Tradicija – Otmeno ispijanje vina u Topoli
Oj, Jediga Jegiba
Jedinica opet pređe u stanje sitne žalosti, Trojka uze apćiha teško kija, Četvorka s obe ruke jede suva ‘leba, Dvojka ode u publiku podeli pesme "Vino plaaatiiim" teška osećanja i emocije...
Motel "Jezero" na uzbrdnoj krivini nešto pre Topole. Tu se poslednjih godina, već dvocifren broj, održava tradicionalno Takmičenje u otmenom ispijanju vina, koje je, zarad vraćanja korenima i tim pravim vrednostima, obnovio pokojni etnolog, publicista, novinar Mile Nedeljković. Manifestacija, koja se održava na Čisti ponedeljak, prvi dan Velikog vaskršnjeg posta, održana i ovoga puta, nije bilo ko što zna da bude, što će reći da nije bilo neki’ rekorda, ali nije svaka godina za rekorde braćo i gospođe, važno i najvažnije je da tradicija funkcioniše.
ZAKLINJEM SE: Dakle, sala za svadbe i ostala veselja velika i sposobna, brat bratu ko fudbalsko igralište. Jeste montažna, ali suvi kvalitet, sva u lamperiji, sva zastrta u plavi itison. U vrhu, čelu sale, mali, šaka visine u itison druge boje podijum, na njemu stolovi sa brojevima za takmičare, a svoje obeležene stolove imaju i Časni sud, Specijalni gosti, Viteški sto, te Press astal. Na tom čeonom zidu ima i te umetnosti, neke veliki format nazovi mrtve prirode, pa dve manje u šarama tepih staze, bakrorez Ustanici u Jaruzi, neka bude akvarel sa tri guskepatke u letu…
Poseta ne bila neka, sala tek do pola ispunjena, gazda Rade Simić poveri reporteru da svemu kriv grip, a i to da se ne pije ko što se pilo. Voditelj Pija počeka neko vreme, pa pozva zainteresovane da se prijave, javiše se zainteresovani, uzeše potpišu Izjavu takmičara: Pristupajući takmičenju u Svetkovini Čistog ponedeljka, potvrđujem da to činim svesno i po vlastitoj odluci kao ljubitelj dobre kapljice. Izjavljujem da nisam bio niti sam alkoholičar, da nisam lečen od alkoholizma… nemam nikakvih zdravstvenih smetnji, kao ni psihičkih ili emocionalnih. Na radost organizatora stiže i TV ekipa iz Aranđelovca, jedan iz taj Časni sud stade pred kameru, pa časno reče da nije sve samo ispijanje vina, već veoma lepa tradicija…
Kad se to obavi, dosadašnji pobednici, sa gazda Rade, izlomiše slavski kolač, voditelj Pija predstavi četiri takmičara, nema ih mnogo, al’ jaka konkurencija. Sto broj jedan, prošlogodišnji pobednik Milenko iz Gornje Šatornje, drugi sto dvostruki pobednik iz Aranđelovca Saša, sto broj tri iz Aranđelovca Goran, a četiri iz Jelenca Milan. Sedoše na mesta, Jedinica u crnu košulju, Dvojka u prugastu majicu kratkih rukava, Trojka prugast dugačak rukav, Četvorka u crveni duks sa kapuljačom. Svi u snazi, i svi kratko podašišani. Javi se orkestar iz ćoška, Aj berem grožđe, biram tamjaniku, podrumar podeli šta ko pije, prva dva stola belo vino, druga dva ružicu. Bi polaganje zakletve, takmičari se digoše na noge, ponoviše: Zaklinjem se na ovom časnom skupu… da ću se svim silama truditi da se božanska čarolija vinskog napitka i danas preobrati u radost i lepotu ljudskog druženja…
Nastavi se Ćoše orkestar, Dvojka, koga udarila rumen od vitez priprema, se prekrsti Za kralja i otadžbinu, podrumar donese meze, orkestar je tempiro repertoar, Da pogledam sunce rodnog kraja / i osetim miris zavičaja… Bi još tog muzičkog tempiranja, numera specijalno i samo za gazdu Rada, Okićena s malo para/ harmonika moja stara… Sve uđe u to zagrevanje, takmičari se kucnuše, uzeše prezalogaje, Jedinica sva u bontonu, u levoj viljuška, u desnoj nož, Dvojci već sve smešno, Četvorka se sve pošta ko mlada… Dvojka zatraži mikrofon, pa stade da se bezžično ističe, Selo budi, cure ljubi, ako nek je živ… I dalje je sve bilo po bontonu, Dvojci se stabilizova rumenilo, on i Četvorka prvi otkačiše po prvu flašu.
