Ponovo rade pijace, najnovija je odluka Vlade Srbije. Baš kako je predsednik Aleksandar Vučić najavio na TV Pinku u subotu 18. aprila, Srbija lagano počinje sa popuštanjem mera tokom vanrednog stanja. Od utorka 21. aprila, zabrana kretanja važi od 18, a ne od 17 sati, kao što je do sada bio slučaj. Penzioneri mogu u šetnju tri dana u nedelji, 600 metara od kuće, za vreme policijskog časa. Dozvoljen je rad poslodavcima iz oblasti pružanja usluga, poput automehaničarskih i vulkanizerskih radnji, obućara, krojača, hemijskih čišćenja, škola za obuku vozača, kao i poslodavcima iz oblasti trgovine na malo – knjižare, trgovci motornim vozilima, biciklima, nautikom, tehničkom robom, građevinskim materijalom… Rad i dalje nije dozvoljen u delatnostima koje podrazumevaju blizak fizički kontakt, tako da frizerski saloni, saloni za negu lepote, teretane i fitnes centri ostaju zatvoreni. I naravno, otvaraju se pijace, što je sasvim u redu, ali problem je što u raznim drugim segmentima borbe sa korona virusom vlast primenjuje pijačarski pristup. No, krenimo redom.

Prema najavama pokrajinskog sekretara za zdravstvo Zorana Gojkovića, od utorka će i novinari moći da se vrate na redovne konferencije za novinare. Konferencije bez novinara održavane su od 11. aprila, a sada se uvodi sistem "par-nepar": jedan dan je namenjen novinarima televizija i agencija, a drugi štampi i portalima, pa tako ukrug. Kao na pijaci: danas imamo zelje, a za blitvu dođite sutra.

STRAH OD POPUŠTANJA

Da će do popuštanja mera doći, bilo je jasno nakon predsednikovog subotnjeg gostovanja na Pinku. On je tada čak znao kada će "u dan" situacija biti povoljna za ublažavanje. Povratak građevinara na gradilišta najavio je za 21. april, a otvaranje ostalih radnji, manjih od 300 kvadrata, za 27. april. Banje, tržni centri i međugradski saobraćaj, restorani, biće otvoreni između 4. i 11. maja ako sve bude u redu. "Od 3. maja će nam odgovarati i povoljni vremenski uslovi", rekao je predsednik, koji je očigledno i na specijalnoj vezi sa atmosferskim promenama. "Vreme" je konsultovalo meteorologe – nemoguće je precizno predviđanje vremenskih prilika na period duži od tri dana. Uz to, još uvek nema nijednog naučnog dokaza da širenje korona virusa slabi sa toplijim vremenom.

Vučićevo pijačarenje sa datumima palo je u vodu odlukom Vlade Srbije koja je očigledno malo bolje promislila popuštanje mere, mada, po običaju, ne u potpunosti.

Ako je suditi po društvenim mrežama, građani se popuštanja mera mahom plaše, misleći da je prerano. Jedne je strah od eksplozije virusa, dok drugi nagađaju da je reč o žurbi da se što pre održe parlamentarni izbori, odloženi zbog pandemije. Već se licitira i sa datumima, kao na pijaci. Treći pak misle da je predsedniku zbog rigoroznih vanrednih mera pao rejting, pa se odlučio za popuštanje. Šta god da je posredi, izvesno je da je poverenje u sistem u debelom minusu i da se u Srbiji svaka mera posmatra i kao politička, a ne samo zdravstvena, kako bi trebalo da bude.

