Tradicionalnih 100 dana Vlade, kada je razumno govoriti o prvim efektima njenog rada, navršiće se uskoro. Kako stvari stoje, bilans je daleko od blistavog, naročito kada se uzmu u obzir predizborna obećanja. Oštar obračun sa korupcijom sveo se na jednu aferu (Agrobanka) i jedan postupak protiv funkcionera prethodne vlasti (Oliver Dulić). Odnosi sa Evropskom unijom zategnuti su na više nivoa, zbog ponovljenih izjava predsednika Tomislava Nikolića o Srebrenici, lažnih azilanata, otkazivanja Parade ponosa… Najveći bes javnosti, međutim, izaziva izneveravanje najizvikanijeg predizbornog obećanja – departizacije kadrova u državnim institucijama i javnim preduzećima. Uzročno-posledično, problematična su i kadrovska rešenja na lokalu, u Nišu i Novom Sadu.

Departizacija je izostala, a umesto nje, na političku scenu stupila je estradizacija. Slučaj koji je izazvao najveću buru u javnosti, na kraju je ispao još i najmanje problematičan. Dragan Marinković Maca, glumac, voditelj i učesnik nekoliko rijaliti programa, odustao je od kandidature za mesto upravnika novosadskog pozorišta mladih. Marinkovića je Upravni odbor Pozorišta mladih predložio za vršioca dužnosti te institucije, a konačnu reč o njegovom imenovanju trebalo je da da Skupština grada Novog Sada, ali to se nije dogodilo jer je Marinković sam odlučio da se povuče. "Obaveštavam odbornike Skupštine grada Novog Sada i onaj deo javnosti kojem je do mog mišljenja stalo, da se nakon svega što je o meni izrečeno u poslednjih nekoliko dana ne mogu prihvatiti dužnosti v.d. direktora Pozorišta mladih u Novom Sadu", naveo je u saopštenju Marinković. On se zahvalio odbornicima koji su ga predložili i UO Pozorišta što su prepoznali njegovu iskrenu nameru da u rad Pozorišta unese novi kvalitet i energiju koja mu je preko potrebna, ali i iskustvo koje je stekao nakon preko 50 teatarskih premijera u ulozi glumca i reditelja, nakon diplomiranja na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu kao najbolji student u generaciji i kao dobitnik nagrade za najbolje glumačko ostvarenje u sezoni 1999/2000. godine Kamernog teatra 55.

Ideja da bi Marinković mogao da bude v.d. upravnika Pozorišta mladih, izazvala je negodovanje široke javnosti zbog njegovog učešća u rijalitijima i nepristojnog ponašanja. Razlozi za protivljenje mogu se zapravo svesti na puko moralisanje, jer Marinković bar ispunjava minimum uslova za mesto na koje je predložen. Bar ima diplomu adekvatnog fakulteta i u formalnom smislu je kompetentan. Pozorište mladih sada funkcioniše bez upravnika jer je zbog najavljene smene Zoran Đerić podneo ostavku, a novog kandidata će predložiti UO na nekoj od narednih sednica.

nastavak

Izostanak kompetentnosti ujedno je i najveći problem kod postavljanja partijskih kadrova na određene pozicije. Kadrovanje Vlade Srbije u prvih sto dana, u najmanju je ruku čudno. Najnovije problematično kandidovanje, koje još nije zvanično potvrđeno, jeste predlog da estradni menadžer Saša Mirković bude direktor Direktorata za civilno vazduhoplovstvo. Bivši menadžer Marije Šerifović, Jelene Karleuše i drugih estradnih zvezda, član je Glavnog odbora Srpske napredne stranke i direktor lokalne Timočke televizije u Zaječaru. Prema pravilniku za izbor direktora Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, osoba koja bi došla na ovu funkciju treba da ispuni razne uslove, između ostalog i pet godina radnog iskustva u vazduhoplovstvu.

ISKUSAN LETAČ: U Mirkovićevoj profesionalnoj biografiji ima svačega, ali se vazduhoplovstvo ne pominje. Osnivač je i vlasnik produkcijske kuće Beoton i neformalni vlasnik Timočke televizije. Bio je član Srpske radikalne stranke, podržavao Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2008, najavljivao da biti poslanički kandidat na parlamentarnim izborima te godine, ali ga kasnije nije bilo na listi. U isto vreme bio je koordinator opštine Bor za odnose sa Vladom Srbije i predsednik UO Javnog preduzeća "Štampa, radio i film". Iste godine priključio se Pokretu "Živim za Krajinu" Boška Ničića i u toj partiji imao je funkciju potpredsednika. U jesen 2008. postao je član opštinskog veća u Boru zadužen za informisanje i kulturu. U tom periodu opozicija ga je prozivala da je glavni krivac što u lokalnim javnim preduzećima kasne plate pošto je "iz opštinske kase isplaćeno 400.000 evra Beotonu na ime različitih kulturnih dešavanja". Maja 2009. podneo je ostavku uz obrazloženje "da će se na taj način ispoštovati interesi građana i omogućiti efikasnije funkcionisanje lokalne samouprave". Maja 2010. "Živim za Krajinu" je pristupio Ujedinjenim regionima Srbije. Mirković je iz Ničićevog pokreta istupio marta 2011. pravdajući to poslovnim obavezama. Nekoliko meseci kasnije pridružio se novoosnovanom Pokretu radnika i seljaka i postao njegov potpredsednik. Na lokalnim izborima 2012. kandidovao se za gradonačelnika Zaječara. Odmah po okončanju parlamentarnih izbora "preleteo" je u tabor naprednjaka, pa je već na proglašenju uspeha Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima stajao uz pobednika. U žižu javnosti dospeo je i posle majskih izbora kada je sa kamerama Timočke televizije uleteo u Izbornu komisiju u Boru kako bi sprečio navodnu krađu glasova.

