Peticija za Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja
MUŠKARAC NEMA PRAVO NA ŽENIN ŽIVOT: Borba za sećanje na žene žrtve
foto: m. milenković
Pečat institucionalnoj sramoti
Kako se žrtve partnerskog i porodičnog nasilja ne bi zaboravile, Autonomni ženski centar i Mreža Žene protiv nasilja pokrenuli su peticiju da 18. maj bude dan sećanja na sve žrtve femicida i propuste institucija koje su do njega dovele. Iz ovih organizacije se nadaju da će se na ovaj način podići svest javnosti o ozbiljnosti ovog problema i mogućoj prevenciji
Skoro svakodnevno čitamo po novinama kako je neki muškarac ubio svoju partnerku ili pokušao to da učini. Od početka godine do danas u Srbiji je od strane partnera ili člana porodice ubijeno najmanje 29 žena, o ovome problemu nemamo zvaničnu statistiku nego se ovakvi slučajevi identifikuju preko medijskog izveštavanja. Postoji tako mogućnost da je broj slučajeva veći, jer sve informacije nekad ne stignu do medija. Poslednje ubistvo ove godine desilo se 12. novembra u Novom Sadu, dok je prošle godine ubijeno ukupno 35 žena. U proseku tako ispada da svakih deset dana jedna žena bude ubijena u Srbiji.
Zbog ovakve situacije Autonomni ženski centar i Mreža Žene protiv nasilja započeli su prikupljanje potpisa podrške peticiji za proglašenje 18. maja – Danom sećanja na ubijene žene žrtve nasilja. Ovaj datum je izabran jer je 2015. godine, u roku od 72 sata, 16, 17. i 18. maja, ubijeno sedam žena u porodično-partnerskom kontekstu. Tokom ova tri dana prvo se desilo ubistvo u Lozoviku, gde je muž ubio svoju bivšu ženu, a zatim izvršio samoubistvo, zatim je usledio zločin u Kanjiži, gde je Rade Šefer ubio svoju snaju, bivšu suprugu i njihove roditelje, a njega je ubila jedna osoba koju je takođe napao. Dan nakon toga u hotelu Slavija pronađena su beživotna tela supružnika iz Obrenovca, što je slučaj u kom se pretpostavlja da je muž ubio prvo ženu, a potom presudio i sebi. U Čačku je istog tog dana, 18. maja, biznismen pucao u svoju suprugu dok je spavala pored deteta, a potom je ubio i sebe.
Prve potpise podrške dale su članice i članovi porodica žena žrtvi femicida, koji će takođe aktivno učestvovati u prikupljanju potpisa. Ostali koji žele da podrže peticiju to mogu učiniti svake srede na Trgu Republike u Beogradu od 12 do 16 časova. Liste za potpisivanje će biti dostupne, osim u prostorijama Autonomnog ženskog centra, i u organizacijama članicama Mreže Žene protiv nasilja u 18 gradova i opština u Srbiji.
Aleksandra Nestorov iz Mreže Žene protiv nasilja, koja je pokrenula peticiju za proglašenje ovog dana, kaže da je sećanje na ove žene "najmanje što možemo da uradimo, s obzirom na to da su institucije države, ali i društvo u celini, propustile da im daju podršku i pruže zaštitu na putu izlaska iz nasilja". Po njenim rečima za dve sedmice koliko peticija traje prikupljeno je više od hiljadu potpisa.
Država ima obavezu da se izvini žrtvama i njihovim porodicama na ovaj način, smatra Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
"Živim u zemlji u kojoj muškarci tuku, siluju i ubijaju žene, u kojoj komšije pojačaju ton na televizoru dok se iz susednog stana čuju krici, u kojoj mediji opravdavaju nasilnike i prebacuju krivicu na žene, u kojoj institucije žmure na prijave nasilja, u kojoj se ženama ne veruje, u kojoj političari večito obećavaju i ništa ne menjaju. Hoćemo da bude jasno da su te žene ubijene od strane muškaraca koji smatraju da imaju pravo na ženin život, ne zbog ljubomore, sukoba, i ne, to nije tragedija. To je muško nasilje prema ženama. Očekujemo da država preuzme odgovornost za propuste, jer nije bila u stanju da zaštiti svoje građanke. Preuzimanje odgovornosti je prvi korak da bi počelo nešto ozbiljno da se menja", dodala je Macanović.
