Ima tome mesec dana, neka bude mesec i koji dan, kako se na sajtu Vlade Republike Srbije, u rubrici Aktivnosti, pojavila informacija da će Supruga predsednika Srbije, i Savetnik predsednika Srbije, posetiti Istorijski muzej Srbije, kojom prilikom će ih ministar kulture i informisanja Bratislav Petković upoznati sa rekonstrukcijom ovog zdanja u centru Beograda. Poseta bila i ispraćena, zabeleženo da savetnik Lale, pitan, rek’o da su svi zadovoljni radom ministra Petkovića, a Dama prva, izvolela reći i kasti da će se njena Fondacija baviti pomaganjem kulturi, naročito muzejima, jer je tu neprocenjivo blago. Za Damu prvu nikakvo čudo, jer ona, kako su naši napredni mediji zabeležili, uz sve poslove koje obavlja, stiže da šije, štrika i hekla, bavi se slikanjem, mozaikom, vitražom, keramikom, dekupažom, kao i restauracijom manastira Voljavča… Zato ne bilo čudo ni iznenađenje kad je, mesec pošto je Dama prva posetila Muzej u rekonstrukciji, na onome Vlade sajtu stigla obavijest da će u Istorijskom muzeju biti otvorena izložba koju će svečano otvoriti, i orden darivati, lično predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić.

TOMA PRVI ULAZI: Dakle, SNS petak što još nije proš’o, Istorijski muzej Srbije, zdanje u centru Beograda, na fasadi reklamne zastave u više boja kažu da muzeju godina 50, te da ima izložba Karađorđevići i Obrenovići. Pred ulazom grupa uniformisanih policajaca, još ti’ livrejisanih lica, reporter uđe u zdanje, pravo na ta skener-detektor vrata, upute ga na službu za akreditacije, položi. Novinar uze informiše službu da fotoreporter nije stig’o se akredituje, Glavna reče, nema od toga ništa, Predsedništvo sve proverava i izbacuje. Uručiše mu i Saopštenje za javnost sa događaja koji treba se dogodi, prva rečenica dugačka, ali, ako se ne računja interpunkcija, samo jedna greška: Predsednik Republike Srbije gospodin Tomislav Nikolić otvorio je obnovljeni prostor Istorijskog muzeja Srbije izložbom "Karađorđevići i Obrenovići u zbirkama Istorijskog muzeja Srbije" posvećenoj dvema dinastijama koje su zaslužne za oslobađanje srpskog naroda od viševekovne osmanske vlasti i stvaranje srpske države.

Novinar uze gleda i kreće se po tom holu, centralnoj izložbenoj prostoriji, napred golem krunidbeni plašt, kruna kralja Petra I. U ostale prostorije jok, jedan što Savetnik na ministar na kulturu, što zajedno sa Pomoćnik Dragan, o trošku Ministarstva, upis’o doktorat na Megamića univerzitetu, samo reče livrejisanim personama: Ništa dok Predsednik ne otvori. Jedan snimatelj izrazi želju snimi šta ima, livrejisani ga odbi: Toma prvi ulazi!

Reporter stane oda na taj dozvoljen prostor, proba hora kod onije insignija, vazdan tije livrejisani lica u kostime ustaničke i građanske Srbije. Novinar bi slobodan pita jednu žensku personu, iz kog su umetničkog društva, dobi odgovor, ništa grupa pevača, sve doktori i magistri koji su radili na projektu, volonteri. Novinar uze dalje pita, jedan stariji, u komplet narodno sa opančići i šajkaču odelo, referisa da on sve to obuk’o, pruži i vizitkartu, Radionica za izradu narodnih nošnji "Srbijanski vez" iz Obrenovca.

