Sve je počelo pre nekoliko godina operacijom "Nest Egg" (Jaje u gnezdu), zajedničkim naporom na razotkrivanju međunarodnih lanaca dečje pornografije. Ta je operacija nastavljena drugom, "Joint Hammer" (Zajednički čekić), a od 2009. do sada traje pod imenom "Delego" (od latinskog ustupiti). Kao da priči nema kraja. Neki koji se time bave kao istražitelji kažu da kraja i nema.

Seksualnog zlostavljanja dece i širenja dečje pornografije bilo je – da se razumemo – oduvek; i pre interneta. Setimo se samo srednjovekovnog monstruma, bogatog plemića Žila de Rea (Gilles de Rais) iz dvanaestog veka kojim i danas plaše decu po Francuskoj. U jednom trenutku došlo je do opreznog povezivanja zlostavljača dece u lokalnim razmerama (čuveni belgijski slučaj). Danas – i s time se treba suočiti – zlostavljači dece udružuju se na planetarnom nivou, preko interneta, koristeći veoma prefinjene tehničke metode, ravne kriptografskim dostignućima Al Kaide (o nekim drugim organizacijama nećemo). Koliko je to opasno, pokazala je operacija "Delego".

Mreža "Dreamboard" koja je poslednja otkrivena u okviru operacije "Delego" veoma je pažljivo hijerarhijski strukturisana; od članova zahteva stalne priloge (što jezivije, to bolje), ako neće da budu isključeni; traži se strogo pridržavanje složenih bezbednosnih procedura; podstiče se surovost koja vodi usponu u hijerarhiji. Ta je hijerarhija trostepena: članovi, VIP-članovi i Super Vip članovi. Uspon se postiže slanjem što okrutnijih slika i video-snimaka na sajt. Žrtve su deca do 12 godina starosti i to je naglašeno u pravilima.

TEHNIKA UČLANJENJA: Tehnička organizacija "Dreamboarda" usavršena je do visokog stepena. Iz saopštenja koja su američke i druge vlasti do sada izdale ne vidi se – s razlogom – glavno: kako se postaje član. Sa izvesnošću se može pretpostaviti da je slanje manje ili više nasumičnih e-mail poruka sa opet manje ili više otvorenom ponudom za dečju pornografiju jedan od načina. U najmanje jednom slučaju ovdašnji primalac takve poruke smesta je obavestio Službu za kompjuterski kriminal MUP-a Srbije i ustupio im je poruku. Poruka je sugerisala vebsajt sa ruskom adresom i bila je na polupismenom engleskom jeziku. Nudili su se DVD-jevi sa eksplicitnom dečjom pornografijom – za početak, sa ruskim sajtovima gde se mogu naručiti. Rusija je jedna od 13 zemalja gde je "Dreamboard" imao članove i administratore sistema; pravila mreže su na engleskom, ruskom, japanskom i španskom jeziku. Mreža je bila aktivna u najmanje 13 zemalja: SAD, Kanadi, Danskoj, Ekvadoru, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj (sugerisano u pomenutoj poruci), Keniji, Holandiji, Filipinima, Kataru, Srbiji, Švedskoj, Švajcarskoj. Članovi su – naravno – koristili kodna imena; svako slanje pornografskog materijala išlo je uz lozinku koju znaju samo drugi članovi (pitanje je i kako se lozinka dodeljuje; kako su vlasti za to saznale itd., ali to je pokriveno tajnošću istrage). Članovi su "Dreamboardu" pristupali putem "proxy" servera, koji su preusmeravali internetski saobraćaj kroz druge računare, skrivajući tako lokaciju članova i otežavajući otkrivanje takvog saobraćaja.

S druge strane, policijske agencije i službe bezbednosti u SAD i širom sveta naučile su u međuvremenu svašta. Internet nije more u kojem plivaju samo pedofili; ima tu i drugih ajkula: teroristi pre svega, ekstremni desničari, narkodileri, perači novca, trgovci oružjem, varalice itd. Ako policije i službe bezbednosti udruže snage; ako dobiju tehničku podršku velikih sila (pre svega SAD i Britanije); ako odvoje dovoljno ljudi, novca i tehničkih resursa – niko im neće promaći. Svaka IP (Internet Protocol) adresa može se na kraju locirati, bez obzira na broj posrednih "proxy" servera; treba samo volje, ljudi, tehnike i para. Izgleda da su vlade i nadležne službe ovih 13 zemalja ozbiljno shvatile sa čime imaju posla, što je za svaku pohvalu. Ako se setimo akcije "Sablja", kada smo dobili tehničku pomoć velikih sila, uključujući i sistem "Echelon", biće nam jasnije koji su kapaciteti u pitanju. Srbija je u saradnji sa ostalima već uhapsila najmanje pet lica, a istrage i dalje traju. Neka uteha je da nijedno dete iz Srbije nije bilo zlostavljano za mrežu "Dreamboard", ali to ne znači i da neće biti ako se akcija ne nastavi. Reč je o trajnom problemu: jednu pedofilsku družinu uhvate, ali se javljaju nove. Izgleda da su nadležni to shvatili.

BRATSTVO UNAKRSNOG SADIZMA: Američko Ministarstvo pravde, Domovinska bezbednost, Imigracija i carina, kriminalistička odeljenja svih tih agencija i tužilaštvo Zapadne Luizijane zvanično su prošle nedelje objavili da su od ukupno preko 500 lica upletenih u mrežu "Dreamboard" optužili 72 lica, a uhapsili 52 u SAD i drugim zemljama. Od 52 optužena i uhapšena lica, njih 13 je priznalo krivicu u SAD; četiri lica su već osuđena na kazne između 20 i 30 godina zatvora, sa obaveznim doživotnim nadzorom po puštanju na uslovnu slobodu ili po odsluženju kazne. To je tek početak: ostale zemlje procesuiraće svoje pedofile po svojim zakonima, ali operacija je daleko od završetka i zato iz drugih zemalja nema detalja o toku istraga. Jasno je, međutim, da je ovde reč o jednoj od onih velikih operacija u kojima jednom rasklopljene zločinačke organizacije pružaju nove tragove kojima treba ići. Nema te konspiracije koja će odoleti brojnim nađenim tragovima, nagodbama sa pohapšenim zaverenicima i dobrom policijskom radu.

Od svega toga ne bi trebalo da nam bude lakše. Ono što zabrinjava i ledi krv u žilama je motivacija koja te sadističke pedofile pokreće. Izgleda da je reč o potrebi uveliko potcenjenoj, čim su se potrudili da se povežu planetarno, da osnuju visoko hijerarhizovano udruženje sa preciznim pravilima, da – na kraju krajeva – toliko rizikuju. Zbog čega? Zbog prilike da gledaju kako neko njima sličan muči, siluje i maltretira decu mlađu od 12 godina; da sami to rade i onda snimke šalju istima takvima preko internetske mreže.

To ne treba uzimati olako; to ne treba gurati pod tepih; pogledajte samo šta se po raznim crkvama događalo. To je stvar ozbiljna toliko da se ne može preceniti: reč je o patnji dece.