Inicijativi su se među prvim odazvali Zaštitnik građana Saša Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić sa svojim saradnicima.
Podsetimo, Zaštitnik građana Saša Janković je ovog leta sproveo postupke kontrole u 14 slučajeva ubistava žena i u 12 od njih utvrđeni su propusti, nedostaci u radu nadležnih organa i službi, odnosno greške u radu koje su prethodile ubistvima. Nakon čega je uputio preko stotinu preporuka nadležnim institucijama. Tako da dolazi do jednog paradoksa gde država poziva žrtve da prijave nasilje, ali kada one to urade, njima se zatvaraju vrata, jer institucije ne reaguju adekvatno ili im pak ne veruju.
Iz Vlade peticiju su potpisale ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović sa saradnicama, ministarka pravde Nela Kuburović i ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović.
Peticiji su se do sada odazvali samostalni i nezavisni sindikati.
Potpisi će se prikupljati sve do 1. aprila 2017. godine, nakon čega će organizatori peticiju predati nadležnim institucijama. Dok se dan sećanja ne usvoji, ostaje nam da radimo na tome da novih žrtava bude sve manje, da institucije rade svoj posao, mediji izveštavaju adekvatno i da svako od nas prijavi nasilje ako ga uoči. Naravno, pre toga otiđite do Trga Republike jedne srede i potpišite peticiju.
Članak je objavljen u okviru projekta "Nasilje u porodici – Pogled uprt u evropsko pravo" koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz medijski program. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika "Vreme" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.
Novi zakon preti da smanji dostignuta prava žrtava nasilja
Dok se prikupljaju potpisi da se 18. maj proglasi za Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja, Skupština razmatra Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika. Tim predlogom predviđeno je privremeno udaljenje nasilnika iz kuće i privremena zabrana kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja. Zakonskim predlogom su predviđeni i koordinisanje rada i saradnja javnih tužilaštava, policije i centara za socijalni rad kroz zajedničko telo – Grupu za koordinaciju i saradnju. U obrazloženju je navedeno da je cilj zakona da se uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici i brža, blagovremena i delotvorna zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici.
Autonomni ženski centar smatra da ovi predlozi zakona nisu dobri. Oni su zato uputili apel narodnim poslanicama i poslanicima sa molbom da obrate pažnju na odredbe ovih zakona koje mogu da dovedu do smanjenja dostignutog nivoa prava na zaštitu žrtava nasilja u porodici. Kako navode, Ministarstvo pravde, kao kreator oba zakona, želi da izjednači mere zaštite koje se već 11 godina izriču u skladu sa Porodičnim zakonom, sa hitnim merama koje se uvode Predlogom zakona o sprečavanju nasilja u porodici, tako što kršenje mera zaštite više ne bi bilo krivično delo, već bi postalo deo pomenutog novog zakona i kažnjavalo se prekršajno. "Te mere, ni po svom kvalitetu, ni po načinu donošenja, ni po dužini trajanja se ne mogu izjednačiti. Postoji više razloga zbog kojih bi usvajanje ovakve zakonodavne izmene dovelo do ozbiljnog narušavanja dostignutog nivoa prava žrtava na zaštitu, ali i do slanja pogrešne poruke onima koji krše mere zaštite koje im je sud izrekao po Porodičnom zakonu – da će ih država od sada blaže kažnjavati", navode iz Autonomnog ženskog centra.
U svom apelu od predstavnica i predstavnika svih građana Srbije oni traže da, prilikom donošenja ovih zakona, zastupaju prava trećine građanki Srbije koje su preživele ili preživljavaju neki oblik nasilja od strane partnera, bivšeg partnera ili članova svoje porodice, i ne dopuste da na ovaj način dođe do smanjenja njihovih prava na zaštitu. Pored pomenutog apela, narodnim poslanicama i poslanicima upućeni su i Predlog za izmene i dopune Krivičnog zakonika, kao i najvažnije, Predlog za amandmane na zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
