Istraga o ubistvu Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, traje od večeri 13. oktobra 2016. godine kada se zločin dogodio. Dan kasnije, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović objavio je rat mafiji i obećao da će ubistvo biti rasvetljeno. Obećanje – ludom radovanje, zvanično se i dalje navodi da su ubistvo počinile NN osobe. Međutim, istraga protiv klana Veljka Belivuka, nekada najbližeg saradnika Saleta Mutavog, prvi put u zvaničnim spisima beleži svedočenje o tome ko je ubio Stankovića.

Naime, nedavno je potvrđena nova optužnica za Belivukov klan, a na spisak njihovih žrtava dodata su imena još dvojice mladića, tako da se klanu sada sudi za sedam otmica i ubistava na teritoriji Beograda. Među novoupisanim žrtvama je i Goran Mihajlović (22). Živeo je u Resniku, a 1. aprila 2019. godine namamljen je u kuću u Ritopeku, gde je, prema optužnici, mučen i otrovan, potom je njegovo telo spaljeno u dvorištu jedne vikendice u Surduku, a ostaci su bačeni u Dunav.

Mihajlović se, prema rečima svedoka, bavio preprodajom marihuane i bio je pripadnik “škaljarskog” klana. Njegov prijatelj A. N. pred tužiocima je rekao da je jednom prilikom sa Goranom Mihajlovićem automobilom išao na Kopaonik, kao bezbednosna pratnja za dvojicu “škaljaraca”. Kako svedok navodi, Mihajlović mu je tada rekao: “Brate, ovo su ti jedni od ozbiljnijih momaka, ovaj jedan je ubio Saleta Mutavog”.

“DRŽAVNI PROJEKAT”

Svedok kaže i da mu je tada pokazao na muškarca sa dužom kosom i upravo tog označio kao ubicu vođe huliganske grupe “Janjičari” i pripadnika “kavčana” Aleksandra Stankovića. Posle nekoliko godina, svedok A. N. tvrdi da je među fotografijama ubijenih kriminalaca u Grčkoj prepoznao tog čoveka i da je shvatio da je reč o Stevanu Stamatoviću. Inače, Stamatović je 19. januara 2020. godine, zajedno sa vođom “škaljarskog” klana Igorom Dedovićem, pred članovima njihovih porodica, ubijen u jednom restoranu u Atini. Tužilac je bez dodatnih pitanja brzo skrenuo s ove teme, čak ne pokušavajući da sazna ni kog datuma su svedok i žrtva išli na Kopaonik sa škaljarcima. Taj podatak bi takođe mogao biti interesantan s obzirom na to da je upravo na Kopaoniku, neposredno pre nego što je ubijen, čitav dan proveo istaknuti “kavčanin” Igor Baltić, ubijen 1. januara 2018. godine uveče u Beogradu.

Stamatovićevo ime, kao jednog od ubica Saleta Mutavog ili Davorina Baltića, do sada se nikada nije pojavilo u zvaničnim spisima. Naime, policija je svojevremeno objavila da se za Baltićevo ubistvo, kao jedan od dvojice ubica, sumnjiči Damir Hadžić iz Užica i za njim je bila raspisana crvena Interpolova poternica. I u slučaju Stamatovića i u slučaju Hadžića, plaćene ubice suprotnog klana bile su brže. Hadžić je, zajedno sa Crnogorcem Alenom Kožarom, u julu 2020. godine ubijen na Krfu.

I upravo kad je ovim ubistvima reč, pre nekoliko dana oglasio se i ministar policije Aleksandar Vulin. On je, povodom suđenja Veljku Belivuku i ostalim okrivljenim članovima njegove kriminalne grupe, rekao da “zna da je broj ubistava (koja su počinili) daleko veći” od broja koji im se trenutno stavlja na teret. Vulin je za televiziju Pink izjavio da će se optužnica protiv Belivuka i ostalih okrivljenih “proširivati tokom suđenja”. Naveo je i da je kriminalna grupa Veljka Belivuka “odgovorna za četiri ubistva u Grčkoj, dva lica u Atini i dva lica na Krfu”, kao i da se za sada pregovara da li će se tim ubistvima baviti srpska ili grčka policija. Prema ministrovim rečima, policija je to dužna da istraži i zbog stradalih i zbog porodica ubijenih.

Međutim, ministar ne odgovara šta je sa porodicama ubijenih “kavčana” i sa tim žrtvama, zar nije policija ranije mogla to da istraži jer, kao što vidimo, svedoke je samo neko trebalo da pita. Ne odgovara ministar ni kako je policija dozvolila da kriminalci umesto u zatvorima budu na slobodi te da se međusobno love do smrti. A javna je tajna bila, na čitavom Balkanu, da je policija slepa za zločine “kavačkog” klana, te da se više i hapse i ginu “škaljarci”. Nedavno je otkriveno da je u rokovniku sa amblemom BIA, koji je oduzet od bivšeg načelnika policije Dejana Milenkovića i koji je dokaz protiv njega i njegove nekadašnje šefice Dijane Hrkalović u postupku zbog zloupotreba u policiji, Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, vođa kriminalno-navijačke grupe “Janjičari” (iz koje je nastala grupa Veljka Belivuka) nazvan “državnim projektom”.

Na listu broj 18, hemijskom olovkom plave boje ispisan je tekst (…) “Sale Mutavi – državni projekat”, sa najbližim datumom upisa 3. 10. 2016. godine – piše u optužnici protiv Hrkalovićeve i Milenkovića.

