"Ministar unutrašnjih poslova, kao uostalom i premijer, koriste stručni žargon, koji u interpersonalnoj komunikaciji unutar laboratorije može da se razume, ali ga ne razumeju ni Stefanović, ni Vučić, kao što ih ne razume ni javnost kojoj se obraćaju", kaže za "Vreme" profesor Oliver Stojković, šef DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, i dodaje: "Kad je rekao ‘parcijalni DNK trag’, ministar Stefanović je, verovatno, mislio na parcijalni DNK profil. Kompletan DNK profil sadrži podatke o petnaestak gena koji se uobičajeno analiziraju u ovom tipu veštačenja, dok delimični ili "parcijalni" DNK profil ima podatke o manjem broju gena. Takvi, delimični, DNK profili dobijaju se analizom oskudnih bioloških tragova, koji su oštećeni protokom vremena i kod njih je manja sigurnost u identifikaciji osobe od koje potiče DNK. Recimo, da na nekom mestu pročitate moj parcijalni potpis "ol.v.rst.jk.vić", lakše ćete me identifikovati nego da zateknete samo "o…..s…….ć".

"VREME": Koliko komplikuje istragu ukoliko su tragovi "nađeni jedni preko drugih", kako je to izjavio ministar Nebojša Stefanović?

OLIVER STOJKOVIĆ: U konkretnom slučaju, očigledno se radi o biološkim tragovima koji su ne samo oskudni i oštećeni, i zbog toga "parcijalni", već su i mešani. Mešanim zovemo biološke tragove nađene na istom mestu, a koji potiču od više osoba. Uzorci za DNK analize se uzimaju tako što se sa neke manje površine, na primer veličine metalnog novčića, vlažnim komadićem vate skine, obriše, biološki trag. U ovom slučaju, u jednom uzorku pronađeni su geni od najmanje tri lica.

Zamislite da ste našli:

Na nekim mestima imate po tri slova i zaključujete da su tu upisana imena tri osobe. Dakle, trag je mešani. Neka slova nedostaju, dakle trag je delimičan. Ali, da li pouzdano možete tvrditi da ste "pročitali" imena svog sagovornika (Oliver Stojković), našeg premijera (Aleksandar Vučić) i vašeg novinara i reportera (Dragan Todorović)?

Stefanović je takođe izjavio "da će policija pokušati da drugim metodama dođe do uzorka za poređenje i da će onda pokušati da ga uporedi s parcijalnim tragovima DNK nađenim na oružju". Koje druge metode mogu da budu u pitanju?

Ja zaista nisam stručnjak za policijske metode, a još manje za to šta može jedan ministar da misli ako nešto kaže. Ovakvi DNK profili koji su i mešani i delimični nisu prihvatljivi za poređenje sa bazama podataka. Moguće je da policija na osnovu drugih obaveštenja posumnja na nekoga, pa da DNK profil te osobe direktno uporedi sa tragovima. Drugo, u konkretnom slučaju radi se o velikom broju predmeta, pa je moguće da nisu uzorci skinuti sa svih predmeta i svih mesta (raketni bacači nisu baš mali predmeti). U jednom slučaju ubistva u Nemačkoj, tamošnja DNK laboratorija izolovala je 600 bioloških tragova samo sa jednog džempera. Treba imati u vidu da ove metode nisu nimalo jeftine – izolovanje jednog biološkog traga košta oko 100 evra. Naše tužilaštvo, najčešće, nije u mogućnosti da izdvoji tolika sredstva za DNK analizu, tako da se u našoj praksi biološki tragovi skidaju sa dva, tri mesta. I treće, moguće je da se policija obrati nekoj laboratoriji koja ima osetljiviju opremu, da se dobije "kompletniji" DNK profil. Na primer, DNK laboratorija BIA poseduje savremeniji aparat za DNK analize od MUP-ove DNK laboratorije.

Prema vašem iskustvu, kakve su DNK tragove mogli da ostave počinioci koji su odneli oružje i municiju u Jajince i koliko dugo su ti biološki tragovi mogli da stoje a da i dalje budu upotrebljivi za DNK analizu?

Oružje i municija su, kako je preneto u medijima, nađeni u sanducima, gde su različiti biološki tragovi mogli ostati sačuvani od uticaja sredine tokom dužeg vremenskog perioda (dana, nedelja, meseci ili godina). Pre nekoliko godina je u mojoj laboratoriji na Medicinskom fakultetu, na optičkom nišanu jedne puške nađene zajedno sa nekim drugim oružjem i municijom u vojničkoj torbi zatečenoj pored puta, pronađen biološki trag čijom analizom je dobijen kompletan DNK profil pogodan za identifikaciju i za upoređivanje sa bazama podataka. Sretna okolnost u tom slučaju je bila činjenica da je iz tog oružja pucano tako što se oružje prinosi blizu lica, pa su na pušci mogli biti nađeni i tragovi pljuvačke, koji su mnogo pogodniji za DNK analizu od tragova poreklom od kože. Na primer, kad nešto dodirnete, ostavite 1000 puta manje biološkog materijala nego što ga ima u kapi vaše krvi.