Već nekoliko meseci, što će reći od formiranja nove opštinske vlasti, demokrate, socijalisti, i još toga, oni koji vele da su ratovali, po ugledu na kolege s juga Srbije, traže beneficije i isplatu ratnih dnevnica. Prvo se pojavila nekolicina, u te vojne uniforme, a jedan koji najviše bio u tu uniformu, imena Ljubomir Bradić, uzeo javno da čita koliko je kome isplaćeno, sve do 16 miliona, i protest uzeo da se omasovljuje, jerbo niko, iako se to ratovanje u devedeset devetoj, uglavnom, svodilo na mobilizaciju po valjevskim selima, nema protiv toliki’ para. Uniformisani Bradić, za koga, jašta nego vele, da je u tvrda vremena bio tvrdi jurišnik SPS-a, čak formir’o Krizni štab i uzeo bude komandant. Opštinska vlast se pokazala načisto demokratskom, rezervisti blokiraju centar grada, slobodno i masovno ulaze u zgradu opštine, pa je donela i odluku o Dopunskim pravima vojnih invalida i palih boraca iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990, kojom je raznim kategorijama boraca, i po raznim osnovama, opredelila 7.273.000 dinara. Ali to ne bilo dosta, rezervisti ‘oće milione, svaki ponaosob. Opština se za milione proglasila nenadležnom, ali ne vredi.

Da bi došli do miliona, svakog petka održavaju protest ispred Doma kulture, onda zauzmu glavne ulice, sami centar grada, viču, Živela Srbija, i viču, ‘Oćemo naše pare. Tako bilo i poslednjeg petka, Dom kulture, nekoliko stotina ljudi, uglavnom u svoja odela, pred mikrofon, koji košta 50 evra po nastupu, nekoliko njih u te uniforme, maskirne, najbolje maskiran, do u kačket, Ljubomir Bradić, koji na prsa ima identifikaciju, slika, čin, Zamenik komandanta Gvozdenog puka. Pošto se, preko taj razglas, odsvirala Bilja Krstić, javi se Bradić, komandantski komandova minut ćutanja za sve poginule širom Srbije. Onda uze nastupa, pročita koliko su borci naplatili ti’ ratnih dnevnica, samo, kako reče, karakteristične iznose, 520.000, milion, dva miliona, 16 miliona, prozva g. Borisa Tadića, g. Cvetkovića, g. Dačića, Krkobabića, g. Palmu, reče da sa njima više nema pregovora, angažovali su najboljeg advokata, ima mu svi daju punomoćje, i on će preda 2500 tužbi sudu, ima tako zakrče sud da neće moći radi, pa neka vide oni.

Onda imade jednu važnu vest, unapređen je u zamenika komandanta Gvozdenog puka koji broji 50.000 boraca, stade čita komandantski naglašavajući desnim kažiprstom, Bradić Ljubomiru, zameniku komandanta Gvozdenog puka, Molim Vas zameniče komandanta da ovo pismo pročitate borcima Kolubarskog okruga i date svim sredstvima javnog informisanja u Valjevu. Želim da upozorim sve one koji Vam pokušavaju da prete, direktno ili indirektno, nemoj da se igraju, Vama ako se desi nešto, biće ustanak svih boraca u Srbiji… Svim borcima Valjeva i Kolubarskog okruga, svi zajedno da pobede u naplati ratnih dnevnica, budite verni ratnom pukovniku, mom zameniku Bradić Ljubomiru, svi za jednog, jedan za sve, Komandant Gvozdenog puka, major Koprivica Dragan. Pređe i na druge dnevne zapovesti, Udruženje boraca puno malverzacija, oni odvraćaju borce od svojih prava, vele da nemaju pravo na ratne dnevnice, ima da se svi smene tamo. Bi i sledeće, zahtev za oslobađanje Valjevca Darka Perića, koji optužen za zločine nad Hrvatima u Lovasu, svi da dignu prste, svi digoše prste, Bradić komandova, Sloboda za Darka Perića.

Sledeće bi da se uradi spomenik palim borcima u centru Valjeva, i da svi dođu sledećeg petka, da ih dođe još, da pokažu da su se borili i da uzmu svoje pare. Posle komande, Pare na sunce, svi pođoše ka centru, zauzeše ulicu, stigoše do centralne raskrsnice, rasporediše se, pade komanda, da izdrže bar sat, nema kući. Međutim, poče sitna kišica, Bradić komandova, svi u opštinu, da borci ne nazebu. Uđoše u skupštinsku salu, sačekaše da se uključi ozvučenje, Bradić ko svaki komandant reče šta ima, borci odgovoriše sa Takooo jeee, pošto boračka organizacija, u kojoj i jedan Makedonac koji to privatizov’o, radi protiv svojih boraca, organizova demokratsko glasanje o poverenju boračkoj organizaciji, ko za, ko protiv, ko uzdržan, svi za smenu. Jopet pročita o oni milioni, zatraži da sledećeg petka opet dođu, da i’ više dođe, biće radikalnije, zar ne vide da oni vladaju opštinom, niko im ništa ne sme…

Pređemo preko puta, do Udruženja boraca, predsednik Izvršnog odbora, potpukovnik u penziji Dobrivoje Stanojević objašnjava da su interesna, neprofitna organizacija, ako nešto ne štima da ostvare prava boraca. Bio na ratištima, pod komandom imao i aktivni i rezervni sastav, nije smelo da se dogodi da se ljudima ne isplate naknade, a ovo sad što se traže nekakve ratne dnevnice po ugledu na borce sa juga Srbije, sa kojima je napravljen neki dogovor, ne zna šta da kaže o tome, privatno misli da se borcima politički manipuliše, i da se zna od koje partije. Za Bradića garantovano zna da nije pukovnik, jedan od prisutnih donosi članski karton Bradića, čin, desetar, dobrovoljac od aprila do juna 1999. Stanojević nastavlja da zna da je Bradić ratni vojni invalid, da mu to priznato, ali da ne zna kako mu je priznato jer je čuo da se povredio u vozilu kojim je išao u Ljuboviju, neko mu je pomogao da dobije invalidninu, to je nepošteno prema borcima, on izražava sumnju u tu invalidninu.

Uključuje se i dvostruki invalid Cvetko Janreski, bio aktivan oficir, sad član IO Udruženja boraca, kaže da im prete, da ih blate, imaju podatke da je taj Bradić od 1998. u penziji, i to na psihičkoj bazi, a 1999 bio dobrovoljac… Potpukovnik Stanojević hoće još kaže, sve to vodi podeli u boračkoj organizaciji, sve što je dobijeno za borce od opštine je njihova inicijativa, nemaju protiv ako se nađe način i za te ratne dnevnice, ali, oni se na ulici neće pojavljivati…