Situacija se potpuno preokrenula od hapšenja Belivukovog klana, početkom 2021. godine, što je u jednom od iskaza, pred tužiocima, rekao i sam Veljko Belivuk. On se osvrnuo na izjavu ministra policije Aleksandra Vulina da je od pada njihovog klana smanjena stopa kriminala. Istakao je da je došlo do promene grupe koja sarađuje s državom.

“Umesto nas koji smo sarađivali s državom, sada sarađuje ‘škaljarski klan’ iliti Filip Korać, saradnik BIA i Interpola i Jovan Vukotić. Uspelo se da se sve istrage od kada je Vulin na mjestu ministra policije protiv ‘škaljarskog klana’ obustave”, rekao je Belivuk.

SVE TAJNE DIJANE HRKALOVIĆ

Obustavljene su te istrage i ranije i to je bio prvi signal da dolazi do prevlasti u ratu klanova. U medijima označen kao desna ruka Luke Bojovića i blizak saradnik “škaljara”, Filip Korać polovinom januara 2020. godine odnosno nekoliko dana pred ubistva “škaljaraca” u Atini, postaje slobodan čovek. Srpsko specijalno tužilaštvo obustavlja istragu protiv Koraća za učešće u ubistvima istaknutih “kavčana” i za njim se tada ukida i Interpolova poternica. Niko više nikada Koraća nije pozvao ni na informativni razgovor o sumnji da je organizovao ubistvo Saleta Mutavog, pošto je, prema rečima nekih svedoka, viđen u blizini mesta zločina. I ne samo to. Spekuliše se godinama, a demantovao niko nije, da su se neposredno pre ubistva Stankovića on i Filip Korać posvađali oko trgovine kokainom, te je Sale Mutavi smrtno uvredio Koraća kada ga je ošamario.

Svi dokazi protiv Koraća, početkom 2020, kao po nekom tajnom dogovoru, počeli su da padaju u vodu. Gotovo isto kao što su 2017. godine nestajali i dokazi protiv ekipe Veljka Belivuka za ubistvo Vlastimira Miloševića, poznato kao “ubistvo na šinama”.

Veljko Belivuk, Marko Miljković i Mirko Kojić su, uprkos DNK tragovima i brojnim dokazima, pravosnažno oslobođeni za to ubistvo. Sada optužnice protiv klana Velje Nevolje, ali i bivše državne sekretarke otvaraju kutiju mračnih tajni. Pre nekoliko nedelja Dijana Hrkalović je, pred većem sudija Suda za organizovani kriminal, priznala krivično delo. Iako se na početku suđenja za zloupotrebu službenog položaja izjasnila da nije kriva, tokom svedočenja je potvrdila kako je svojim saradnicima naredila da analizu veštačenja Belivukovog telefona za “ubistvo na šinama” ne dostavljaju tužilaštvu. Usput se i pravdala, ali za to dokaza nema – a okrivljena zakonski ima pravo da laže – da joj je da zataškava slučaj usmeno naredio nekadašnji ministar policije Nebojša Stefanović.

Sada, kad Belivuku, Miljkoviću i Kojiću za taj zločin više ne može da se sudi ponovo, u optužnici protiv Veljinog klana citiraju se svedoci koji potvrđuju da je sud krivice zauvek oslobodio ubice Vlastimira Miloševića. Između ostalog, svedok Bojan Hrvatin navodi da je jedan od pripadnika klana Nikola Spasojević, kum Marka Miljkovića, uživao 100 odsto poverenje kriminalnih vođa jer je učestvovao i u praćenju dok je pripremano ubistvo Vlastimira Miloševića. Inače, ubijeni Milošević je takođe bio kum Marka Miljkovića, a i saučesnik u tom ubistvu Mirko Kojić bio je Miljkovićev kum. Dakle, Miljković je sa dvojicom kumova i Belivukom pripremio zločin i ubio svog trećeg kuma. Svedok Hrvatin je rekao i da mu je Miljković ispričao kako se posle “ubistva na šinama” krio kod pripadnika klana Vladimira Greka u Pančevu. Grek je uhapšen dva dana posle pada Belivukovog klana, u februaru 2021. godine.

Opoziciona političarka Marinika Tepić tada je u javnost iznela da je Grek stranački kadar SNS, zaposlen u JKP “Higijena” Pančevo i čovek koji je bio među organizatorima naprednjačkih bakljada za vreme policijskog časa 2020. godine. Podaci iz optužnice pokažuju da je Grek zaista radio u pančevačkom javnom komunalnom preduzeću i imao stalno zaposlenje. Inače, Vladimir Grek (37) osuđivan je dva puta zbog trgovine narkoticima, a protiv njega se vodi postupak i za nasilničko ponašanje.

Svi “ratovi protiv mafije” koje je država proglašavala, od ubistva Saleta Mutavog do onog kada je “dogorelo do nokata” pa se počelo sa hapšenjima njegovih naslednika, odnosno Velje Nevolje i kompanije, sve počinje da podseća na stihove pesme Pandorina kutija Riblje čorbe: “Zemlja je odavno u kolapsu; Ima sijaset sumnjivih lica; Većina leži i trune u ‘apsu; Publika ne zna ko je ubica; Odličnog zapleta priča je napeta; Sve to zanima običnu raju; I masa čeka ko puška zapeta; Ko li će da preživi na kraju; Evo pogibe i narkodiler; Između bandi došlo je do rata; Ko da je Hičkok režir’o triler; I biće opet mrtvih ko blata…”