Već 11, slovima Jedanaest, godina, u kafani "Jezero", nedaleko Topole, održava se, baš na Čisti ponedeljak, a pod geslom Vino piti, a ne opiti se, manifestacija, vele svetkovina, Otmenog ispijanja vina. Da se ne bi dalje obilazilo oko teme, evo kako bilo 2011. godine.

Sala se napuni, sve uze kasni, organizatori su navatavali takmičare, navatani uzeše potpišu izjave, da pristupaju takmičenju svesno, i po sopstvenoj odluci, da nisu lečeni i kažnjavani zbog alkohola, nemaju zdravstvenih, psihičkih i emocionalnih smetnji… Javi se voditelj Pija, Časni sud pročita pravila, predstavi takmičara komada pet, ovi zauzeše mesto. Pija najavi da će Vitezovi dobre kapljice, raniji pobednici, izlomiti slavski kolač, izlomiše slavski kolač, izljubiše se kol’ko treba puta, voditelj objavi da čin obeležavanja Čistog ponedeljka može da počne. Za prvi sto seo Brka sa prsluk, za drugim Jedan stariji u jakni, do njega Mlađi koga udarilo rumenilo, Za četvrtim stolom Jedan sa brkovi, za petim Sportski tip, patike, obrijan, jednom rečju startan. Voditelj najavi polaganje zakletve, takmičari se digoše, ponoviše, Zaklinjem se na ovom Časnom skupu… tako mi pomoglo vino koje popijem…

Opet izmeriše kol’ko ko popio, odmakli, Trojka sa dva litra vina, Petica sa dva i po. Javi se voditelj, pozdravi prisutnog doktora koji brine o zdravlju publike i takmičara, doktor odzdravi punom čašom, Petica uze da se diže na sve čet’ri, Dvojka s obe ruke čačka zube, publika viče Jedinici da odustane, dosta je. Časni sud najavi da će takmičari pevaju pesme, primače se muzika, Jedinica odbi peva, Dvojka do’vati mikrofon, "Ružo moja", aaa, aaa, jedva mu ga oduzeše, Trojka, kome se crvenilo vratilo u rumenilo, otpeva "Obraše se vinogradi", pozdravi ujku, otpeva se i Četvorka, jedva na nogama, al’ sa puno emocija, javi se Petica, "Aaa, milo moje, aaa". To najviše pogodi Trojku, priđe da podeli emocije, stadoše se bodu glavama, cela sala je bila na nogama. I Pres astali uđoše u raspoloženje, ostalo vino i pečenje, da se ne govori o drugim stolovima, gde bilo više praznih flaša nego kod takmičara, Petica i Trojka uzeše piju preko ruke, Jedinica je sve pokušavala nešto kaže, Dvojka ode u publiku, Trojka baci mobilni u tanjir sa roštiljem, Petica je pokušavala da ustane, Dvojka uze da se nalakćuje, ne prestajući da žvaće, više donjom vilicom, Petica nekako uspe da ustane, odlazi u publiku, uspevaju da ga vrate za sto.

Časni sud najavi ‘odanje po gredi, koju je, zbog bezbednost, predstavljala traka zalepljena za itison. Jedinica sigurno iskorača, Dvojka se saplete na petom metru, upade u slikadžiju koji slik’o o’zdo, Trojka ishoda sa flašama u rukama, i Četvorka pokaza da ga služe noge, Petici, koji na start priđe natraške, stadoše objašnjavaju na koju stranu da ide, nekako ga usmeriše, ali on se nije dao, u stavu natraške ostade na startu.

Kad sve obaviše, vratiše se za stolove, Petica sve ‘vako uze ‘vata vazduh, glava mu je padala, đa napred, đa nazad, muzika usitni, "Još litar jedan, dobrog vina dajte nama vi", svima k’o da postade vrućina, Petici oči odoše preko glave. Jedinica i Dvojka se umiriše, na "Morem plovi jedna mala barka" Petica ko da se trže, stade mlati po stolu, kovarnu se i Dvojka, sa publikom stade bodri sebe, "Roki, Roki", Časni sud objavi da se pije još sedam minuta, Dvojka se nije ni doitala flaše, tek ako je na prazno žvakoljio donjom vilicom, Trojka je još naginjala iz flaše, Petici je nepovratno glava pala preko stolice. Sve bilo na vrhuncu, Časni sud objavi da Trojka pobednik, ovaj naže i iz pete flaše, pobedniku okačiše lentu od suvih paprika i orden od rotkve, Petici pade glava napred, obori sto, Trojku, kojoj je crvenilo definitivno prešlo u stabilno rumenilo, popeše na stolicu, uze širi ruke, pozdravlja ujku, gazdu kafane Rada…

VANILA SLADOLED: U junu, tradicionalno i baš na Svetu Trojicu, u Makišu, bilo svečano i radno obeležavanje 200 godina policije. Treba li reći ko tude bio glavni, ali, ajmo na temu.