Optužbe za krađu glasova, podsetimo, dolazile su iz redova SNS-a sve do pobede Tomislava Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora, da bi nakon toga sasvim utihnule.

NA VRHOVIMA PRSTIJU: Još jedno ime sa spiska estradnih ličnosti koje su u novoj preraspodeli kadrova dobile zaposlenje, funkciju, ili čak, prvi put pravo zanimanje, jeste Dragana Milošević. Njene reference su: balerina "Zvezda Granda", bivša devojka pevača narodne muzike, učesnica rijalitija "Farma", studentkinja hotelijerstva i volonterka Informativne službe SNS-a. Ona je trenutno zaposlena kao asistentkinja direktora Elektroprivrede Srbije Aleksandra Obradovića. Pošto sistematizacija ovog preduzeća ne predviđa mesto asistenta direktora, javnosti je i dalje misterija čime se Dragana Milošević tačno bavi.

To što nova vlast na važna, ali i mesta od strateške važnosti postavlja svoje kadrove, nije ni neobično ni neočekivano. Takođe, nije neobično ni da na mesta direktora javnih preduzeća dolaze ljudi za koje javnost do sada nije čula. Najveća neobičnost jeste upadljivo i nimalo suptilno podmirivanje partijskih kadrova za predizborne zasluge, čak i kad drugi detalji iz profesionalne biografije ukazuju na ozbiljan slučaj nekompetentnosti. Za direktora Javnog preduzeća "Koridori Srbije", prema za sad raspoloživim informacijama, biće imenovan Dmitar Đurović, predsednik Privrednog saveta Srpske napredne stranke. U zvaničnoj biografiji Đurovića stoji da je rođen 1962. godine u Prištini i da je završio Fakultet za industrijski menadžment u Novom Sadu. Vlasnik je dva preduzeća, Foreks i Magma group, oba u gubicima. U registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre upisana su dva preduzeća sa nazivom Foreks, oba na adresi Dimitrija Koturovića 11a. U prvom, kao vlasnik se navodi Natalija Đurović, rođena 1984. Firma ima tri zaposlena, ostvarila je u prošloj godini prihod od 57 miliona dinara, ali je godinu završila sa gubitkom od 63,6 miliona. Foreks – Slavija, na istoj adresi, vodi se na Dmitra Đurovića, ali je ugašeno u februaru prošle godine. Preduzeće Magma grup, takođe na istoj adresi, registrovano je na Ivanu Đurović, rođenu 1986. godine. Ima jednog zaposlenog, prihod u prošloj godini iznosio je 40,8 miliona, ali je gubitak dostigao 22 miliona dinara.

Za direktora najvećeg ugljenokopa u Srbiji, Rudarskog basena Kolubara, postavljen je naprednjak Milorad Grčić, predsednik Opštinskog odbora SNS u Obrenovcu i opštinski odbornik. Na lokalnim izborima u Obrenovcu 2008. godine bio je nosilac liste Udruženja građana "Snaga Obrenovca", koja je tada bila koalicioni partner Demokratske stranke (DS), a Grčić zamenik predsednika Opštine Obrenovac. Posle spajanja obrenovačkog odbora SNS-a i Udruženje građana "Snaga Obrenovca" dolazi do razlaza sa demokratama. Grčić u februaru 2010. podnosi ostavku na opštinsku funkciju i napušta koaliciju. Prema podacima Agencije za privredne registre, Grčić je od 1995. do marta 2012. godine bio vlasnik Samostalne ugostiteljske radnje "Fantazija". Na adresi Vojvode Mišića 180, prvo se nalazio kafić koji je nešto kasnije prerastao u igraonicu sa poker aparatima, a potom u pečenjaru. Prema podacima sa sajta obrenovačkog ogranka SNS-a, na adresi Grčićeve ugostiteljske radnje danas se nalaze stranačke prostorije.

