Slobodan Milošević je pismom iz Ševeningena predložio Vojislava Šešelja, vođu srpskih radikala, za zajedničkog predsedničkog kandidata opozicije, odnosno snaga prošlog režima. U pismu pisanom rukom i potpisanom na svakoj stranici bivši srpski i jugoslovenski predsednik, sada haški optuženik, naglašava da bi glavni cilj opozicionih snaga (on kaže naroda i države) trebalo da bude to da se demontira marionetska vlast. Taj interes mora biti stariji od svakog pojedinačnog interesa, a pogotovu mora biti stariji od bilo čije sujete, naglašava Slobodan Milošević u pismu svojim partijskim drugovima. Njegova partija SPS prolazi kroz rascep. Trenutno se raspravlja o tome koja od frakcija može raspolagati mandatima u Skupštini Srbije.

U prolećnom istraživanju Instituta društvenih nauka, socijalisti su imalo oko osam odsto potencijalne podrške, a radikali četiri. U izbornom periodu, kad se znaju i kandidati i koalicije i ko je protiv toga, ti podaci mogu biti drugačiji, ali ti indikatori pokazuju kako su snage bivšeg režima zapravo desetkovane i kako ne pokazuju da bi se uskoro mogle oporaviti.

GONJENI: Iznenađenje je, teorijski, moguće. Moguće je da se deo pristalica ovih partija skriva, naprosto ne želi da se identifikuje s društveno nepoželjnom opcijom pošto su DOS-ovci dugo pokazivali šta su ovi pre njih činili i samo govorili kako će biti puni zatvori i kako će Zabela raditi ko dragstor. Uz to, ove dve grupacije bile su i u stalnom kritičkom fokusu takozvane haške kominterne koja im bez rezerve prebacuje ratne zločine jer se haški aktivisti u toku suđenja uglavnom ne drže načela o presumpciji nevinosti.

Ako bi se glasači radikala "pojavili odnekud", ako bi stari režim nastupao s jednom listom, a demokratske snage u nekih pet kolona, mogla bi da se teorijski zamisli uzbuna slična onoj kad se u Francuskoj u drugom krugu predsedničkih izbora pojavio Lepen. Svi analitičari tada su pisali o usponu desnice, mada je Lepen dobio samo nekoliko procenata više nego na prethodnim izborima. Niko nije pisao o krizi levice, koja je nastupila razjedinjena.

Slobodan Milošević je dr Vojislava Šešelja jednom okarakterisao kao najdražeg opozicionara, a drugi put je iz propagandnog sektora SPS-a nazvan sarajevskim politikantom. Šešelj je bio frontmen borbe tadašnjeg režima protiv demokratskih partija, koristio se jakom nacionalnom i antiameričkom frazom i nije prezao od napada na slabije. Kao potpredsednik srpske vlade zastupao je i gurao represivne zakone, a u nekim periodima (kao 1993) dopadao je zatvora.

Biračko telo koje se vezuje oko Šešelja nije stalno i kretalo se u rasponu 1:17. To je zavisilo od propagande tadašnjeg režima, ali, bogami, i od loših odluka tadašnje opozicije, čiji je jedan od glavnih promašaja bojkot izbora 1997. išao direktno u korist Šešelja.

Na prve višestranačke predsedničke izbore u Srbiji 9. decembra 1990. Vojislav Šešelj izašao je kao kandidat grupe građana pošto vlasti nisu odobrile registrovanje njegove stranke Srpskog četničkog pokreta. Osvojio je samo 96.277 (1,91 odsto) glasova.

Šešelj je dvaput dobro iskoristio opozicioni bojkot. Na saveznim izborima 31. maja 1992. godine, koje su ostale opozicione stranke bojkotovale, SRS je u Veću građana Skupštine SR Jugoslavije osvojio 30 mandata u Srbiji i tri u Crnoj Gori. Izbori za republički parlament 21. septembra 1997. godine, koje je bojkotovalo 12 opozicionih stranaka, doneli su SRS-u 82 poslanička mandata i mesto u ratnoj srpskoj vladi.

TAKOREĆI POBEDNIK: Na izborima za predsednika Srbije, održanim u isto vreme, kandidat SRS-a Vojislav Šešelj ušao je u drugi izborni krug s kandidatom SPS-JUL-ND-a Zoranom Lilićem. Lider SRS-a pobedio je dobivši 1.733.859 (49,1 odsto) glasova, dok je Lilić osvojio 1.691.354 (47,89 odsto). Ti izbori nisu priznati jer je proglašeno da na njih nije izašao dovoljan broj birača. Izbori za predsednika Srbije ponovljeni su 7. decembra te 1997. godine. Kandidat SRS-a Vojislav Šešelj ponovo je ušao u drugi izborni krug 21. decembra s kandidatom SPS-JUL-ND-a Milanom Milutinovićem. Za predsednika Srbije izabran je Milutinović sa 2.181.808 (56,46 odsto), kandidat SRS-a dobio je tada 1.383.868 (35,81 odsto) glasova birača. SRS je 24. marta 1998. prvi put ušao u vladu Srbije koju čine SPS i JUL.

Tu vladu Slobodan Milošević želi da uzme za osnovu za pravljenje neke socijalističko-radikalne koalicije. Ona bi možda delovala kao spas za socijaliste koje drma sindrom raspada. Radikalima bi ona možda mogla više da odgovara pošto su trenutno organizaciono jedinstveniji od socijalista.