Ondak reporter opazi da u gornje odaje Svečane tribine stig’o SPS potpredsednik Ružić, da tu predstavnici Islamske zajednice bez taj Zukorlić, da i ministar Obradović zauzeo svoje mesto gore, da Nadbiskup ode u popove, da dole, na svoja obeležena sedala, seli, bivši ministar Mihajlović, bez kravatu i brkovi Lilić Zoran, … i opazi reporter, tek kad poteže svoje specijalne i rupičaste i ruske naočare, da do SPS potpredsednika sede Jedina DS potpredsednica, koja, sve do ešarpe, koju lagano odmota, sva u vanila sladoled stajlingu, da do nje SPS potpredsednik žedno naže vodu pravo iz flašice. Krkobabić sede na mesto u ministarskom rangu, u Centralnu ložu pristiže direktor policije Veljović, do njega, u svoj vanila stajling Predsednica Skupštine, pojavi se i predsednik Tadić, sa do sebe, sa desno od sebe, Predsednik Vlade.

Na terenu bi komanda, Jedinice mirno, Pozdrav na levo, od desnog kornera, na zelenu i mnogo dobro podašišanu travu, tako da je bilo izvesno da će stići ‘de poš’o, stupi ministarski temeljan i mnogo dobro podašišan ministar Dačić, uspešno i marševskim korakom prođe postrojene jedinice, primi raport, stiže do na čelu stroja, bi komanda, Mirno, bi, Na mestu voljno. Nebom prođe helikopter, koji je nosio zastavu koja se pravilno vijorila na jednu stranu, javi se voditelj, Poštovani gosti i građani, dobro došli u Nastavni centar Makiš, javi se i ona 48 sati svadba voditeljka, Slavu i Dan ministarstva obeležavamo danas na Svetu Trojicu, radno, kao i uvek spremni i odlučni da svim snagama i sredstvima istrajemo u očuvanju bezbednog života svakog građanina…

Kad se sve obavi, sve uze da se razilazi, neko reče, Da obiđemo Tehnički zbor, pa ćemo nastaviti slikanje. U Najviši državni vrh, svojim čulom vođen, se priključi zaostali Krkobabić, svi se složiše da je jedno policijsko vozilo ojačano, Predsednik Republike nastavi sa slikanje, zbog ti’ radnji iš’o u cikcak i druge prečice, postojala realna opasnost da izmakne i umakne, ali Najviše rukovodstvo je sve to bez napora sustizavalo, i Krkobabić je uvek bio tu, tu bila Skupštine Predsednica, Premijer. Tadić stade kod gumeni čamac u kome bila deca, tu stane mazi i šašolji decu, uz povike Bravo, baca deci pozdrav kosku. Sve uze da se nastavi, Dačić predstavi Predsedniku nekog važnog, deca su već izašla iz čamca, Predsednik uze pita, Ima li još za slikanje, bi još za slikanje, Krkobabić opet, vođen tim svojim čulom, nađe put do Predsednika, Predsednik Vlade je koncentrisano pratio aktivnosti Predsednika Republike.

Svi tako i zajedno prođoše helikopter, obezbeđenje je sve vreme uspešno obezbeđivalo, kad, bi da Predsednik čučnu, imao i rašta, tu i dole bilo kuče, malo, a krupno, e moj reporteru, jesi ovo sročio, Predsednik uze malo, a krupno, kuče da mazi i masira, masira i mazi, da ga masira po glavi, da ga masira po vratu, da ga blago stišće ispod vrata, i sve da, k’o veliki čo’ek, stiže i postiže komunicira sa prisutnu decu, deli savete, Treba da volimo kuce. Krkobabić jopet pristiže, Predsednik Vlade je i dalje drž’o koncentraciju i sve odobrav’o. Obiđoše i šator sa ronilačku opremu, bi još dece za slikanje, naiđoše i na Pižon Petrovića, koji manevarski reče, Dobro je, Najviši državni vrh u punom sastavu uđe u šator sa razne mape i skice na ekrani…

KAD ON PRŽI: Krajem avgusta, početkom septembra, bio taj Sajam šljiva u Osečini, u kojoj predsedava G17 predsednik, gde, i kojom prilikom, ovi Ujedinjeni regioni Srbije, takoreći premijerno prikazali kako izgleda ta decentralizacija, antipartokratizacija, i ostalo mućni pa prospi. Sajam su finansirala ministarstva koja kontroliše G17, isti je otvorio pripadajući Ministar kulture, a narod zabavlj’o Umetnik Kiki Lesendrić.

