SPC – Suspenzija episkopa raško-prizrenskog Artemija
SUSPENZIJA I PRIKLJUČENIJA: Vladika Artemije,...
Pad nedodirljivog vladike
Na pitanje episkopa Artemija nakon sednice Sinoda na kojoj mu je saopštena odluka o suspenziji, zbog čega se, baš uoči Velikog posta, sa tolikom žurbom sprovodi proces protiv njega, jedan od članova Sinoda odgovorio je da uopšte nije žurba: naprotiv, sve to traje već pet punih godina
Zbog mnogobrojnih uočenih nepravilnosti, nejasnoća i evidentnih zloupotreba "pojedinih lica i institucija" u Raško-prizrenskoj eparhiji, kao i nespremnosti da izvršava odluke Sinoda i Sabora, Sinod Srpske pravoslavne crkve razrešio je u prvostepenom postupku episkopa Artemija dužnosti upravljanja eparhijom, a za eparhijskog administratora postavio umirovljenog episkopa zahumskohercegovačkog Atanasija.
Posle sednice Sinoda episkop bački Irinej objasnio je novinarima da je vladika Artemije u prethodnom periodu pokazao nespremnost da izvršava odluke Sinoda i Sabora i da postoje problematične transakcije u poslovanju eparhije za koje je on posredno odgovoran, da će Sinod podneti krivične prijave za "neka lica iz okruženja vladike Artemija" koja su dovela do takvog stanja, ali i da Artemiju nije oduzet čin, da je i dalje episkop, ali da neće upravljati eparhijom dok Sveti arhijerejski Sabor, na redovnom zasedanju zakazanom za kraj aprila, ne bude raspravljao o njegovoj eventualnoj kanonskoj odgovornosti. Prema odluci Sinoda, Artemiju će do tada biti dopušteno da boravi i bogosluži u nekom od manastira ili u drugom mestu na teritoriji Raško-prizrenske eparhije uz dogovor sa administratorom, ili van nje uz saglasnost nadležnog eparhijskog arhijereja.
Odluka o suspenziji vladike Artemija je napisana tako da mu je ostavljen širok prolaz da se časno povuče, da nije on taj koji je muljario, već njegovi saradnici kojima je širokogrudo i pun poverenja prepustio eparhijske poslove, u ovom slučaju krajcovanje humanitarne pomoći, preusmeravanje redovnih državnih donacija na privatne račune, prisvajanje plata monaha koje se inače iz državnog budžeta uplaćuju i uopšte tako to.
PROLOG: Već poduže vladika Artemije gura prst u oko kako svetovnim tako i crkvenim vlastima, počev od protivljenja "memorandumu o razumevanju" potpisanom 2005. godine sa predstavnicima privremenih institucija samouprave na Kosovu i UMNIK-a o obnavljanju crkava i manastira porušenih godinu dana ranije, preko problematičnog poslovanja privatno-eparhijske građevinske firme "Rade Neimar", krajnje sumnjivog raspolaganja humanitarnom pomoći i još sumnjivijih finansijskih transakcija koje neodoljivo podsećaju na operacije pranja novca, ali i kritika predsednika Srbije Borisa Tadića, ministra odbrane Dragana Šutanovca i ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića za izdaju, zalaganja da se uputi poziv Rusiji da uspostavi vojno prisustvo u Srbiji i pošalje dobrovoljce, do pozivanja na mobilizaciju i zatvaranja administrativne granice Kosova ka Srbiji… Spisak je poduži.
Još 2006. godine posebna crkvena komisija ispitivala je finansijsko poslovanje Raško-prizrenske eparhije, te je na osnovu izveštaja Sabor "umolio" Artemija da ugasi eparhijski centar "Rade Neimar", kao i da u skladu sa kanonima i Ustavom SPC-a reši vlasništvo nad kućama u Beogradu, Sremčici i Banji Koviljači. Takođe, umoljen je i da razreši svih administrativnih i crkvenih dužnosti protosinđela Simeona Vilovskog, nastojatelja manastira Banjske, tada Artemijevog ličnog sekretara i da protiv njega povede crkveno-sudski postupak zbog dosadašnjih prekršaja crkveno-kanonskog poretka i unošenja nemira među kler Eparhije raško-prizrenske. Takođe, umoljen je, mada ne zvanično, da "smanji doživljaj" kad je o svetovnoj politici reč. Uzalud: ne da nije razrešio spornog protosinđela već ga je unapredio u čin arhimandrita, jedna od kuća je i dalje "na njega", i dalje je ne baš biranim rečima komentarisao političke poteze svetovne vlasi. Takođe, ignorisao je da smeni i pred crkveni sud izvede "ašov-popa" – protojereja Branislava Peranovića, zbog batinanja štićenika "Pravoslavno misionarskog i duhovno rehabilitacionog centra Crna Reka", već ga je proizveo u "eparhijskog savetnika za borbu protiv narkomanije". Istina, ni svetovne vlasti se u tom slučaju nisu iskazale.
