su mnogo manje obavešteni, pa tek trećina koristi kontracepciju. Posledica je da godišnje oko 3000 devojaka između petnaeste i devetnaeste godine života abortira.

Zdravlje mladih u Srbiji je prioritet svake odgovorne vlade koja misli o naraštajima, ocenio je Zoran Stanković, ministar zdravlja Republike Srbije.

"Mladost je posebno biološko razdoblje u kome se fiziološko i psihološko sazrevanje odvija kroz uključivanje pojedinaca u zajednicu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, mladi uzrasta od 15 do 19 godina čine 19,8 odsto ukupnog stanovništva. S druge strane, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u 2006. godini je znatno povećan broj mladih uzrasta od 15 do 19 godina koji su stupili u seksualne odnose (na 29 odsto), u odnosu na 2002. godinu kada ih je bilo 18,6 odsto. Ovi podaci nas motivišu da uđemo u dijalog sa svim odgovornim i zainteresovanim stranama, kako bismo ukazali na potrebu da se u edukaciju adolescenata uključe svi, od roditelja, škola do zdravstvenih radnika, u cilju trajnog unapređenja zdravlja mladih. Na predlog Ministarstva zdravlja usvojen je niz propisa kako bi se unapredilo zdravlje mladih, uključujući njihovo osposobljavanje za brigu o sopstvenom zdravlju, unapređenju kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite za ovu populaciju. Tu su Strategija razvoja mladih u Republici Srbiji iz 2006. godine, Uredba o nacionalnom programu zdravstvene zaštite žena, dece i omladine iz 2009. godine, Nacionalna strategija za mlade sa akcionim planom iz 2008, Nacionalna strategija za prevenciju dece od nasilja iz 2008, Strategija za borbu protiv droge za 2009. do 2013. godine uključujući i akcioni plan. Treba spomenuti i kampanju ‘Ako reskiraš treba da se testiraš, bolje je da znaš i plus i minus’ koja promoviše testiranje na HIV, kao i kampanju protiv droge ‘Tvoje ne menja sve’, gde je najmodernija tehnologija stavljena u službu edukacije kroz igru kao kanal komunikacije, prijemčiv mladim ljudima."

Dr Dubravka Šaranović, viši savetnik u Ministarstvu, zdravlja napomenula je da su prioritetni problemi kod adolescenata rano stupanje u seksualne odnose, rizični seksualni odnosi, polno prenosive bolesti i niska upotreba kondoma.

"Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, sva deca do 16. godine i mladi na redovnom školovanju do 26. godine predstavljaju obveznike zdravstvene zaštite. Strategija za razvoj zdravlja mladih doneta 2006. godine ima za ciljeve promociju zdravih stilova života, jednakost mladih u zdravlju bez obzira na pol, ekonomski status, etničku ili religijsku pripadnost. Ceo zdravstveni sistem se preusmerava ka promociji zdravlja i intersektorskoj saradnji, tu pre svega mislim na Ministarstvo omladine i sporta i Ministarstvo prosvete. Važno je i aktivno učešće mladih, planiranje zajedno sa njima, razvoj lične odgovornosti za zdravlje i uključivanje celokupne zajednice.

Prema podacima iz 2009. godine zdravstvenu zaštitu školske dece u Srbiji obezbeđuje 729 lekara, odnosno na jednog lekara dolazi 1417 školske dece, dok je normativ 1500 dece na jednog lekara. Mlade od 19 do 26 godina obezbeđuju 3762 lekara, odnosno na jednog lekara dolazi 1536 mladih, a normativ je 1600. U 2009. godini imali smo 578 ginekologa specijalista, što znači da je na jednog doktora dolazilo 5569 žena, a normativ je 6500.

Od 2008. godine budžetom su obezbeđena 74 zdravstvena medijatora koji rade u 50 domova zdravlja i zajedno sa patronažnim sestrama organizuju radionice posvećene očuvanju reproduktivnog zdravlja. Uspeli smo i da obezbedimo veću dostupnost zdravstvenoj zaštiti romskim ženama."

Vesna Fila, pomoćnik ministra prosvete i nauke za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju, objasnila je da se aktivnosti Ministarstva prosvete oslanjaju na strateške ciljeve među kojima je jedan od najvažnijih očuvanje zdravlja dece i učenika i razvoj zdravstvenog vaspitanja.

"U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja kao jedan od ciljeva obrazovanja definiše se razvoj zdravih životnih stilova, svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti i negovanje i razvoj fizičkih sposobnosti. Istim tim zakonom nastavnik se kažnjava za povredu radne obaveze ukoliko se bavi podstrekivanjem, davanjem učeniku alkohola, ali i ako sam upotrebljava psihoaktivne supstance; duvan i druga sredstva nisu dozvoljena u školi.