Istog dana kad je Vlada usvojila nove, lakše mere, u "Blicu" je osvanuo intervju člana Kriznog štaba i direktora Infektivne klinike KCS Gorana Stevanovića, koji kaže da epidemija u Srbiji usporava, ali da popuštanje mera može skupo da nas košta. Stevanović ističe da imamo rast obolelih, ali on je sada linearan, a ne eksponencijalan, što je dobro, međutim: "Za sada jesmo izbegli ‘italijanski scenario’, ali to nikako ne znači da možemo da se opustimo, prekinemo ili smanjimo mere izolacije ili pomislimo da je opasnost prošla", rekao je Stevanović i dodao da svako opuštanje, svako popuštanje pažnje ili neozbiljnost mogu biti opasni i mogu nas skupo koštati. Dodajmo tome i više puta ponovljenu izjavu epidemiologa Predraga Kona da se o popuštanju mera može razmišljati tek kada u Srbiji budemo imali apsolutno izvestan i stabilan pad broja obolelih u trajanju od dve nedelje. Po zvaničnim podacima sa sajta covid.data.gov.rs, mi još uvek imamo i te kako stabilan rast broja inficiranih, koji se od početka ovog meseca više nego ušestostručio (od 1060 1. aprila, stigli smo do 6630 20. aprila). Rekordan dan po broju novozaraženih bio je 16. april (445), a dva dana kasnije predsednik je optimistično najavio popuštanje mera, da bi četiri dana nakon toga Vlada najavu sprovela u delo. Dakle, epidemija će proći kad vlast tako odluči, a ne kad virus prestane da se širi.

OTPUST UZ OLAKŠICE

Pijačarski sindrom preneo se i na zdravstvene protokole. Srbija je odustala od pravila Svetske zdravstvene organizacije, po kom se kovid pacijenti otpuštaju iz bolnice tek nakon dva uzastopna negativna testa i idu u dvonedeljnu kućnu samoizolaciju. Sada će pacijenti biti otpuštani posle jednog negativnog testa i ići će u dvonedeljnu izolaciju nakon koje će im biti ponovljen test. Šta ako tada bude pozitivan – niko još ne pominje. A šanse za to nisu male. Naime, mogućnost da najpouzdaniji, PCR test, pokaže lažnu negativnost ide i do 30 odsto, pa je baš zato SZO propisala dva uzastopna testa. Pa čak i uz dva uzastopna negativna testa, prema podacima iz Italije, Kine i Izraela, pacijentima su se vraćali simptomi i na trećem testu bili su pozitivni. U zavisnosti od rađenih studija i zemlje o kojoj je reč, procenat takvih pacijenata varira od 15 do 20 odsto. Kovid 19 je nov virus, a njegovo ispitivanje u svetu ide paralelno sa borbom protiv pandemije, tako da je bilo kakvo licitiranje i cenkanje sa virusom očigledno rizično.

Zašto je onda Srbija promenila protokol? Prvo, imali smo nekoliko pobuna pacijenata sa lakim simptomima na Beogradskom sajmu. Zatim, imamo popunjene kapacitete niške hale Čair. U nekoliko navrata, ljudi koji su smešteni u ovim privremenim bolnicama suočavali su se sa kašnjenjem rezultata ponovljenih testova. Dalje, jedan PCR test košta između 80 i 120 dolara. Ako to pomnožimo sa brojem zvanično testiranih samo do Uskrsa, 19. aprila, Srbija je potrošila oko 4 miliona dolara samo na PCR testove. Takođe, smeštaj lakih pacijenata u privremene bolnice košta, bez obzira na sasvim suvislu odluku Kriznog štaba da asimptomatski i laki slučajevi budu izdvojeni iz porodica, jer su kineski stručnjaci rekli da je upravo širenje unutar porodica izazvalo velike probleme u Kini. Dakle, koji god da je razlog za izmenu protokola o otpuštanju pacijenata iz kovid bolnica, iza njega verovatno stoji manjak novca, da li za nabavku testova ili za ishranu pacijenata – možda nekad i saznamo. Izmena protokola doneta je 18. aprila, a iste večeri iz hale Čair otpušteno je više od sto pacijenata koje su građani sa okolnih terasa pozdravljali aplauzom.

Kad smo kod pijačnog pristupa epidemiji, ne zaboravimo i vest od ponedeljka 20. aprila: greškom jedne zdravstvene ustanove, korisničko ime i šifra za logovanje u jedinstvenu bazu kovid pacijenata bila je osam dana izložena kao na pijaci – na sajtu te ustanove. Propust je utvrdila Share fondacija koja je obavestila nadležne. Greška je ispravljena, ali šteta je napravljena. Od 9. do 17. aprila ko god je video podatke za logovanje, mogao je da uđe u sistem i sazna imena, adrese i sve druge podatke testiranih, obolelih i preminulih.