Zašto bi Artemije bilo koga slušao: po članu 13 Ustava SPC-a episkop je u svojoj eparhiji neposredni poglavar, glavni predstavnik i rukovodilac sveg crkvenoduhovnog života i crkvenog poretka u eparhiji, što može da se tumači kao nedodirljivost. Međutim, po članu 70 stav 20 i 36b Sinod vodi nadzor nad radom arhijereja i sudi u prvoj instanci kanonske krivice arhijereja. Na taj član se Sinod i ranije pozivao, ali bez rezultata, pre svega zbog odsustva patrijarha, ali i dubokih i višestrukih podela u episkopatu, tako da nikakva odluka nije ni mogla da se sprovede.
ZAPLET: Sa ustoličenjem patrijarha Irineja situacija se promenila, po Artemija dramatično: Sinod je ponovo uputio komisiju u manastir Gračanicu da ispita finansijsko poslovanje eparhije sa posebnim osvrtom na trošenje sredstava koja se prikupljaju putem SMS-a u akciji "Jedan obrok za gladne na Kosovu i Metohiji". Episkop Artemije nije hteo ni da razgovara sa komisijom, ali je "knjige" ipak dao, mada tek posle patrijarhove intervencije.
Posle letimičnog pregleda dokumentacije, komisija je predložila Sinodu da do daljeg postavi eparhijskog administratora. Rečeno–učinjeno: poslednjeg radnog dana pred Veliki post, u zgradi patrijaršije Sinod je odluku o suspenziji saopštio Artemiju: odluka je stupila na snagu odmah, a episkop Atanasije je otišao u Gračanicu, gde su ga sačekali vikarni episkop lipljanski Teodosije sa grupom monaha iz manastira Visoki Dečani, arhijerejski namesnici, sveštenici, monahinje i vernici te eparhije, kojima su pokazana i pročitana rešenja o Artemijevom razvlašćenju i Atanasijevom ovlašćenju na šta, kako kaže vladika Atanasije u svom izveštaju, "nije bilo primedbi, jer su ovdašnje sveštenstvo i narod odavno očekivali da u Eparhiji raško-prizrenskoj konačno bude razrešeno teško stanje, stvoreno bezakonskim, nekanonskim i crkvorušiteljskim delovanjem Simeona Vilovskog i njegovih kolaboratera".
"Po dolasku u Gračanicu", piše dalje u izveštaju, "sinodskim ovlašćenjem, preuzeli smo odeljenje Info-službe, kao i odeljenje sekretara i blagajne iste eparhije i ušli u prostorije episkopije, ne dirajući ništa drugo i očekujući povratak Njegovog preosveštenstva episkopa Artemija. Preuzimanje pomenutih dvaju odeljenja izvršili smo odmah po našem dolasku zbog osnovane sumnje da može doći do zloupotrebe istih, pogotovu što se doznalo da je nekanonski postavljeni arhijerejski zamenik Simeon Vilovski prethodne noći tajno pobegao iz sedišta eparhije u Grčku." Sledećeg dana, episkop Atanasije je uz sasluženje vladike Teodosija arhijerejskom liturgijom, formalno preuzeo vlast. Artemije nije sasluživao kako kanon nalaže, već se zatvorio u svoju keliju i odbio da komunicira sa bilo kim. Treba ga razumeti, i on je čovek: do juče je bio sve i svja, jedini pravi branilac svekolikog srpstva i pravoslavlja, a danas – šta je: muljator, raskolnik, šta li? Nije mu, mučeniku, lako, koliko god sve zaslužio.
Kako god, prema Atanasijevom izveštaju, liturgiji su prisustvovali svi koji su ga prethodnog dana dočekali i dvestotinak vernika. S druge strane, prema pisanju Informativne službe Raško-prizrenske eparhije, na liturgiji monahinje manastira Gračanice nisu prisustvovale, sa izuzetkom njih nekoliko: "Verni narod je stajao oko hrama, ne ulazeći unutra, a snage KFOR-a održavale su ‘red’. U hramu, međutim, na liturgiji, bili su prisutni samo šiptarski Srbi, tj. Srbi koji su izašli na izbore koje je nedavno organizovao Hašim Tači, i koji danas, uz velike plate, učestvuju u šiptarskim institucijama."