Novom et dubokom crvenom tepih stazom, desnom rukom ravnajući kosu nadesno, u mnogo neupadljivu kravatu, prođe Ministar kulturni, unjega Savetnik zauzeo desno stepenište, da ne da na sprat. Ministar ode do ulaza, detektor vrata rade ko sat, dame i gospoda pokazuju pozivnice, raspremaju se, vade šta imaju u džepovi, sve do ključevi i sitnu sitninu. Napravi se red pred ta skener vrata, da je MUP broj’o bilo bi 50.000 duša, sve sami cvet srpstva i Srbije koji nije otiš’o na miting u NS, ali sve to disciplinovano, muški sa Napredne značke, dame obučene dolično trenutku, frizure frizirane, cipele sa štikle, crni kompleti zategli, ima i da šlic na suknji prs’o pozadi, ima i da pozadi prsla šlica dva…

Eto ti ga, bez kravatu, radno, gospodin Radoš Ljušić, eto ti ga Predsednika savetnik Lale, Predsednika savetnik za bezbednost Milorad, patriotski pesnik sunce se penje za cerić pozdravlja vas Dobrica Erić, eto gi i drugova iz umetnosti, lično glumac Manda i režiser Dragojević, gospođe Da Vinča, koja ima Megamića doktorat, pristupi samostalno i najbolje od oni doktori i magistri dočekana, kao i Savetnik Oliver sir, Poštovani Milovan Vitezović, princeza Jelisaveta…

OVO JE SRBIJA: Sve to ode u insignije, Ministar kulturni još jedared potera slobodnom rukom kosu udesno, ko da bi uzbuna na ulazu, pristiže crna limuzina, uzađe predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić sa Damu prvu, spremno i kulturno i’ dočeka ministar Bratislav. Sve se dade u aplauz, gospodin Predsednik, u civilu, sa lepu plavu kravatu – koja se najlepše slagala sa od iste boje lepu bluzu cigovanu u struku Dame prve – sigurno stupi na novu tepih stazu, pa uze korača kroz taj špalir koji ga je gledo milo i drago.

Sve to ode do tije insignija, po starešstvu se rasporedi desno, pa se od preko puta njije javi visoko žensko, u valovi i nestašni pramenovi nova frizura, a na grudi velika srce insignija, Dragi gosti, i prijatelji, poslušajmo himnu. Javi se hor, gospodin Predsednik se prekrsti, i gospodin Ministar se prekrsti, Visoko žensko obavijesti da to bio hor Kolegijum muzikum. U nakit insignije Dama dade reč gospodinu Ministru, Ministar gospodin, sa na levi rever neku Adekvatnu i sitnu insigniju, otvori fasciklu svoju, pa se kako treba javi: Gospodine Predsedniče, Vaša svetosti, Vaše ekselencije, draga gospodo, dragi prijatelji i saradnici, dobro došli na svečano otvaranje… prvi put u svom obnovljenom prostoru izlaže pred vas, i pred sve građane Srbije deo najvrednijeg blaga… Za samo mesec i po dana je obnovljen prostor uz svesrdnu pomoć Ministarstva, 1500 metara prostora, i biće još toliko u narednih godinu dana, a za par nedelja, 28. aprila, na Cveti, je otvaranje Miloševog konaka, koji će isto otvoriti Predsednik… Predsednik milo pogleda Ministra gospodina, gospodin Ministar milo uzvrati, najsvečanije javi se Visoko žensko, Dame i gospodo, predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić.

Predsednik gospodin, koji već beše diskretno izvadio naočare iz levog unutarnjeg džepa, sa predsednički zakopčano gornje dugme na sakou, stade pred improvizovanu govornicu, koja beše baš pred kraljevske insignije, pa se reče iz fascikle koja bila otvorena gde treba: Zadovoljstvo mi je i čast da u obnovljenoj zgradi Istorijskog muzeja Srbije otvorim izložbu Karađorđevići i Obrenovići u zbirkama Istorijskog muzeja Srbije… savetnik Oliver sir je klimao glavom, savetnik Lale i Ministar gospodin su zajednički klimali.

Žensko visoko objavi da Predsednik gospodin odlikov’o Muzej sa Sretenjski orden trećeg stepena, da će ukaz i obrazloženje pročitati lično savetnik Oliver sir, koji predsednik Komisije za odlikovanja. Istupi savetnik Oliver sir, Gospodine Predsedniče, Vaša svetosti, Vaše ekselencije… za izuzetan doprinos razvoju kulture Republike Srbije, i svesrpskom kulturnom prostoru… Priđe direktor Muzeja gospodin Živanović, mlado žensko ravne kose, iz kabinet Predsednika, koje ima napredan CV – na prethodnom radnom mestu u Skupštini grada saznala da GSP nije skraćenica za političku partiju – obavi radnju dodavanja ordena, Predsednik gospodin ga uruči, gospodin Direktor se zahvali, Poštovani predsedniče Republike…

