Korona kriza ostavila je brojne posledice na privredni i turistički sektor, što će se, kako pojedine procene pokazuju, osetiti u narednih nekoliko godina, koliko će biti potrebno da se nadoknadi izgubljeno od početka 2020. godine. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je na različite načine u proteklom periodu stimulisao radnike u ovim teško pogođenim sektorima, putem različitih subvencija, konkursa, pomoći, te dodele priznanja najboljima, kako pre, tako i tokom krize. O tome kakvo je trenutno stanje u privrednom i turističkom sektoru, ali i o potencijalima Pokrajine kao i narednim planiranim aktivnostima Pokrajinskog sekretarijata, govori dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

"VREME": Šest godina nije bilo konkursa za dodelu oznake kvaliteta "Najbolje iz Vojvodine", a ranije je ova oznaka dodeljivana prehrambenim, industrijskim i zanatskim proizvodima. Novom odlukom ona se može dodeliti i za turističke usluge, destinacije i tradicionalne manifestacije na teritoriji AP Vojvodine. Recite nam nešto više o konkursu.

DR NENAD IVANIŠEVIĆ: Na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, a uz podršku Pokrajinske vlade, ponovo se sprovodi sva neophodna procedura po ponovnom uspostavljanju oznake kvaliteta, koja nosi već prepoznatljiv naziv "Najbolje iz Vojvodine" i koja ne samo da govori o kvalitetu proizvoda, već gde je i kako nastao, promovišući time i regiju, odnosno područje. Do sada su taj znak nosili uglavnom prehrambeni, industrijski i zanatski proizvodi, a sama oznaka je proširena na turističke usluge i destinacije.

U nastojanju da se pomogne nastup naše privrede i uključenje njenih subjekata u evropske i svetske trgovinske tokove, svojevremeno je Vlada AP Vojvodine 2004. godine ustanovila ovu oznaku, ali se prestižno zvanje nije dodeljivalo od 2016. godine.

Ovim projektom prepoznajemo i nagrađujemo one najbolje, koji se trude, koji rade, nagrađujemo nastojanje proizvođača da zaštite jedinstven brend sa izuzetnom reputacijom. Na ovaj način se identifikuju najkvalitetniji proizvodi iz AP Vojvodine, a svi nagrađeni proizvodi zadovoljavaju evropske norme kvaliteta proizvoda – poseduju sertifikat HACCP i standard ISO.

Znak se upotrebljava za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, zanatskih, industrijskih i proizvoda domaće radinosti, a činjenica da je dodeljen određenom proizvodu ili za kvalitet usluge u turizmu, potvrđuje da je on ušao u porodicu najkvalitetnijih proizvoda i usluga, a uz veoma stroge primene kontrole kvaliteta. Ipak, mnogo više bi trebalo učiniti na polju veće upotrebne i praktične vrednosti proizvoda koji ovaj znak nosi, dok će samo proširenje delokruga na usluge u sektoru turizma, verujem podstaći turističke delatnike da kvalitet svojih usluga podignu na viši nivo, koji će zadovoljavati propisane kriterijume.

Ovim projektom ćemo zasigurno pomeriti granicu ustanovljenja kvaliteta proizvoda i kontrole istog, fokusirajući se na domaću privredu i proizvodnju, kao i na uslužnu delatnost vojvođanskih privrednika.

Raspisan je i konkurs za dodelu ove oznake na korišćenje, a postoje i novine u samom konceptu.

Konkurs za dodelu na korišćenje oznake kvaliteta "Najbolje iz Vojvodine" Sekretarijat je objavio 5. juna 2021. godine, a sam konkurs će biti otvoren za trideset dana.

Svako ko ponese ovaj znak trebalo bi da bude ponosan na činjenicu da mu je dodeljen. Kontrola će biti stalna i na godišnjem nivou, a znak se dodeljuje na tri godine, sa mogućnošću produžetka roka za korišćenje, jer nećemo dozvoliti devalvaciju ove značajne oznake. Pored toga, razgovaraćemo i sa velikim trgovinskim lancima, kako bi se za ove proizvode, nosioce oznake, opredelilo i posebno mesto unutar prodajnog prostora, upravo da bi kupci znali koji su to proizvodi ispunili najstrože kriterijume i da ih mogu konzumirati pouzdano.

Pravo učešća na Konkursu imaju pravna lica, preduzetnici, fizička lica ili drugi organizacioni oblici koji se bave proizvodnjom roba ili pružanjem usluga, odnosno organizatori programa i manifestacija, koji imaju sedište na teritoriji AP Vojvodine.

Novina su i manifestacije, pri čemu organizatori mogu konkurisati za manifestaciju koja se izdvaja po načinu održavanja, korišćenju resursa, originalnosti, ciljevima, kao i prema rezultatima u oblastima delovanja, te prema načinu na koji manifestacija zastupa određenu mikrolokaciju ili regiju, njenu autentičnost i svojstvenost.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam će konkurs sprovoditi u saradnji sa preduzećem za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe i usluga "Jugoinspekt – Novi Sad" d.o.o. koje će vršiti prijem prijava i proveravati ispunjenost uslova, kao i sa Turističkom organizacijom Vojvodine, u domenu turizma, ugostiteljstva i manifestacionog turizma. Sama oznaka kvaliteta se dodeljuje na korišćenje na tri godine, a monitoring će biti konstantan, na godišnjem nivou uz kontrolu sprovođenja svih kriterijuma na osnovu kojih je znak i dodeljen.

