Brojni primeri inicijativa kojima se traži opoziv gradonačelnika neki su skloni da protumače kao najavu prevremenih izbora. Novija politička istorija Srbije nudi potvrdu za tezu po kojoj se smena vladajuće garniture najavljuje korupcionaškim aferama u prestonici i smenom vlasti u lokalu.

Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji moraju se održati u 2006. godini, tvrde iz opozicije. A predsednik Srbije Boris Tadić kaže da je legitimitet vlade stečen na izborima 2003. poljuljan i traži izbore – odmah. Ali predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović kaže da bi odmah raspisao izbore kada bi se on pitao, ali priznaje da izbore ipak ne očekuje do jeseni sledeće godine.

S druge stane, vladajuća stranka odbija svaku pomisao na vanredne izbore. Portparol DSS-a Andreja Mladenović ocenio je da "izbora neće ni biti, jer im nije vreme". Mladenović navodi da je "očigledno da tandem Tadić–Karić sanja iste snove, ali život u Srbiji ide drugim tokom".

Niš

Propali opoziv gradonačelnika Niša Smiljka Kostića podržalo je manje ljudi nego što je takav zahtev javno potpisalo. Naime, 4. decembra protiv opoziva je glasalo 40.955 (62,35 odsto), a za opoziv 23.564 građana (35,8 odsto). Izlaznost Nišlija na glasačka mesta bila je za dva odsto veća u odnosu na prošlogodišnje izbore, kada je za Smiljka Kostića glasalo samo 1,2 odsto birača manje.

Analitičari misle da je to zapravo odgovor Nišlija Demokratskoj stranci. Rezultati merenja stranačke popularnosti, međutim, pokazuju bitno drugačije rezultate. Na pitanje: za koju biste stranku glasali da su 4. decembra izbori za Skupštinu Srbije, za DS se izjasnilo 17 odsto, za SRS 11 odsto, za DSS i Novu Srbiju po šest odsto, za G17 plus i PSS po četiri, za SPS i SPO po dva odsto anketiranih. Među ispitanicima je 22 odsto neodlučnih, a na izbore ne bi izašlo 16 odsto.

Inače, u Nišu odborničku većinu vladajuće koalicije čine DSS, G17 plus, NS, PSS i SPS. Pred referendum stranke G17 plus i SPO su pozvale građane da glasaju za opoziv, DSS i PSS su pozvale građane da glasaju "po svojoj savesti". Za opoziv Kostića bili su i radikali.

Smiljko Kostić je za gradonačelnika izabran kao kandidat grupe građana, uz podršku Nove Srbije, ali je često naglašavao da je "nestranačka ličnost" i da ga na tu funkciju nisu birale stranke nego građani. Međutim, Kostić je pred referendum potpisao pristupnicu za Novu Srbiju, lokalni odbor stranke je formirao Štab za logističku podršku Kostiću.

Kada je prihvaćena inicijativa za opoziv gradonačelnika Niša Smiljka Kostića, koji je pokrenuo Gradski odbor DS-a sa verifikovanih 27.313 potpisa građana, gradonačelnik je izjavio da se ne plaši referenduma, i da će još jednom dobiti poverenje građana, ali Kostić nije propustio da optuži DS kako nije prikupio dovoljan broj potpisa, jer je među njima čak 7844 neregularnih. "Jasno je da DS nije prešao zakonski cenzus", kazao je Kostić. On je tvrdio da su opoziv podržali i mrtvi.

Usledio je zahtev Kostića da mu se iskopiraju potpisi Nišlija koji podržavaju njegov opoziv, a zatim je osporio inicijativu za opoziv tvrdnjom da potpisi nisu prikupljeni na zakonit način. U celu priču umešao se i Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije i lider stranke koja je kandidovala Kostića, tvrdeći da glasanja za opoziv gradonačelnika Niša neće biti.

Prema ocenama DS-a "represija nad potpisnicima je tortura kojoj nije pribegavao ni režim Slobodana Miloševića, a ni boljševici. Gradonačelnik Kostić je pokazao svoje despotsko lice i želju da vlada uz pomoć pritisaka i straha." A Ilića su optužili da zloupotrebljava ministarsku poziciju.