Ceremoniji beše kraj, hor otpeva "AaaaAaAaAaaa ovo je Srbija", ko treba osta kod insignija, kustos uze objasni Predsedniku gospodinu da kruna Petra I izlivena od ručke Karađorđevog topa, pozlata, nije zlato… Gospodin predsednik Srbije krenu dalje, opšta radost i dopadanje, svi ‘oće priđu, svi ‘oće uzmu blagoslov, ali obezbeđenje beše tvrdo, ne dobiše svi šansu i priliku, tek jedan što mu pokaza sliku na kojoj je On, Poštovani Milovan koji mu 3x pade na grudi, a bi i da Predsednik gospodin kleknu da se uslika sa dece dvoje… Onda Predsednika gospodina zavedoše u prostorije desne, obezbeđenje zatvori vrata, Patrijarha pustiše tek posle trećeg kucanja, savetnik Lale viknu, ja sam Lale, Oliver sir uđe na prvo kucanje, ostali jok. Ti što jok ušli za Predsednik gospodin ostadoše čekaju, onaj ministra Savetnik je još drž’o stepenište, većina krenu ka izlazu, i glumac Manda, koji od ovu ulogu beše mnogo oznojan po vrat, u’vati vrata.

Politika ordena

Deljenje i oduzimanje

Srbija ima najdužu tradiciju državnih odlikovanja na Balkanu

slika – VELIKI: Orden Republike Srbije sa ogrlicom

Dodeljivanje odlikovanja spada u uobičajene ceremonijalne dužnosti šefova država, ali ono je osim simbolike i svojevrsna politika i diplomatija. Dodela odličja države Srbije stranim političarima, posebno predstavnicima zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, navelo je neke da govore o "orden-diplomatiji" predsednika Tomislava Nikolića.

Kako piše dnevna štampa, predsednik Srbije Tomislav Nikolić ima nameru da u svom mandatu odlikuje sve lidere država koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. U Predsedništvu Srbije rečeno je "Blicu" (31. mart 2013) da je predsednik Republike do sada podelio 246 odlikovanja, odnosno 48 ordena i 198 medalja.

I druge države vode orden-diplomatiju, posebno Francuska, koja obilno deli Legiju časti, a primer te orden-politike je i odluka Bugara da odlikuju doskorašnjeg ambasadora Srbije Aleksandra Crkvenjakova Ordenom Mandarinski konjanik prvog stepena – i to nakon što je Srbija Crkvenjakova opozvala iz Sofije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić povodom 15. februara, Dana državnosti, "za izuzetne zasluge" dodelio je više odlikovanja nekolicini stranih profesora, književnika i akademika. Sretenjskim ordenom prvog stepena odlikovani su francuski general Pjer Mari Galoa i posthumno engleski pisac Harold Pinter. Istim povodom Zlatnom medaljom za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima odlikovani su ruski reditelj Nikita Mihalkov, austrijski književnik Peter Handke, grčki kompozitor Mikis Teodorakis, danski slavista Per Jakobsen, S. S. Čaman iz Indije, Johei Sasakava iz Japana, profesor ekonomije Majkl Kosidovski iz Kanade, akademik Euđen Simion iz Rumunije, profesor Rajko Doleček iz Češke, Volfgang Rihter iz Nemačke i ruska istoričarka Natalija Aleksejevna Naročnicka.

Uoči Sretenja, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić dodelio je Orden Republike Srbije predsedniku Grčke Karolosu Papuljasu, predsedniku Rumunije Trajanu Baseskuu i premijeru Španije Marijanu Rahoju. Prethodno je isto odlikovanje dodeljeno i predsedniku Slovačke Ivanu Gašparoviču i predsedniku Kipra Dimitrisu Hristofijasu. A ordene su dobili i ruski ministar Sergej Šojgu i dvojica bivših ambasadora Kine u Beogradu. Od predstavnika država koje su priznale Kosovo, ordenom se okitio bivši ambasador Japana Tošio Cunozaki.

Nikolić je odlikovao 12 lidera iz bivšeg SSSR. Vladimira Putina Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Rusije, a Ordenom Republike Srbije na lenti odlikovao je i ostalih 11 predsednika bivših sovjetskih republika, od kojih nijedna nije članica Evropske unije.