Dakle, kad je Ministar stig’o, kako obeć’o, kad je u Osečini, u tu glavnu, takoreći jedinu, ulicu uplatio Loto, iste brojeve koje mu i tata uplaćiv’o, sve je moglo počne…

Sa državni automobili sve krenu na taj Sajam šljiva, prvo pa udariše u Etno dvorište, upadoše u tezge sa razni sadržaj, Ministar sa URS poslanicu do sebe pokaza svako interesovanje, i URS poslanica pokaza svako interesovanje, prođoše tezgu sa razno slatko, Ministar jok, zato Poslanica proba, dođoše do razni čajevi, Ministar reče, Svaka čast, uze se uslika sa prodavačicu, se vidi ko ima bolju liniju, opazi Čaj protiv pušenje, uze kaže jednu krajnje lucidnu opasku, Dajte nekom, meni ne treba, nemam ništa protiv pušenja. Nastaviše, figurice od pečene gline, razni vez, pletene korpe, URS poslanica se odlično snalazila, Mlađahni državni sekretar na infrastrukturu je bio prisutan, Ministar je svima osvetljav’o obraz, za sve im’o, Svaka čast. Na svaki državnički, i kulturno-umetnički, nivo bio i kad pregled’o kuhinjske kecelje, kad nije video mušku kecelju, uze maniše, baš mu treba kecelja, jer kad On prži, to prska na sve strane.

Ministar se baš zadrža u te Svaka čast kecelje, nastavi bude državnički, i kulturno-umetnički, mada više prozno, inspirisan, tako da reporter ode dalje. Dalje bio ulaz u Izložbenu halu, to stepenište – bina, sa transparentom Sajam šljiva u Osečini. Tu sve na mestu, mnogo gologlavi voditelj se preslišava iz fasciklu, prisutan vladika valjevski, popova još. Kad, eto ti, od onije kecelja, Ministra kulture i Koječega sa svi svoji, jedan od velike i crne kace udari u dlanove, Ministar s obe ruke dade takvoj podršci kraj, po svaki običaj i tri puta pozdravi vladiku, Mlađahni državni sekretar pade Milutinu vladici na grudi, Ministar ode u druge popove…

Glumica, koja predstavljena kao Snajka iz Švedske, najavi ministra gospodina Markovića, ministar gospodin Marković, sa tu takoreći prigodnu, i takoreći dupla šljiva bradu, prikopča samo jedno dugme, pa se državnički et epohalno et antologijski reče, kanda je zakopč’o svu dugmad. Dobar dan, veliko je zadovoljstvo biti ovde među pristojnim svetom, moguće da nas je šljiva naučila toj pristojnosti… Čuli ste u pesmi šta je dobra šljiva, to je kao devojka raspletenih kika. Mislim da mnogi u Srbiji ne znaju šta je kika, a ja ću vam ispričati kako se povezuju dobra tradicija i tehnologija. I opriča, Omogućili smo da "Kika" ima svoj salon u Beogradu, i ja sam tamo kupio jedan mali suvenir na kome piše "Kika", i u njega, kad god se u Kabinetu pojavi neka dama sa pletenom kikom, ubacim novac. Na isti način moramo, i ovde u Osečini, da naučimo, da sa malo novca pomognemo da ljudi znaju da je čuvanje tradicije isplativo… Država pomaže, ali ne pomaže dovoljno iz samo jednog razloga, zato što vi nemate dovoljno para, jer država i Vlada ne pomažu iz svog novca, nego od vašeg novca, od poreza. Dinar, po dinar, kao mala ćasa u koju ja ubacujem po 20 dinara, kad god neko u Kabinetu isplete kiku, tako i vi, šljiva po šljiva, običaj po običaj, čuvajte svoje, i onda će sve ostalo doći samo…