Ipak, iz DS-a su nevoljno priznali da su traljavo vodili akciju i da su opoziv "podržali" i mrtvi ("Bilo je teško proveriti svaki od 30.000 potpisa, koje je prikupljalo oko 500 aktivista naše stranke", rekao je Miodrag Radović, šef Štaba DS-a za opoziv gradonačelnika.) Uz izvinjenje porodicama preminulih zbog trauma kroz koje nanovo prolaze, on je osudio sve one koji su zloupotrebili akciju DS-a i upisivali "mrtve duše" kako bi se "naša korektno sprovedena akcija diskreditovala".

Tesnom većinom, pet prema četiri, članovi GIK-a odbili su da glasaju o Kostićevom zahtevu da preinače odluku o opozivu.

Gradonačelnik Smiljko je u cilju odbrane fotelje krenuo u veliku medijsku kontraofanzivu, obilazi gradska i prigradska naselja i opštine, pojavljuje se u čak i u TV terminima predviđenim za crtaće i dokumentarce.

Da je najpopularniji dokazivao je i naučno, pozivajući se na rezultate istraživanja agencije Stratedžik marketing. Njegovi aktivisti tvrdili su da o Smiljku pozitivno mišljenje ima 40 odsto anketiranih, a da se o njemu negativno izjasnilo 29 odsto.

Podršku je dobio i od svog stranačkog šefa, ministra Velimira Ilića, koji je Nišlijama poručio da "bez Smiljka neće biti ni para ni investicija". Ilić je još rekao i da "Smiljka podržava Vlada i podržaće ga premijer", a da će ga u slučaju opoziva, "opet kandidovati za gradonačelnika, i pobediti"! Jer, kaže Ilić, Smiljko je "majstor u investicijama i u poslu, koga žele da sklone neki šegrti, glodari i krvopije".

Niške demokrate koje su tražile opoziv Kostića bile su medijski nevidljive. Uglavnom su držale rutinske konferencije za novinare, jedino je Demokratska omladina akciju za opoziv odradila deljenjem duhovitih letaka u vidu "horoskopa" i "nagradne igre".

Poznavaoci lokalnih političkih prilika tvrde da su demokrate bile u medijskoj ilegali i zbog nezainteresovanosti centrale DS-a za zbivanja u Nišu. O konfuziji u njihovim redovima govori i podatak da je šef Štaba za opoziv gradonačelnika usred kampanje podneo pa povukao ostavku na tu funkciju.

Kraljevo

Nakon ostavke Radoslava Jovića, predsednika kraljevačke opštine i člana SDPO-a, politička scena u gradu na Ibru postaje sve uzburkanija. Odbornička grupa SRS-a, kao najbrojnija, sada traži raspuštanje skupštine i raspisivanje vanrednih izbora. Radikalima se pridružila i Demokratska stranka iz Kraljeva, koja je poručila da na predstojećem referendumu neće podržati Jovića.

Višemesečna borba između predsednika opštine Kraljevo i radikala, koji su inicirali opoziv Jovića završila se kada je Jović podneo neopozivu ostavku. Pre toga Jović se žalio Opštinskom sudu na rad izborne komisije, koji je u dva navrata odbio predsednikove žalbe, zbog čega je on zatražio zaštitu zakonitosti od republičkog javnog tužioca, a posle odluke Vrhovnog suda Srbije, kojom je odbijen zahtev za zaštitu zakonitosti, Jović je podneo ostavku. "Kako se čitav proces zasniva na dokazanoj krađi glasova i falsifikatu nebrojenog broja potpisa građana, u ovoj farsi zasnovanoj na političkom i pravnom nasilju ne želim da učestvujem", objasnio je Jović.

Dejan Milović, predsednik skupštine Kraljevo ne pristaje na izbore i tvrdi da radikali u Kraljevu ništa drugo i ne rade "sem što se bave destrukcijom, lažima, blaćenjem ljudi, falsifikatima i podmetanjima". Milović ističe da su radikali svojom inicijativom, za koju postoje ozbiljne indicije da je u velikoj meri falsifikovana, izazvali predsednikovu ostavku.

