Počelo, a odnekle se mora početi, kad se saznalo kako je Komisija u jakom sastavu (Tiodor Rosić, Zoran Nenezić, Srba Ignjatović) podelila pare za sufinansiranje stvaralaštva u kulturi. Mnogi ostali bez pare i taj dinar, galerije i muzeji, muzička, likovna, književna scena, časopisi kao "Gradac", "Koraci", "Gradina"… Recimo i npr. Srpsko književno društvo, reprezentativno književno udruženje – koje osnovano, treba i na to podsećati, kad su pojedini pisci, jer su književnici hteli da ostanu književnici, napustili UKS – nije dobilo ni cvonjak za književnu koloniju, susrete sa Hrvatskim piscima, nagradu Biljana Jovanović. Recimo i npr. pare ni dinara nisu dobili ni Oktobarski salon, Nišvil, itd., i. t. sl. Pare, kad se kod toga, dobilo UKS, časopis člana komisije Ignjatovića, naš režiser Srđan Dragojević, puta nekoliko projekata, a recimo i npr. Poetsko bdenje u Gračanici obračunato sa 800.000 dinara. Da se razumemo, ni drugde nije bilo para za sve. U Novom Sadu Ej, gde u tu komisiju čeljase što se predstavlja ka pesnikinja Ranka Srdić, koja ima kapitalnu pesmu o majka Ratko Mladić, i to u audiovizuelnom formatu, najviše, sve pare, dobila udruženja za negovanje tradicije sviranja u gusle i ostala bačanja kamena s ramena.

KAD ŽIVORAD REŽIRA: Čerez ‘vako stanje stvari javilo se SKD, i reklo da je Komisija jaka pare podelila po ideološko-partijskim i čaršijsko-burazerskim kriterijumima. Formiran Odbor – dramski, muzički, likovni, književni stvaraoci – koji je najavio protest umetnika sa zahtevima definisanja kulturne politike, reforma i donošenje zakona u kulturi, uvažavanje struke, depolitizacija i departizacija, povratak umetničkog i obrazovnog programa na RTS-u.

Svojevrsna uvertira u ono što sledilo bila emisija na RTS-u, jerbo narod ima pravo da zna, dovoljno je reći da učestvovali Dejan Mijač i drug sa ličnim podacima Živorad Ajdačić, koji kreira i bistri aktuelnu kulturnu politiku. Mijač rek’o da je svuda, pa i u kulturi, mrak, drug sa ličnim podacima Ajdačić se ne složio, a i on umetnik, ima 80 režija. Mijač replicir’o da ne priznava da Ajdačić umetnik, i Živorada pit’o, šta on to režir’o? Živorad odgovorio da on režir’o Svetosavsku akademiju na našu Nacionalnu televiziju. Mijač se javno prekrstio.

Uvod u ono što sledilo bila i konferencija za medije Odbora za protest. Javljeno da rediteljka Milica Kralj rekla da protest nije spektakl koji organizuju umetnici, već socijalni vapaj protiv prostote, zaglupljivanja i poniženja. A gospodin glumac Rale Milenković izvoleo reći da ne treba biti učtiv prema političarima, jer su neznalice, uzurpatori i korumpirana bagra… Javio se i ministar kulture slavni, lični podaci Bratislav Petković, oprem dobro, ako govori kao reditelj i dramski pisac, i kao čovek struke, slobodno može kaže da podržava sve zahteve od Organizacioni odbor na protest, ali kao ministar jedne odgovorne vlade, paz’ sad, koja se bori da Srbiju izvuče iz krize, kategoričan, apeluje na čitavu kulturnu javnost da bude realna u zahtevima. Vlada ima prioritete, a to su borba protiv korupcije, dobijanje datuma i ekonomski oporavak. Para za kulturu jednostavno nema, rek’o kulturni ministar. Nuto k. za kulturu.

Još ima da pisac Vladimir Arsenijević rek’o da protest nema nikakvog smisla, jer ispalo jedini problem da su institucije i udruženja ostali bez para, a to je, po njemu, briga o sopstvenom dupetu. Rek’o i da su težak cinizam očekivanja da će protest umetnika prerasti u Srpsko proleće. Vaspitano se javio i Srpski PEN centar, da država posveti više pažnje savremenom stvaralaštvu, dok smo još živi, te da nacionalan kulturna politika bude u skladu sa proklamovanim evropskim putem Srbije i evropskim standardima…

JA SAM REVOLUCIONAR: Kad je doš’o Dan protesta bilo tak prirodno da, ispred Redakcije, budem na licu mesta. Jerbo, prvo lice rode, mada se ne bi reklo, umetnik sam vam ja, imam crno na belo, odskora ponosni član SKD. A i nisam učtiv, braćo i gospođe! Dakle, dođem ja na Trg republike na vreme, pre vremena. Mladi entuzijasti pred Spomenikom kače, vežu, transparent Stop uništavanju kulture. Još jednom čujem da neće biti nikakve govorancije, samo audio podloga. Pitam prisutne oko organizacije, i tako to, vele teško to ide, umetnici su u pitanju.

