O postupku i značenju sankcija koje dolaze iz SAD razgovarali smo sa novosadskim advokatom Tomislavom Šunjkom, jednim od najvećih stručnjaka u Srbiji u borbi protiv pranja novca i drugim oblicima finansijskog kriminala. U svom radu specijalizovao se za pitanja korupcije, zaplene imovine stečene kriminalom, sankcijama, kontrolom izvoza… Aktivan je u Međunarodnoj advokatskoj komori – Odseku za borbu protiv korupcije. Sarađuje sa različitim UN agencijama, Svetskim ekonomskim forumom i Svetskom bankom.

“VREME”: Šta znači odluka Ministarstva finansija SAD kojom su na crnu listu stavljena braća Veselinović, Radoičić i saradnici? Neki analitičari kažu da to što je vest objavljena posle izbora na Kosovu opomena ovdašnjim vlastima.

TOMISLAV ŠUNJKA: Borba protiv korupcije na globalnom nivou bila je jedna od glavnih tema u izbornom programu Džoa Bajdena. Početkom juna ove godine on je doneo Memorandum kojim borbu protiv korupcije ustanovljava kao “kor” nacionalnih bezbednosnih interesa SAD. Odmah zatim Bajden donosi Strategiju SAD za borbu protiv korupcije, po kojoj će verovatno biti zapamćen u istoriji jer je taj dokument prvi takav ikada donet. Tim dokumentom utvrđeno je pet zajedničkih stubova za borbu protiv korupcije. Prvi je “Modernizacija, koordinacija i obezbeđenje resursa za napore Vlade SAD za borbu protiv korupcije”, drugi je “Obuzdavanje nedozvoljenog finansiranja”, treći je “Držanje aktera korupcije odgovornim”, četvrti je “Očuvanje i jačanje multilateralne antikorupcijske arhitekture” i peti stub je “Poboljšanje diplomatskog angažovanja i korišćenje strane pomoći i resursa za ostvarenja ciljeva antikorupcijske politike”.

Dalje, Administracija SAD organizuje prvi Samit za demokratiju u decembru kao multilateralnu platformu koja ima tri teme. Prva tema je jačanje demokratije i borba protiv autotarizma, druga tema je borba protiv korupcije i treća tema je poštovanje ljudskih prava. Veoma je važno shvatiti globalni pravni i politički okvir borbe protiv korupcije koji je donet i proklamovan u drugoj polovini 2021. za samo šest meseci. Ovaj globalni pravni i politički okvir važi za ceo svet, ne samo za Srbiju i Zapadni Balkan.

OFAC – posebna agencija zadužena za planiranje i izvršenje sankcija – navodi da su označena lica (braća Veselinović, Radoičić i saradnici) izvršavala različite koruptivne aktivnosti velikih razmera koje su im pomagale u nedozvoljenoj trgovini narkoticima, oružjem i drugim između Srbije i Kosova, ali i koruptivne aktivnosti u vezi sa izborima, obezbeđivanja pobede na istim, doniranja značajnog novca političkim kandidatima, pranja novca, a zauzvrat dobijanje uslova za nesmetane nedozvoljene poslovne aktivnosti od vlasti u Srbiji, dobijanje poslovnih informacija za ostvarenje poslovnih ciljeva i značajno učešće u infrastrukturnim projektima, kao i druge različite koruptivne aktivnosti. Navedena fizička i pravna lica su označena kao Specially Designated Nationals (Posebni označeni državljani) i nalaze se na tzv. SDN listi.

Šta je SDN lista?

SDN lista uključuje fizička i pravna lica koja su determinisana u okviru postupka kao lica angažovana u aktivnostima koje su pod udarom određenog programa sankcija. Ta fizička i pravna lica se generalno zovu blokirana lica. Odmah treba naglasiti da su ovo sankcije protiv individua fizičkih i pravnih lica, a ne protiv Republike Srbije i svih građanki i građana Republike Srbije. Donete sankcije koje targetiraju individue, fizička i pravna lica zovu se “pametne sankcije” – njima se zamrzavaju sva sredstva, imovina, ekonomski resursi, direktno ili indirektno dostupni tim licima, zabranjuju im se transakcije, uvode restrikcije putovanja i ukidaju vize. Kako je borba protiv korupcije “kor” nacionalne bezbednosne politike SAD, dok su demokratija, borba protiv korupcije i poštovanje ljudskih prava centar spoljne politike SAD, program sankcija i sankcije predstavljaju instrument spoljne politike SAD. U praktičnom smislu to znači da je listiranje navedenih lica sprovođenje i izvršenje spoljne politike SAD na Zapadnom Balkanu.