Što se tiče reportera, državničkog govora koji za sve bukvare, ovde bi mog’o bude kraj, ali ne bio kraj, Mnogo gologlavi voditelj pozdravi prisutnu pomoćnicu u Ministarstvu ekonomije, gospođu Renatu Pindžo, koja zadužena za dovođenje turista, reče da prvi pokrovitelj sajma Ministarstvo ekonomije… Onda sve uđe u tu Izložbenu halu, kako uđoše žensko bez kike, iz ministrov kabinet, reče ‘de ministar da stane, upali se kamera Info službe Vlade Srbije, ministar se reče, Bilo je zadovoljstvo otvoriti ovaj Sajam… Međutim, stade u pola rečenice, Mnogogologlavi voditelj je vršio prenos, pozdravlj’o Srbe širom zemlje, širom planete, mnogo omet’o ministra, ugasiše voditelja, ministar poče ispočetka, Bilo je zadovoljstvo otvoriti ovaj Sajam, jer ovo nije samo privredna manifestacija, ovakva vrsta manifestacije povezuje pravu privredu, turističku privredu, i kulturnu privredu…

INTIMNI SRPSKI STIL: Za kraj neka bude proslava Dana oslobođenja Jagodine, kad ministar Dačić dobio najviše priznanje, kad se, na priredbi na Gradskom stadionu, desio incident, kada je helikopter Antiterorističke jedinice dig’o reklame, koje su povredile desetine dece koja su po naredbi napunila stadion.

Za govornicu u više boja, koje su sve udarale na plavu, izađe gospodin Palma,sa, sa od glave, pa nadalje, pa našire, sve toliko krupno da ne može stane u tekst, odelo iz koga samo nije izaš’o, zlato kravatu sa neke teget lastavica aplikacije. Javiše se aplauzi, javi se g. Palma, Dame i gospodo, želim da vas pozdravim… posebno želim da se zahvalim komandantu PTJ, jedinice koja je uvek bila na braniku i gde je potrebno. Posle još aplauza, g. Palma još nastavi, zato su oni toj Jedinici policije dodelili priznanje, takođe i delegaciji od četiri deteta, ta deca imaju po deset godina, i to je njemu najdraža delegacija koja je dolazila da nešto traži, ta deca su došla sama, i tražila da obave razgovor, on je to prihvatio, njihov problem je bio što se mali sportski teren nalazio na mestu proširenja ulice, i naravno da su im uradili lepši i veći teren…

Predsedavajući zahvali g. Palmi na mnogo dobroj prigodnoj besedi, svi dadoše aplauz, zatraži se i aplauz za dobitnike nagrada, one koji se bore protiv bele kuge, sportiste, đake, svi će dobiti plakete i novčani iznos. Prvo pa prozvaše komandanta PTJ, priznanje mu lično, sve ga savatavajući slobodnim i intimnim srpskim stilom, uruči g. Palma, Palma pokaza Komandantu da stane za govornicu, Komandant stade za govornicu, reče, Ovo je visoko priznanje koje nam mnogo znači, žensko što čita pročita da nagradu za najmlađu i najhrabriju delegaciju dobijaju tri dečaka i jedna devojčica, aplauzi buknuše, g. Palma i njima, lično i ponaosob, čestita na hrabrosti i podvigu.

Zatim nagrade uze dodeljuje odbornica DS, pa SPS odbornik, jedan sa Šešelj bedžom, nagrađeni esperantista uze zahvali, Ovo je dan značajan za celu Srbiju, puno vam hvala Dragane, ovo je vaša zasluga… Prozvaše Najstariju stanovnicu Našeg grada, izađe unuk najstarije stanovnice Našeg grada, nagradi ga radikalski odbornik, prozvaše i Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi, ženu koja ima osmoro dece, od čega šest maloletno, predstavnicu Hitne pomoći, naknadno nagradiše ženu koja dala svoj doprinos time što ima sedmoro dece…

Predsedavajući objavi kraj, ispravi se, ima jedna dobitnica koja ‘oće da se obrati po svojoj želji, reče se osnovka, Velika je čast biti nosilac nagrade, zahvaljujem se Gradonačelniku, napamet i po svojoj želji javi se i srednjoškolac, Poštovani Gradonačelniče, izuzetna mi je čast… Gologlavi predsedavajući pozva sve na Stadion, ručak u restoranu "Tigar", zamoli, pre toga slikanje sa Gradonačelnik. Napolju policija zaustavi saobraćaj, na stepenište opštine stadoše dobitnici, g. Palma pozva da svi priđu, hrabra dečja delegacija do njega, svi otvoriše kutije sa plaketama…