Vidim Olivera Đurđević poranila, ispisala mnogo umetničkih poruka na narandžaste olovka papire, ima, Jezik nije član partije, ima još, ima da citiran Basara, velim, piši, Ua država, Olivera piše, Uaaa Država! Pogledam ima još ti papira i ceduljica sa porukama za čije čitanje potrebna dobra dioptrija, opazim i jedno mnogo dobro, takoreći patriotsko rimovanje, Nekome je samo do fotelje i njegovog tura/ A nekoga zanima kultura. U to moje edukovanje stiže uniformisano lice, pita ima l’ se dozvola, organizatori mu pokazaše neki papir. Pogledam još, do Narodnog muzeja plava marica, preko puta, kod autobus za davaoci krvi, dva policajca u radne uniforme sa raskoračila i samo puše.

Opazim da informativno prolazi glumac Branko Cvejić, zabeležim sitnu poruku, Može li se živeti od pisanja, može, ali ne svaki dan. Dobijem i sitnu artiju, A5 braćo i gospođe, sa još aforizam protest poruka, ima, Piši kao što ćutiš. Čitaj kako je nepismeno, ima Konstantine, Srbine, i ima, Kunte Kinta, gde ti je tinta! Na trgu još slabo, toliko slabo da je pristiglim TV ekipama najinteresantni glumac Jadranko, ili beše Dubravko. Javi se ozvučenje, uključiše onu audio podlogu, prostor uze da se puni, sve sa dvoje, troje, po grupicama, opazim gospodin sa široku crnu traku preko usta, u njega crni šešir, a gospođa do nj u bele aljine, primetim i drugi par, stoje tako u dostojanstvenom protestu, ona okačila onu Olivera narandžastu olovku Jezik nije član partije, a on do nje, tako postojano podržava njen hrabri čin. Uhvatim i audio komunikaciju novopristiglih, jedan veli, Gde su nam motke, drugi će, To ćemo posle…

Trg se pristojno napuni, sve to u stajanje i ugodan razgovor, ali ima i tzv incidenti, jedna uspravila kvadratno pisanije Kultura je osnovno sredstvo unutrašnje politike, jedan se baš kolažno okitio, pročitam, Ja volim svoju zemlju, Ali ovako više ne može, u kadar mi upade i gospodin koji je sa dve ruke drž’o transparent koji zahtev’o beleženje: Opet izbori na grbači naroda. Narod treba da dohvati govnjivu motku pa političare da javno linčuje na sred Terazija! Priđem gospodinu da se slikam sa njegovu umetnost, uzmem pitam, iz kog je udruženja, il’ je samostalno, a on, sačekavši da nas uslikaju, uze kratko i konspirativno odgovori: Ja sam revolucionar.

Uzmem odam kroz sav taj hepening, opazim Ljubicu Mrkalj, javim se Mirku Demiću, Vesni Trijić, Miki Pantiću, Goranu Petroviću, vidim i Ćirilova, skraja svega Ejdusa i Branka Cvejića… Udarim u još odanja, Gorčin Stojanović za neki TV izjavljuje da je štedeti na kulturi zločin veleizdaje, stanem malo volontiram, sa Dejanom Simonovićem iz SKD nosam transparent "0,62 – prekoračena doza u krvi nacije!". Nastavim samostalno, upoznam se sa nekim divnim i mladim virtuelnim prijateljima, od kojih je jedan, pa posle, napis’o blog, ima i to, Dan kada sam upoznao Todora! Rešim da lično i personalno upoznam Gorčina Stojanovića, velim ja njemu, da cenim u njega visinu, i sve ostalo, a on će meni, takođe, i sve ka ja njemu…

Preko onije zvučnika se još jedared ču, Stop uništavanju kulture, jedna plava, pa visoka, sa bijeli stajling sve do u bijeli sat, uze da se javi za svoju televiziju sa lice mesta, Protest će se nastaviti, jer država mora da promeni svoj odnos prema kulturi… To bilo tako dobro i esencijalno, da uzmem ponavljam, Protest će se nastaviti, jer država… Zvučnici završno ponoviše, Stop uništavanju kulture, bi i Protest je tek počeo, Protest će se nastaviti, za zvučnika se začu Sloboda ili ništa Partibrejkersa, gde si Cane dosad, Neću da stojim u redu/ da čekam na svoju bedu/ neću, neću, ne ne ne… Sloboda ili ništa…

To bilo sve, umetnici su vaspitano odstojali još neko vreme, uzmem se interesujem šta dalje, jedna iz organizacije veli da bilo odlično, preko očekivanja, ja pitam kad će jopet, ko da ču za mesec dana, aman ljudi, ako se to ne nastavi sutra, sve može da se stavi onima njima Toma Vučić Nikolić pod rep! Posle vidim da i Nacionalna televizija, u 116. minut nekog dnevnika, javila da bio protest, Iz nadležnog ministarstva kažu da je protest opravdan, ali traže strpljenje. Posle vidim i Novica Milić napis’o, potpisujem, da miran protest, naročito ako je protiv države, nije protest. Kako bilo, kulturnjaci su, makar i na ovaj način, spasli dušu, jer sve što vredi, pa i protest, e jes’ mi poenta, više ne stanuje u Srbiji.