KULMINACIJA: Posle liturgije, na ulazu u manastirsku portu, sukobile su se dve grupe monaha, pristalica privremeno razrešenog vladike raško-prizrenskog Artemija sa jedne strane i sa druge monaha koji podržavaju novopostavljenog eparhijskog administratora: monasi iz manastira Banjska i Crna Reka su hteli da uđu u portu da bi "dobili blagoslov od svog vladike", koji će za njih "ostati jedini duhovni otac, bez obzira na odluku Sinoda o njegovom razrešenju, koju ne prihvataju", ali su ih monasi "s one strane kapije" u tome uspešno sprečavali. Posle prepirke obogaćene psovkama počelo je prvo guranje, zatim koškanje, da bi na kraju pao i po neki udarac. Istini za volju, sa obe strane je bilo raspoloženih za tuču, ali i onih koji su umirivali strasti.
Nakon neuspelog pokušaja na glavnoj kapiji, grupa monaha iz Crne Reke preskočila je zid i sa unutrašnje strane otvorila sporedan ulaz kroz koji su ušli ostali i otišli u odaje "svog" vladike. Za šta su blagoslov tražili i da li su ga dobili nije poznato, ali vladika Artemije ih je nakon telefonskog razgovora sa patrijarhom Irinejom, posavetovao da se u miru raziđu, jer "ceo događaj mu može samo naneti štetu".
Za to vreme u manastirskom dvorištu okupio se i izvestan broj civila. Među njima je, prema izveštaju KiM radija, najviše bilo pripadnika "Pokreta 1389" i "Obraz". Kako javljaju izveštači "s lica mesta", veći sukob sprečili su vojnici KFOR-a koji obezbeđuju portu manastira i pripadnici Kosovske policije, sa naglaskom da se u sukob nisu mešali, već su samo pokušavali da razdvoje zavađene grupe.
"Nasilno provaljivanje u manastir Gračanica je bunt protiv Srpske pravoslavne crkve", komentariše događaj vladika Atanasije. " Posebno monasi treba da znaju da je naša Crkva saborna i da je Duhom Svetim sabornojerarhijski uređena i rukovođena, te da svi mi podležemo kanonskom redu i kanonskim sankcijama – ako smo Crkva pravoslavna".
RASPLET I EPILOG: I bi veče, bi jutro – dan sledeći: sretenjsku liturgiju služio je episkop Atanasije, ali ovog puta je pored vladike Teodosija sasluživao i Artemije: posle četvorodnevnog batrganja, prepustio se. "Episkop Artemije je dobar i čestit čovek, ali je poslove bio previše prepustio drugima koji su ga kompromitovali", izjavio je posle svega patrijarh Irinej za Televiziju Čačak.
Veliki post traje sedam nedelja i za to vreme Artemije treba da odluči da li će na odluku Sinoda da se žali Saboru, ili da podnese molbu za umirovljenje. U prvom slučaju, ako Sabor ustanovi Artemijevu kanonsku odgovornost, može da bude i raščinjen. U drugom, ostaće episkop i član Sabora, ali neće imati eparhiju: ostatak života će moći da provede u nekom manastiru, najverovatnije onom u Crnoj Reci, gde je bio nastojatelj do rukopoloženja za episkopa raško-prizrenskog.
Po nalogu Višeg tužilaštva pokrenuta je istraga o finansijskim malverzacijama najbližih saradnika vladike raško-prizrenskog Artemija, a za očekivati je da se slične istrage, kako crkvene tako i policijske, pokrenu protiv još nekih arhijereja, odnosno protiv njihovih saradnika, jer možda su i oni, kao Artemije, u svojoj naivnosti "previše prepustili eparhijske poslove drugima".
Kumovsko neimarstvo
Preduzeće za građevinarstvo, trgovinu i usluge Eparhijski centar "Rade Neimar" d.o.o. Beograd osnovano je u leto 2003. godine, preduzeće istog imena, sa istom šifrom delatnosti, ali uz sufiks "manastir Gračanica – Episkopija" sa sedištem u Gračanici, osnovano je dve godine kasnije. Osnivač i direktor oba d.o.o. je Predrag Subotički, koji je u rođačko-kumovskim vezama sa arhimandritom manastira Banjska Simeunom Vilovskim, desnom rukom vladike Artemija.