ANTISRBIZAM, HOMER, GUSLE: Na inicijativu predsednika Upravnog odbora Kulturnog centra Novog Sada Davora Pereule iz Dveri, doskorašnji direktor ove institucije Laslo Blašković smenjen je, a na njegovo mesto postavljen je Andrej Fajgelj. Kao razlog za smenu Blaškovića navedeno je da je na prostorijama Kulturnog centra u Katoličkoj porti zvanična tabla sa nazivom ustanove ispisana latiničnim pismom, što je prema mišljenju UO, protivno Ustavu, Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, Statutu Grada Novog Sada i Statutu same ustanove. Novi direktor, Andrej Fajgelj, pokretač je "Međunarodne inicijative za praćenje antisrbizma", koja se istakla prošle godine, prebrojavanjem mrtvih i silovanih Bošnjakinja u filmu U zemlji krvi i meda Anđeline Džoli. U novembru prošle godine, na španskoj nacionalnoj televiziji prikazana je emisija o Jasenovcu, u kojoj nijednom rečju nije spomenuto da se među jasenovačkim žrtvama nalaze i Srbi. To je dovelo do potpisivanja peticije španskoj televiziji, koju je inicirao upravo Fajgelj. Nekoliko dana kasnije televizija je emitovala izvinjenje. Fajgelj je direktor Centra za savremenu edukaciju iz Novog Sada, predavač na Filološkom umetničkom fakultetu u Kragujevcu: Odbranio je doktorsku disertaciju na francuskom Univerzitetu Pol Valeri u Montpeljeu na temu "Uporedna frazeologija i ideologija u epici: Homer, francusko viteško pesništvo, gusle". Jedna vest na sajtu Centra za savremenu edukaciju kaže da je Fajgelj na odbrani disertacije na Univerzitetu u Monpeljeu na nagovor komisije odguslao stihove majke Jevrosime iz pesme "Uroš i Mrnjavčevići".

PRAZNA FLAŠA: Nabrojana imenovanja koja su protekle nedelje izazvala negodovanje javnosti, zapravo su samo novi nastavak u seriji spornih kadrovskih odluka. Podsetimo, jedno od prvih imenovanja koje je izazvalo nezadovoljstvo jeste postavljenje Dejana Carevića, nekadašnjeg radnika Resora državne bezbednosti, za šefa kabineta ministra pravde. Carević je za Šestu upravu beogradskog centra Državnu bezbednost radio u vreme atentata na Vuka Draškovića i drugih političkih ubistava koja su se u Srbiji dogodila u vreme Miloševićevog režima.

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović pravosnažno je osuđen na kaznu zatvora od šest meseci, uslovno na dve godine, pred Opštinskim sudom u Somboru, zbog kafanske tuče. On je pivskom flašom udario u glavu Ivana Parčetića, koji je mu je uzvratio i odgrizao mu deo uha. Dragan Kolarević, pomoćnik ministra kulture za sektor informisanja i medija, devedesetih godina bio je novinar i urednik informativnog programa i urednik TV Dnevnika RTS, a nedavno je sastavio spisak 47 "nepodobnih umetnika" koji su "nosioci pogubne antisrpske politike", odnosno, onih koji su na prethodnim izborima dali otvorenu podršku Demokratskoj stranci i Liberalno-demokratskoj partiji. Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, nekadašnji je predsednik Okružnog suda u Nišu koji je učestvovao u donošenju oslobađajuće presude za vladiku Pahomija, optuženog 2003. za pedofiliju i seksualno zlostavljanje četvorice tinejdžera. Nekadašnji ratni reporter RTS-a Milovan Drecun predsednik je skupštinskog odbora za KiM. Milanka Karić, supruga optuženog biznismena Bogoljuba Karića, kandidovala se za izvestioca o spornim privatizacijama, da bi potom sastanak s delegacijom Evropske unije iskoristila da zatraži da "prestane progon predstavnika krupnog kapitala".

DEKADENTNO: Epidemiju diskutabilnih kadrovskih rešenja najlakše je kritikovati sa dozom cinizma i sarkazma. Ništa lakše nego napraviti pošalicu na račun toga kako se direktor Kolubare kvalifikovao za to mesto jer se kao bivši vlasnik pečenjare razume u ćumur i kalorije. Ili da Saša Mirković može da bude na čelu Direktorata za vazduhoplovstvo zahvaljujući preletačkom iskustvu iz partije u partiju. Međutim, takva kritika nije ništa drugo do dokaz nemoći nad opštom dekadencijom političke kulture. Nova politička elita, očigledno, bira kadrove iz krugova koji su do sada bili na margini javnog života, gde obitavaju živopisne, ali ne naročito značajne ni kompetentne pojave. Kao takvi, oni zapravo izmiču svakoj kritici koja bi eventualno mogla da ima efekta na donosioce odluka. Zato ne treba da čudi što je od svih političkih događaja prošle nedelje najviše pažnje javnosti izazvalo jagodinsko venčanje žirafa. Pritom, niko se nije zapitao kako je moguće da venčanje žirafa bude politički događaj, a još manje – kako je moguće venčanje žirafa? A kad je moguće venčanje žirafa, onda je moguće sve, pa i estradni menadžer na čelu Civilnog vazduhoplovstva ili da čovek osuđen zbog tuče savetuje ministra pravde. Ovo poslednje još i ima nekog smisla.