Pravilnicima nastavnih programa od prvog do osmog razreda osnovne škole predviđen je program za zdravstveno vaspitanje, a neke teme su higijenske navike, ishrana, bolesti zavisnosti, zdravi stilovi života… Ovaj program se organizuje kroz interaktivnu nastavu i različite sadržaje iz različitih predmeta. Škole planiraju i preventivne aktivnosti koje se realizuju kroz rad odeljenskih zajednica i učeničkih parlamenata.

Pravilnikom o standardu kvaliteta rada ustanove predviđa se obaveza da se u školi promovišu zdravi stilovi života, da nastavnik ima obavezu da prilagođava zahteve mogućnostima učenika i da individualno radi sa decom. Nastavnik mora da ima svest o održivom razvoju, da podstiče zdrave stilove života i celoživotnog učenja.

U oblasti bezbednosti učenika i zaštite od nasilja doneti su protokoli i formirani timovi nastavnika i njima je pružena edukacija. Istovremeno su angažovani prosvetni savetnici koji su zaduženi da proveravaju implementaciju ovog projekta."

Najmlađe ministarstvo je ujedno i ono koje se bavi mladima. Ministarstvo sporta i omladine je osnovano 2007. godine, a tada smo bili poslednja država u Evropi koja nema strategiju za mlade, rekla je Ivana Kovačević, državni sekretar u ovom ministarstvu.

"Ubrzo smo počeli pisanje strategije u koju su se uključili 47 nevladinih organizacija, 15 ministarstava, lokalne samouprave i razne institucije na lokalu. Zajedno sa mladima definisali smo ciljeve strategije a zdravlje mladih je jedan od 11 strateških ciljeva. Nakon toga nastao je akcioni plan za sprovođenje strategije razvoja mladih, a posle i akcioni plan za njihovo zapošljavanje.

Kada je strategija usvojena, raspisali smo prve konkurse kako bismo uključili mlade u sprovođenje strategije. Sami su predlagali projekte i smišljali teme, a finansirali smo više od 30 takvih projekata. Jedan od njih je ‘Moj stil, zdrav stil’ u kome je učestvovalo 14 nevladinih organizacija i u koji smo uključili kancelarije za mlade u 86 opština. Kancelarije za mlade razvile su i saradnju sa savetovalištima, jer mladi se lakše uključuju kada razgovaraju sa mladima. Zdravi stilovi života našli su se i u Predlogu zakona o mladima. On je usvojen na sednici vladi u četvrtak, a nadam se da će uskoro biti dat na glasanje u parlamentu."

Dr Katarina Sedlecki, generalni sekretar Evropskog udruženja za kontracepciju i reproduktivno zdravlje i načelnik Republičkog centra za planiranje porodice pri Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić", napomenula je da se seksualnost mladih često spominje sa negativnom konotacijom.

"Podaci istraživanja pokazuju da svaki četvrti adolescent u Evropi i skoro svaki treći u SAD prvo polno iskustvo doživi pre 15. rođendana, što ukazuje da je seksualna aktivnost u sve ranijem uzrastu univerzalni fenomen savremene civilizacije. To nije slučaj u Srbiji. Tokom adolescencije, do 20 godine života sa seksualnom aktivnošću počne svaka peta devojčica i svaki treći dečak. Internacionalni centar za reproduktivno zdravlje iz Belgije proveo je istraživanje u glavnim gradovima BiH, Makedonije, Crne Gore i Srbije. Seksualna aktivnost učenika četvrtog razreda srednje škole veća je nego u prethodnoj studiji, ali značajno je da su polno uslovljene razlike između dečaka i devojčica mnogo manje u Srbiji nego u susednim zemljama.

Problem je što naša omladina nije odgovarajućim znanjima i veštinama pripremljena da seksualnost doživi kao lepo i bezbedno poglavlje života. Otuda i podatak da Srbiju odlikuje najniža učestalost korišćenja kontracepcije, jer manje od trećine devojaka koristi kontracepciju, dok podataka za dečake nema.

Dok se u drugim evropskim zemljama u drugoj polovini XX veka beleži porast učestalosti kontracepcije pri prvom seksualnom odnosu, to u Srbiji nije slučaj.

Zaštićeni seksualni odnosi su najređi na početku seksualnog života, odnosno reproduktivnog perioda, jer svaka 17. adolescentkinja i svaka deveta devojka od 20 do 26 godina koja je u stabilnoj partnerskoj vezi kontracepcijom preventira začeće. Rezultat je stopa adolescentnih trudnoća u Srbiji među najvišima u Evropi i procenjuje se da u svakoj kalendarskoj godini jedna od dvadeset adolescentkinja doživi to iskustvo. S druge strane, broj porođaja među adolescentkinjama opada, dok se broj abortusa kontinuirano održava na 20 promila, što znači da u proseku u svakom četvrtom razredu srednje škole jedna devojka doživi to iskustvo."