Ovo privatno-eparhijsko preduzeće imalo je po Artemijevom blagoslovu apsolutnu prednost u dobijanju poslova gradnje crkava i drugih objekata na teritoriji Raško-prizrenske eparhije: ništa nije moglo da se gradi, čak ni popravi, ako Subotički ne ispostavi račun, po pravilu uvek veći od stvarne cene.
Prema podacima iz završnog računa, beogradski "Rade Neimar" je od 2005. do 2008. godine imao promet reda 124 miliona dinara sa neto prihodom nešto manjim od dva i po miliona, dok podaci za gračanički završni račun nisu ni izrađivani: preduzeće je od prošle godine u likvidaciji, a poslovne knjige, kako piše u zabeležbi Agencije za privredne registre "poverene su na čuvanje Petru Subotičkom".
Inače, arhimandrit Simeon je pred dolazak sinodske komisije u Gračanicu napustio Kosovo, ali se i vratio kada se komisija zaputila nazad u Beograd, da bi onog dana kad je Sinod doneo odluku o suspenziji vladike Artemija, opet otišao, najverovatnije u Grčku, gde navodno ima stan, kao i, opet navodno, pozamašan konto u tamošnjim bankama. O koliko novca je reč utvrdiće istraga, ali tek kad/ako bude dostupan. Inače, Vilovski ima i diplomatski pasoš koji mu je kao i vladiki Artemiju dat u vreme vlade Vojislava Koštunice.
Zloupotreba imena
Pozivamo sve neobaveštene ljude u Eparhiji raško-prizrenskoj da ne podležu obmanama pojedinaca ili grupa i grupica, koje zlonamerno šire dezinformacije o odlukama Svetog sinoda i Sabora i klevete na Sveti sinod i Sabor, čime se direktno protive nadležnoj duhovnoj vlasti naše Crkve, i time pokušavaju da stvore raskol u ovoj napaćenoj svetosavskoj i svetolazarevskoj eparhiji i šire u Crkvi.
Ujedno izjavljujemo da eventualno oglašavanje preko zvaničnog sajta Eparhije raško-prizrenske i Eparhije kosovsko-metohijske (www.eparhija–prizren.com) zloupotrebom ovog ili drugog naslova eparhije jeste nevažeće dok se ne uspostavi normalan rad Info-službe ove eparhije sa ovlašćenjem episkopa administratora.
Iz drugog ugla
U subotu 13. februara, samo jedan sat nakon završetka sednice Svetog sinoda, na kojoj je odlučeno da se za administratora Eparhije raško-prizrenske postavi Atanasije Jevtić, on se već našao u sedištu episkopa Artemija i započeo svoj nasilnički pir. Kako je mogao tako brzo stići, osim ako odluka nije bila doneta već nekoliko dana ranije, a sama sednica od 13. februara bila obična predstava?
U pratnji se nalazio njegov verni poslušnik Teodosije Šibalić i nekolicina monaha Visokih Dečana, već poznatih po bezobzirnom i nasilničkom ponašanju, koji su u leto 2008. godine fizički nasrnuli na igumana manastira Banjske Simeona, nanevši mu teške telesne povrede. Jedan od njihovih glavnih zaštitnika tada i branilaca učinjenog bezakonja bio je Atanasije Jevtić.
Odmah nakon upada u Gračanicu 13. februara, nekoliko sati pre dolaska episkopa Artemija posle sinodske sednice, započeli su lomljenje brava i obijanje privatnih prostorija episkopa Artemija, na užas i zaprepašćenje monaha koji su se tamo nalazili. Upadali su u monaške kelije i vršili premetačinu, kao najopakiji islednici. Sa kojim, međutim, ovlašćenjem, po kojim zakonima, na osnovu kojih kanona?
Premda je primopredaja bila zakazana za naredni dan, nedelju 14. februara, strahovita mržnja kojom su odisali pristigli izvršioci, nezadrživo se izlivala i lila portom svete Gračanice. Ovoga puta mržnja ne agarjanska i šiptarska, nego mržnja onih koji su se predstavljali za propovednike Ljubavi.
Tragično je da se sve pomenuto odigrava i sprovodi po blagoslovu Njegove svetosti patrijarha srpskog g. Irineja, kao i članova Svetoga sinoda, od kojih neki još uvek uživaju izvesni ugled u Srba.
U manastiru Gračanica i nad Eparhijom raško-prizrenskom spušta se još jedna noć puna zebnje, uznemirenja, brige… To je i najava duha koji će vladati eparhijom pod upravom Atanasija Jevtića i Teodosija Šibalića.