Vranje

Pet odbornika Nove Srbije u skupštini Vranje prekinuli su u subotu 3. decembra štrajk glađu posle razgovora sa predsednikom opštine Miroljubom Stojčićem. Postignut je dogovor da se od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu zatraži objašnjenje o proceduri za opoziv predsednika opštine i tako reši nesporazum.

Odbornici su stupili u štrajk nezadovoljni odlukom Opštinske izborne komisije koja nije priznala 3500 potpisa građana sakupljenih za opoziv predsednika opštine. Inicijativu je pokrenulo 20 odbornika opozicionih stranaka (Nova Srbija, PSS i DS) i grupa građana Pokret za Vranje. Oni su u Vranju poznati pod imenom "antimiretovska koalicija" (prikupljaju potpise protiv Miroljuba – zvanog Mire.) Povod za opoziv je odluka lokalne vlasti da ukine direktne prenose zasedanja SO Vranje.

Preševo

Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje, posle 12 godina nije više predsednik opštine Preševo. Riza Halimi je postao predsednik opštine posle lokalnih izbora u julu 2000. godine, kada je u drugom krugu dobio 58,8 odsto glasova u odnosu na protivkandidata Ramija Zulfijua.

Na referendumu održanom krajem novembra za njegov opoziv glasalo je više od 53 odsto (7289) izašlih birača. Protiv je bilo 46,78 odsto ili 6407 birača. Prema podacima CeSID-a, izašlo je 46,51 odsto od 29.783 upisanih birača.

Srbi su bili nezainteresovani za referendum i okarakterisali ga kao unutrašnji politički problem Albanaca, koji u potpunosti drže opštinsku vlast, zbog čega je i glasalo samo petoro Srba.

Izbore za novog predsednika opštine Preševo, prema Zakonu o lokalnim izborima, predsednik Skupštine Srbije trebalo bi da raspiše u roku od 15 dana od dana prestanka mandata Halimiju. Funkciju prvog čoveka Opštine, do izbora novog, vršiće Ragmi Mustafa, predsednik Skupštine opštine.

Inicijativu za smenu Halimija pokrenuli su u oktobru odbornici koalicije tri albanske partije, koje imaju većinu u lokalnom parlamentu. Demokratska partija Albanaca, Pokret za demokratski progres i Demokratska unija doline optužile su Halimija da opstruiše rad lokalne skupštine. Halimiju se zameralo i da je finansijska sredstva Koordinacinog tela za jug Srbije međunarodnih organizacija, namenjena ekonomskom razvoju, koristio za obračun sa opozicijom.

Bivši predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojša Čović izjavio je FoNetu da su rezultati izjašnjavanja građana u Preševu "posledica rada Vlade Srbije". Čović je rekao da mu je "žao zbog Rize Halimija", naglasivši da je on "častan čovek".

Babušnica

Višemesečni sukob predsednika opštine Miroljuba Jovanovića sa rukovodstvom kulminirao je smenom predsednika skupštine Dragana Kostića, njegovog zamenika Dejana Lazarevića i sekretara opštinskog parlamenta Slavice Milić. Oni su i izbačeni iz kancelarija uz asistenciju privatnog obezbeđenja.

Sukob je počeo odmah nakon što je Jovanović kao predstavnik koalicije "Lužnica" pobedio na izborima za predsednika opštine. Bio je predsednik bez većine. U opštinskom parlamentu, koji u Babušnici čine odbornici DSS-a, DS-a, SPS-a, SPO-a, G17 plus, SRS-a, SDP-a, PSS-a i DHSS-a, većina nije bila na strani Jovanovića. I Jovanović i smenjeni opštinski funkcioneri tvrde da su bili spremni za saradnju, ali da je ona izostala krivicom druge strane.

Zbog kašnjenja sa usvajanjem budžeta i manjka volje da se sukob reši, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu uskratilo je svoj potpis na projekat koji bi ovoj opštini doneo 750.000 evra donacija.