Otkud ova grupa na toj listi i da li su oni izabrani sa onog “spiska” koji se pojavljivao u pismima kongresmena?

Ova grupa fizičkih i pravnih lica je direktno determinisana u postupku OFAC-a, kao grupa lica čije su aktivnosti takvog nivoa, srazmera i povezanosti sa političkim strukturama da su pod udarom određenih sankcija Global Magnitcky Act-a i Izvršne naredbe 13818. S obzirom na to da se u samom opisu spominju korupcija i podmićivanje bezbednosnih zvaničnika Srbije i Kosova, kao i određenih političara iz Srbije koji su omogućavali poslovne informacije i infrastrukturne ugovore, očigledno je da OFAC ima određena saznanja i o tim licima. Spiskovi i imena koja se spominju na marginama različitih diplomatskih razgovora cirkulišu u javnosti. Relevantna su samo ona koja na kraju označi OFAC nakon svog sprovedenog postupka.

Šta će se dogoditi sa njihovim poslovima u Srbiji? Da li domaći organi imaju obavezu da ih “skinu” sa poslova koje sada rade?

Posledice po poslovne aktivnosti će biti veoma drastične i teške. Praktično će prestati sve zvanične poslovne aktivnosti listiranih fizičkih i pravnih lica. Njihovi poslovni partneri će se i sami plašiti da ne dođu pod udar sankcija ili da budu krivično i civilno proglašeni odgovornim, ukoliko direktno krše donete sankcije, jer je dovoljno sa se utvrdi samo veza sa SAD tzv. “US nexus”, što može biti na primer običan softver ili proizvod koji potiče iz SAD ili posao dogovoren u amaeričkim dolarima, i da poslovni partner bude na određeni način sankcionisan.

Krivične i civilne monetarne sankcije su veoma visoke. Posebna situacija će biti sa bankama, lizing kućama, osiguravajućim kompanijama i drugim pružaocima finansijskih usluga. Veoma su visoke kazne za banke van SAD, a shodno tome je veoma niska tolerancija za rizik sankcija. Banke će prilikom rada imati sigurno apsolutno insistiranje na nepostojanju rizika u vezi sa sankcijama, kada budu donosile odluku da finansiraju projekte ili podržavaju poslovne aktivnosti listiranih fizičkih i pravnih lica. Sve banke na ovim prostorima imaju svoje korespondentne račune u američkim dolarima, kao i račune drugih fizičkih i pravnih lica u istoj valuti. Navedeno predstavlja dovoljnu pravnu vezu da mogu biti pod udarom sankcija, ukoliko obavljaju poslovne aktivnosti sa listiranim fizičkim i pravnim licima.

Samo ukazujem na činjenicu da je čak i Bank of China potpisala sporazum o priznanju krivice i nagodbu sa OFAC-om u avgustu 2021. na iznos od oko 2,4 miliona dolara. Nemačka Commerzbank, u kojoj većina ovde prisutnih banaka na tržištu ima korespondentne račune, potpisala je sporazum o priznanju krivice i nagodbu sa OFAC-om na iznos od 1,4 milijarde dolara, a platila je 258 miliona dolara. Francuska BNP banka je potpisala sporazum o priznanju krivice i nagodbu sa OFAC-om na iznos od 8,9 milijardi dolara i platila je 963 miliona dolara, dok je Credi Agricole potpisala sporazum o priznanju krivice i nagodbu sa OFAC-om na iznos od 787 miliona dolara, dok je platila 329 miliona dolara. Pre pet godina, 2017, u Tanzaniji, u Africi, usled odluke SAD organa, FBME banka je likvidirana pod monitoringom njihove centralne banke. Nijedna banka ni kredibilna kompanija neće praviti nikakve rizike na svoju štetu.

Da li Srbija ima obavezu da pokrene neki postupak u vezi sa ovim tvrdnjama administracije u Vašingtonu ili ne mora ništa da radi na tom polju?