Pored Rusije, tu su još su i Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija (kojoj je prošle godine Beograd uveo sankcije), Gruzija, Kazahstan, Kirgizija, Moldavija, Tadžikistan, Turkmenistan, Ukrajina i Uzbekistan. Među odlikovanima je i bivši šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos.

Na spisku odlikovanih je i italijanski novinar Fulvio Grimaldi, grčka novinarka Lijana Kaneli, nemački glumac Rolf Beker i švajcarski naučnik i ekolog Franc Veber.

Predsednik je "povodom Dana državnosti ustanovama i pojedincima dodelio više odlikovanja", saopšteno je iz pres službe predsednika Srbije. Između ostalih odlikovao je Remzija Klarka, protivnika bombardovanja Jugoslavije, francuskog književnika Patrika Besona, a od domaćih Sretenjskim ordenom odlikovani su Narodna biblioteka Srbije, reditelj Radoslav Zelenović i šahistkinja Milunka Lazarević, glumica Marija Crnobori i predsednik UO Fonda B92 Veran Matić, za akciju "Bitka za bebe".

Inače, Srbija ima najdužu tradiciju državnih odlikovanja na Balkanu, a usvajanjem zakona o odlikovanjima (2009, dopune i izmene 2010) Srbija je dobila "svoja" odlikovanja. Po tom zakonu Srbija ima šest ordena: Republike Srbije (dva reda), Srpske zastave (tri reda), Karađorđeve zvezde (tri reda), Sretenjski orden (tri reda), Orden belog orla sa mačevima (tri reda) i Orden zasluga za odbranu i bezbednost (tri reda).

Dodeljuju se i tri medalje: Medalja za hrabrost "Miloš Obilić" (zlatna i srebrna), Medalja za zasluge (zlatna i srebrna) i Medalja za revnosnu službu (zlatna i srebrna).

Odlikovanja ustanovljena ovim zakonom, nastala su po uzoru na odlikovanja Kraljevine Srbije. Prvi srpski orden, Takovski krst, ustanovio je knez Mihailo Obrenović 22. maja 1865. godine.

Predsednik Srbije ukazom dodeljuje odlikovanja, po pravilu na Dan državnosti Republike Srbije, na Sretenje 15. februara. Prema zakonu, predsednik ima pravo i da oduzima odlikovanja, "onima koji postupaju suprotno moralu, javnom poretku, što ih čini nedostojnim nosiocima".

Pre ovog zakona važio je Zakon o odlikovanjima Savezne Republike Jugoslavije iz 1998. godine, po kome su tri predsednika SRJ i državne zajednice Srbije i Crne Gore dodelila ukupno više od 20.000 odlikovanja.

Tako je Slobodan Milošević podelio oko 15.000 odlikovanja. Vojislav Koštunica je podelio 3152, a Svetozar Marović oko 1700. Predsednici SRJ Dobrica Ćosić i Zoran Lilić nisu dodelili nijedno odlikovanje.

Za vladavine Josipa Broza Tita, po rečima heraldičara Dragomira Acovića, dodeljeno je između 500.000 i 700.000. Orden narodnog heroja naslednici sada prodaju za 2000 evra. Inače, na internetu se prodaju i druga odlikovanja iz vremena SFRJ, Partizanska spomenica, Orden bratstva i jedinstva i Medalja za vojne zasluge, čije cene variraju od 700 pa do nekoliko hiljada dinara.

Boris Tadić, predsednik Republike tokom dva predsednička mandata od 2004. do 2010, nije dodelio nijedno odlikovanje jer Srbija tada nije imala svoj zakon o odlikovanjima. Prema podacima iz Tadićeve kancelarije ordena, on je nakon usvajanja zakona podelio 368 odlikovanja, prvi među odlikovanima bili su Novak Đoković, Dejan Mijač, Jovan Ćirilov i posthumno Vladimir Grandić i Srđan Aleksić.

Najzapaženiji Tadićev gest, kada su ordeni u pitanju, nije dodela, već oduzimanje. Naime, on je 6. oktobra 2010. doneo Ukaz o oduzimanju odlikovanja Miloradu Ulemeku, Miloradu Bracanoviću, Nenadu Bujoševiću i Dušku Maričiću – osuđenim pripadnicima JSO.

Dokumentacioni centar "Vreme"