RASULO NA JUGU

Od predsednikove pretnje date pre mesec dana da "ptica ne sme da uleti, muva ne sme da uleti" u domove za stare i ustanove socijalne zaštite stigli smo do incidenta u Gerontološkom centru Niš sa 165 zaraženih korisnika, o čemu smo pisali u prošlom broju. Prema izvorima "Vremena" iz Zemunske bolnice, u ovu ustanovu je u nedelju prebačeno 50 korisnika GC Niš, jer je, po svim informacijama koje dolaze sa juga Srbije, Klinički centar Niš, ceo pretvoren u kovid bolnicu – preopterećen.

To nije jedina mračna vest sa juga Srbije, jer je virus ušao i u Mentalnu bolnicu Gornja Toponica kod Niša, Dom za smeštaj odraslih lica Kulina i Dom za smeštaj odraslih lica Trbunje – Blace. Potonja dva namenjena su smeštaju lica sa teškim smetnjama u razvoju. I tu dolazimo do najvećeg skandala od početka epidemije, a to su potpuno kontradiktorni podaci o broju obolelih korisnika i radnika u ovim ustanovama.

Po prvim rezultatima, od 109 testiranih u Domu za smeštaj lica ometenih u razvoju u blačkom selu Trbunje svi su bili pozitivni na virus korona, da bi kasnije ispalo da je pozitivno 20 radnika i nijedan korisnik, ali je onda član Kriznog štaba, niški epidemiolog Branislav Tiodorović, u izjavama za medije pominjao 60 korisnika koji "imaju simptome".

"Što više informacija dobijam, manje razumem šta se tamo događa", kaže za "Vreme" novinarka sa juga Srbije koja prati situaciju u Blacu i Toponici.

I sa Toponicom imamo ozbiljnu nepoznanicu o broju zaraženih, jer je prvo, na jednoj od konferencija bez novinara, dr Darija Kisić Tepavčević rekla da ih ima 44, a potom, opet Tiodorović, izjavio da dvoje korisnika ima temperaturu, a da je pet zaposlenih pozitivno. Na kraju je ispalo da je Kisić Tepavčević pomenula broj od 44 jer je toliko ljudi u Toponici imalo simptome respiratorne infekcije. Kasnije je dodala da je u Toponici osmoro pozitivnih, a oko 500 zaposlenih i pacijenata u izolaciji, ali da za sada ne pokazuju simptome zaraze.

U domu Trbunje – Blace, 17. aprila svi štićenici i zaposleni su bili u karantinu u ovoj ustanovi. Novinari s kojima "Vreme" komunicira kažu da je u ovoj ustanovi potpuno rasulo i panika među zaposlenima, da ne mogu da provere informacije jer se boje da i zaposleni iz straha preuveličavaju ono što javljaju medijima.

"Mi smo svi zajedno ostavljeni u Domu do daljeg, navodno smo u karantinu. Krizni štab u Blacu koji nam je obećao da će nam doneti hranu, do sada to nije uradio. Bukvalno smo osuđeni i osećamo se ko u zatvoru, jer je na izlazu iz Doma šator koji je juče postavila Vojska Srbije, a rečeno nam je da ko bude samoinicijativno napustio Dom, dobiće krivičnu prijavu", rekao je za portal "Južne vesti" jedan od zaposlenih u domu u Blacu u petak.

U nedelju su od svih zaposlenih u domu ponovo uzeti brisevi kako bi se još jednom uradilo testiranje i otklonila sumnja ko je među njima pozitivan na virus korona, a ko nije. U iščekivanju najnovijih rezultata, radnici kažu da je njih oko 30 izolovano i oni će u ovoj ustanovi provesti narednih 14 dana, zajedno sa oko 60 štićenika. Kako i zašto je došlo do ove situacije, niko, pa ni dr Tiodorović nije dao smisleno objašnjenje. Svi ponavljaju da su greške moguće i da se dešavaju. Međutim, kada imamo prvobitni podatak da su svi štićenici i zaposleni pozitivni, pa onda trenutnu potpunu nepoznanicu koliko je inficiranih, teško da je reč o statističkoj grešci za koju se nekome može progledati kroz prste.

Nije Blace jedini slučaj za koji će neko morati da odgovara kad ovo prođe. Do novinara svakodnevno dolaze informacije čija će istinitost moći da bude utvrđena tek kad epidemija prođe, ali, ako je samo delić informacija sa juga Srbije tačan, onda se ovde pijačari i ljudskim životima. O tom potom, ali sve imamo zabeleženo. Sa sve svedocima.