Minimalno što se može očekivati da pravosudni organi Republike Srbije urade jeste da odmah započnu sa prikupljanjem obaveštenja u tzv. predistražnom postupku, kao i da od organa SAD zatraže punu informaciju, dokaze i objašnjenje. Pod zakonskom pretpostavkom da samostalno i nezavisno postupaju, pravosudni organi bi nakon opisanih prethodnih aktivnosti odlučili da li da pokrenu istražni postupak ili da pak obustave predistražne aktivnosti. Mislim da je veoma važno da se ne propusti prilika, da u svim ovim i ovakvim postupcima nadležnost zasnuju tužioci Republike Srbije i dokažu svoju stručnost, samostalnost i dozu nezavisnosti. Ukoliko se ovi i ovakvi postupci vode u Republici Srbiji i ukoliko na primer dođe do zaključenja sporazuma o priznanju krivice, sav novac ostvaren po pravnom osnovu takvog sporazuma ostaje u Republici Srbiji.

Ranije su neki drugi bili na crnim listama pa ih je Beograd “skidao”. Da li u ovom slučaju Beograd može to da uradi sa grupom braće Veselinović?

Kao što sam prethodno naveo, Republika Srbija nije pod sankcijama i mislim da bi reputaciono po zemlju bilo veoma loše, da sebe postavi kao branioca lica pod sankcijama. Lica pod sankcijama se zbog zaštite interesa države Srbije u potpunosti u pravnom i formalnom smislu moraju odvojiti od Republike Srbije, bez obzira na njihov društveni, politički ili poslovni položaj. Naglašavam da Srbija nema donet tzv. Blocking statute zakon koji bi zaštitio kompanije iz Srbije od eksteritorijalnog dejstva zakona drugih zemalja. Neke države se ovako brane od sankcija. Međutim, privredni subjekti se onda nađu između dve vrste sankcija, zakona drugih zemalja i sopstvenih zakona jer poštuju zakone drugih zemalja i stvaraju se novi pravni izazovi. Lica pod sankcijama imaju svoja prava da pokrenu administrativni postupak pred OFAC-om da opovrgnu tvrdnje na osnovu kojih su im izrečene sankcije, i ako u tome uspeju da budu delistirani. Takođe, imaju pravo da vode sudski postupak u SAD. Ne zaboravite, SAD su pravna država sa efikasnim pravosudnim sistemom. Neka fizička i pravna lica pristaju na različite nagodbe koje podrazumevaju plaćanja novčanih kazni, razmenu vrednih informacija i druga postupanja u zavisnosti od svoje sopstvene odluke, snage svojih dokaza i kontranarativa. Na njima je teret dokazivanja, da su argumenti na kojima je OFAC zasnovao svoju odluku neosnovani.

Šta je za očekivati da će se dešavati u poslovanju između privrednih subjekata, sada nakon prvih listiranja fizičkih i pravnih lica?

Važno je naglasiti da će sigurno usporiti priliv investicija i da će se pojačati obim i brzina provere i analize (due diligence) poslovnih partnera, projekata, dobavljača, kupaca i drugih u poslovnom lancu, da li su bilo kada u prošlosti ili u sadašnjosti bili u dodiru ili su poslovali sa listiranim fizičkim i pravnim licima. Jer uspostavljanje poslovnih odnosa sa licima koja su pod sankcijama, makar i nenamerno, kako sam prethodno objasnio, može da rezultira ozbiljnim krivičnim i civilnim kaznama. Kompanije će početi da izrađuju i da se striktno pridržavaju unutrašnjih antikorupcijskih programa, koji će obuhvatati i proveru rizika sankcija. OFAC insistira da antikorupcijske programe vode i da njima doprinose senior nivoi menadžmenta, da se vrše analize rizika, da se sprovode interne kontrole, da se obavljaju testovi, revizije i treninzi. U ugovore u privredi će se početi unositi ugovorne garancije u vezi sa sankcijama.

Šta mislite da Republika Srbija kao država treba da uradi u periodu koji predstoji u vezi sa izazovima sankcija?

Mislim da treba pod hitno da donese slične antikorupcijske propise, da pristupi globalnoj antikorupcijskoj agendi, podigne svoj kredibilitet, jer će na taj način imati i kredibilitet da ostvari i druge ciljeve za koje smatra da su joj od interesa.