Koji su to najveći turistički potencijali koje Vojvodina može da pruži posetiocima?

Mesto susticanja turističke ponude i potražnje leži u receptivnim turističkim zemljama koje obiluju prirodnim i antropogenim resursima, ali je ovo period kada se ne može turizmu pristupati na način na koji se to činilo pre samo godinu dana. Turistički proizvod nije sada samo kombinacija različitih proizvoda i usluga, koje se nude prevashodno na destinacijskom nivou, na mikrolokacijama. Najdragoceniji turistički resurs je upravo čovek, ali sada taj čovek ostaje bez posla usled neodrživosti ponude, što kapaciteta, što usluga.

Zasigurno će se resursi Sekretarijata u pogledu turizma usmeravati i dalje ka nedovoljno iskorišćenim potencijalima u Vojvodini, a to su različitost, multikulturalnost, multietničnost i multikonfesionalnost, ovaploćeni u mentalitetu njenih žitelja. Nadaleko čuvene vinarije, čarde, salaši, versko i kulturno nasleđe, Fruška gora i njeni manastiri, Grad Novi Sad sa Petrovaradinskom tvrđavom i Podgrađem, Sremski Karlovci, Grad Vršac sa Vršačkim bregom, okolnim belocrkvanskim jezerima i Deliblatskom peščarom, i dalje predstavljaju turističke destinacije od izuzetnog značaja, dok su reke Dunav, Tisa, Sava i mreža unutrašnjih kanala, koji čine vaskularni sistem Vojvodine, jedinstveni doživljaji svakog domaćina i gosta.

Ono što bi i dalje moglo da definiše i menja celokupan imidž Vojvodine jeste ozbiljniji i ujednačeniji pristup brendiranju Vojvodine kao takve i njenih proizvoda, uz neizostavni proces sertifikovanja i standardizacije pomenutih resursa, kao i njihova medijska promocija. Bogatstvo različitosti jedne sredine poput Vojvodine, u mnogome utiče na percepciju umetnosti, kulture. Upravo su umetnici i kreativna ekonomija ti koji oblikuju prirodne resurse, a strateško povezivanje jednih sa drugima se ogleda u spremnosti da se umetnicima da sloboda da oblikuju okruženje i pretoče ga u privređivanje.

Koji turistički potencijali Vojvodine, po vašem mišljenju, nisu dovoljno iskorišćeni ili su zapostavljeni?

Nedovoljno iskorišćeni potencijali nalaze se prevashodno u verskom, kulturološkom, ruralnom, vinskom, ali i lovnom i ciklo turizmu. Verski turizam predstavlja veliko bogatstvo kojim Vojvodina raspolaže, imajući u vidu da su sve religije zastupljene upravo u Vojvodini. Pored toga, Sremski Karlovci su svakako poseban biser turističke ponude Vojvodine, te su u toku mnogobrojne aktivnosti i projekti, poduhvati koji će znatno uticati na unapređenje i razvoj svih vidova turizma u ovoj lokalnoj samoupravi. Lovni turizam u Vojvodini godinama funkcioniše, ali javnost sa tim nije dovoljno upoznata, stoga Sekretarijat takođe nastoji da osmisli koncepti pružanja podrške razvoju ovog oblika turizma.

Vojvodina se nalazi na ruti više evropskih biciklističkih staza, tako da će Sekretarijat uz podršku Pokrajinske vlade realizovati izgradnju biciklističke staze Novi Sad – Beograd, tzv. "starim putem", što predstavlja jedan od kapitalnih projekata koji je ušao u predlog Nacionalnog turističkog plana.

Jedna od glavnih posledica pandemije, ali u pozitivnom smislu, jeste da su građani upoznali svoju zemlju i njene turističke vrednosti. Planirani deo zarade u turizmu, koji je izostao u proteklom periodu, jeste dohodak od stranih turista i to se posebno reflektovalo na gradske hotele. Uvidevši to, država je pružila pomoć hotelskom sektoru, kao i sektoru transporta.

Nasuprot tome, situacija je razvila tržište domaćeg turizma koje do sada, činjenica je, nije bilo razvijeno, te se za vreme sezone ili pojedinih praznika javljala potpuna popunjenost kapaciteta na Fruškoj gori ili, recimo, na Paliću, a ohrabruje činjenica da je ove godine evidentan porast broja domaćih turista. Popuštanjem mera usled pandemije, može se očekivati i povratak normalnom životu, te dolazak i stranih turista koji žele odmor baš kakav nudi Vojvodina.

Naša ideja je da po završetku pandemije uspemo da zadržimo određeni broj domaćih turista. To je veliki izazov za nas, ipak, daćemo sve od sebe da obogatimo turističku ponudu u Vojvodini i spremno dočekamo prestanak pandemije. Domaći turizam je pokazao tendenciju intenzivnog oporavka u odnosu na međunarodna putovanja, što predstavlja šansu da se regioni kao što je Vojvodina brže oporave od socijalnih i ekonomskih posledica pandemije.

Pored toga, turistički patriotizam je zadatak svih nas, kako bi zajedničkim snagama podržali procvat malih biznisa i zajednica na lokalu, uz intenzivnu promociju i pozicioniranje Vojvodine na mapi atraktivnih turističkih destinacija, jer Vojvodina postepeno ide u korak sa visokim standardima koje diktiraju savremeni turistički tokovi.