Smenjeni funkcioneri optužuju Miroljuba Jovanovića da je ličnost diskutabilnih moralnih i profesionalnih kvaliteta i da je višestruki preletač. Po njihovom, Jovanović je bio član SPS-a, JUL-a, Demokratske alternative, a sada SDP-a. Jovanović priznaje članstvo u SPS-u, ali ne i u JUL-u.

Leskovac

Neopoziva ostavka predsednika skupštine Leskovac Gorana Cvetanovića iz SRS-a epilog je rasprave o finansijskim aferama u vrhu leskovačke vlasti na burnoj sednici lokalne skupštine. Ostavka bez prethodne najave iznenadila je odbornike, a Cvetanović je ostavku obrazložio moralnim razlozima. Pri toj odluci ostao je uprkos ubeđivanjima koalicionih partnera (SPS, SNS i SDP) da je ne daje, ali se iz njegovog obrazloženja može zaključiti da se na taj korak odlučio zbog nesuglasica sa predsednikom opštine Gojkom Veličkovićem, od koga su odbornici opozicije (DS, SPO, i AD) tražili ostavku smatrajući ga odgovornim što je četvoro njegovih uhapšenih saradnika osumnjičeno za krađu 12,5 miliona dinara jednokratnih socijalnih davanja iz opštinskog budžeta.

Surčin

Dve suprotstavljene strane u ovoj opštini, odbornička većina koju čine 15 odbornika DS-a, DSS-a, SDP-a, PSS-a i pet nezavisnih odbornika sa jedne strane, i radikali koji su u manjini, u višemesečnom su sukobu.

Odbornička grupa sa Vojislavom Janoševićem na čelu, predsednikom opštine koga su postavile demokrate, smatra da u Surčinu nema ničeg spornog jer postoji odbornička većina od 15 odbornika koja može sama da formira vlast u ovoj opštini i da je samo neophodno da to i potvrdi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Radikal Rajko Matović, koga su sa položaja predsednika SO Surčin smenile demokrate, tvrdi da bi rešenje krize bilo uvođenje privremenih mera.

Više puta prozivano nadležno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ćuti. Za skoro dve godine, povodom brojnih slučajeva preleta odbornika, promena vlasti, sukoba, pa i tuča u gradskim opštinama ministar se samo jednom oglasio. Bilo je to krajem jula, kada je izdato saopštenje o dešavanjima u Surčinu. Ako se sitacija ne sredi slede privremene mere, tvrdio je tada ministar. Rok za prinudnu upravu istekao je.

Najnovija kriza u ovoj opštini nastala je pre nešto više od nedelju dana kada je 15 odbornika treći put smenilo predsednika opštine Rajka Matovića, koji je zaposlen kao vozač u PKB "Zemun", i za novog predsednika izabralo Vojislava Janoševića, predsednika Opštinskog odbora DS-a. Smenjeni Matović je na vlast u najmlađoj beogradskoj opštini došao u novembru 2004. Smenjen je i njegov zamenik Stjepan Đurić iz SPS-a i na njegovo mesto postavljen nezavisni odbornik Jovan Sretković. "Zauzeli smo dve opštinske prostorije, ali su nam isključili struju", rekao je Sretković.

Nakon što je radikalsko rukovodstvo odbilo da prihvati gubitak vlasti, demokrate su zauzele dve opštinske prostorije, dok su preostale ostale zaključane.

Naime, pet nezavisnih odbornika koji su nedavno napustili SRS i njihove kolege iz DS-a, DSS-a, PSS-a, PDS-a, koji sada čine ubedljivu većinu u Surčinu, nastavili su da protestuju u opštinskom holu na trećem spratu tržnog centra Šećer sokak zahtevajući od Rajka Matovića da im preda opštinske pečate i ključeve od kancelarija. Radikalski predsednik Rajko Matović je tada dobio nekoliko udaraca u potkolenicu tako da je pomoć morao da zatraži u KBC "Bežanijska kosa".

Trenutno su opštinske prostorije u Surčinu pod policijskom opsadom, a dva predsednika i njihovi saradnici tvrde da su vlast. Demokrate svakodnevno dežuraju u dve prostorije u Šećer sokaku, a radikali u prostorijama u Vojvođanskoj ulici.

Skupština grada donela je odluku da opština Zemun preuzme poslove opštine Surčin.