Javi se Časni sud, nema samo da se pije, ima tu razni disciplina, sve se ocenjuje, a ima i mera isključenja, ako se obori sto, isključenje, svaka vrsta uneređivanja, isključenje. Bi rešavanje zagonetki. Prva, Otac u kolevci, sin u svatovima. Rešenje, vino u buretu. Svi pogodiše. Ostale zagonetke, gde je rešenje bilo isto, jok pogodiše. Žiri uze izmeri kol’ko ko popio, nešto isprednjačili Dvojka i Četvorka. Stiže jača ‘rana, Dvojka nastavi da se tera u mikrofon, Ajdemo na Bukulju, na brdo naše/ gde svaka ptičica repićem maše…
LJUBAVNO LUDILO: Bi dizanje zdravice, svi rekoše, Domaćine zdrav bio, sa gostima vino pio, jedino Četvorka bi temeljniji u izlaganju, Da bog poživi junake znane i neznane… Svi već prešli na drugu flašu, Ćoše muzika uze pauzu, udari neki tajac, desi se veliki bonton, Jedinica ode u nus prostorije poradi sebe, vrati se, zatraži sir u paprici, Dvojka je pisala ceduljice i slala u publiku, Četvorka uze da se kravi, s obe ruke briše salvetama, traži salveta jošte… Jopet se javi Ćoše muzika, sa jednu mnogo tešku, U kafani na kraj sela/ dok napolju steže zima, Dvojka ode u publiku da podeli emocije i osećanja, Četvorka sve pokaziva rukom da neće novu flašu…
Bi pevanje pesme, javi se Jedinica, Kad god svratim i vino platim/ Vino plaaatiiim… Dvojka, koga niko i ništa nije razumeo, zatraži od muzike samo refren Rastao sam pored Dunava, Četvorka je glavom aplaudirala i izražavala slaganje, i Trojka se opredeli za Vino plaaatiiim, Četvorka sa svoju numeru Kako smo se mi voleli znaju vinogradi bi sentimentalan vrlo i jako. Bi novo merenje, svi na dva popijena litra. Bi i Idem putem, putem, šubara me kvari, kvari… Jedinica se i dalje vlado ko da je u žalosti, 16 put ode u ćenifu, Četvorka je već uzela da se namešta u stolici, pa pređe na svoju disciplinu jedenja suvog ‘leba, Dvojka stade izvodi pokaznu vežbu guranja flaše u pantalone, basista odloži instrument, pa do’vati mnogo plastično žut saksofon koji uze svira ko da je harmonika, bi još jedna mlogo teška, Kažeš mi da me voliš/ i želiš isto od mene…
I previše žut saksofon najavi jednu specijalnu, Ljubavno ludilo od tebe me hvata/ Ko da si od srebra, ko da si od zlata… Trojka uze pije na eks, kažiprstom prati, Četvorka se uze nešto oblizuje i naginje direktno iz flaše, Trojka ko da uze ‘vata vazduh, Dvojka mu pruža čašu na kucanje, ovaj sve odmahiva rukom, ko da veli, pusti me. Javi se i publika, sala već 2/3 puna, Ko da si od srebra, ko da si od zlata, Jedinica, mičući samo kažiprstom, se vrati u stanje sitne žalosti, Trojka, sve apćiha, stade teško kija, Četvorka je sve nešto pokazivala palcem, Dvojka uze kolica sa pićem i stade sve to voza ispred stolova. Muzika pređe na jošte jednu mnogo tešku, Četvorka je sve navaljivala na Trojku da se kuca s njime, ovaj je u pauzi apćihanja uspevo rukom da mu kaže da mu se skloni.
Časni sud najavi ponavljanje brzalice Veli Jegiba Jegibi, oj Jegiba, Jegiba, gde su naši Jegibići. Prvi bi Jedinica, Oj Jediga Jebiga, Dvojka u sedećem položaju bi nadahnutiji, Odjebiga Jebiga, Trojka stade na Jebiga, Četvorka ponovi, Veli Jebiga, gde su Jebići… U publici fras i urnebes, bi novo merenje, svi na dva i po litra, Dvojka zaostala. Onda i Dvojka uze jede suva ‘leba, Ćoše muzika viknu Obriši mi vetre suzeee, Jedinica stade nešto vrti glavom, Trojci pala glava, Četvorka s obe ruke nešto pilotira. Bi hodanje po beloj liniji, koja zbog radi sigurnosti predstavljala gredu, svi, uz podnošljiva skretanja, nekako ispešačiše, Dvojka uspešno primeni stabilni opkoračni stil.
Žiri uze objavi šta nagrade pobedniku, Venac od paprike, Orden od rotkve, kutija vina, i 100 evara, rekoše da se pije jošte 15 minuta u tišini. Jedinica uze sipa još jednu čašu, Trojku prošlo kijanje, preš’o na brisanje, Četvorka i pije i puši, Dvojka i dalje na suvom ‘lebu. Žiri veli jošte minut, Četvorka jošte vina sipa, sve se bezuspešno ‘oće kucne sa Trojku, kome glava otišla na kontra stranu. Žiri uze odbrojava, 5, 4, 3, 2, 1, gotovo, izmeriše, najviše, 3,4 litra popila Četvorka, to i pobednik, najviše poena skupio, najviše veštine i znanja pokaz’o, svi viknuše, Bravo!
Svima okačiše lente Viteza dobre kapljice, pobednik dobi i paprike venac, rotkvu na prsa, do’vati ga Dvojka u svako čestitanje, Četvorka reče da nema ni ič kaže, priđoše i medijske poslenice se slikaju sa vitezovi, voditelj objavi da se druženje za goste nastavlja, Trojka je i dalje bila u spavanje položaju.