Dr Ana Mitrović–Jovanović, predsednik Udruženja za reproduktivno zdravlje i načelnica preoperativnog odeljenja GAK "Narodni front", naglasila je da se mnoštvo strategija i zakona u praksi ne primenjuje.

"U Srbiji postoje strategije, postoje zakoni, ali njihova primena u praksi je mnogo drugačija. Možda je sve to napisano, ali ne funkcioniše na najbolji način. Grupa lekara je osnovala udruženje uz podršku javnih ličnosti i dela medija kao nestranačku organizaciju da bismo sa konkretnim predlozima i radom u praksi pokušali da problem reproduktivnog zdravlja mladih promenimo sa konkretnim rezultatima.

Pokrenuli smo kampanju koja traje od 2006. godine u želji da utičemo na svest o očuvanju reproduktivnog zdravlja posebno kod adolescenata. Međutim, svest je jedno, a promena stavova drugo. Da bismo se približili mladima, osnovali smo sajt www.21dan.com koji je specijalizovan, i to je prvo onlajn savetovalište na srpskom jeziku.

Po korišćenju kontracepcije, Srbija sa BiH i Crnom Gorom nalazi se na začelju u južnoj Evropi. Glavni uzrok tome je nedostatak obrazovanja. Obrazovanje ne može da se postigne ni putem medija ni preko apela, već mora biti sistemsko i kontinuirano organizovan program od osnovne preko srednje škole. Netačna je ‘istina’ da upotrebom kontracepcije utičemo na belu kugu. Upotrebom moderne kontracepcije mi čuvamo reproduktivno zdravlje za onaj životni period kada žena odluči da postane roditelj. Finska je dokazala da sa najvećom stopom korišćenja kontracepcije može da ima i najveću stopu plodnosti. Kada su u pitanju stope abortusa, ne možemo govoriti o broju abortusa u Srbiji. Prvo, nemamo tačne podatke, a ako gledamo zvanične podatke Instituta ‘Batut’, deluje da se broj abortusa smanjuje. Smanjenje broja abortusa nije rezultat našeg dobrog rada, već to što je prosečna životna dob žene u Srbiji 41,5 godina. Plodnost žene posle 35 godine znatno pada i logično je da je za starije od 40 godina ostvarenje trudnoće znatno teže."

Jelena Gudelj–Rakić, v.d. načelnika Centra za promociju zdravlja, Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", dala je nekoliko statističkih podataka o zdravlju mladih koje prikuplja ovaj Institut.

"Postoji više nacionalnih programa promocije zdravlja, odnosno prevencije, koji se odnose na promocije zdravih stilova života, prevenciju faktora rizika.

Mladih između 15 i 29 godina prema podacima iz 2009. godina ima 19,39 odsto. Nešto više ima muškaraca, najviše mladih ima u Vojvodini, Beogradu, a najmanje u Centralnoj Srbiji. Većina mladih živi u urbanim sredinama, gde su izloženi raznim rizicima koji mogu da ugroze njihovo zdravlje.

Više od dve trećine mladih u Srbiji između 15 i 19 godina je već stupilo u seksualne odnose. Među njima je više mladića, 77 odsto, dok je to učinilo 66,7 odsto devojaka.

Kod devojaka u uzrastu od 15 do 19 godine zabeležen je znatno veći procenat korišćenja kontracepcije nego kod onih starijih između 20 i 29 godine.

Prema podacima iz 2006, tek četvrtina mladih seksualno aktivnih osoba uvek koristi kondom. Prema podacima iz 2009, najveći broj porođaja bio je u grupi žena između 20 i 29 godina, 37.646. Broj namerno prekinutih trudnoća u uzrastu između 15 i 19 godina iznosio je 7,6 na hiljadu trudnoća."

Dragan Ilić, direktor Studentske poliklinike, koji je nedavno bio u Istanbulu na konferenciji o reproduktivnom zdravlju mladih, primetio je da je veliki broj zemalja Balkana, Istočne Evrope i Azije još daleko od donošenja svih strategija i propisa koje imamo u Srbiji.

"Ipak imamo niz problema sa kojima se suočavamo u realizaciji tih dokumenata. Strategija za zdravlje mladih ističe iduće godine i sada smo u poziciji da analiziramo rezultate strateških opredeljenja.

Predstoji nam jasno definisanje strategija za mlade, takođe, moramo da radimo na obrazovanju mladih i na kraju treba da se fokusiramo na razvoj servisa za mlade u organizacijama zaštite zdravlja", ocenio je Ilić.