Suša

PLOVNI PUT SVE PLIĆI: Dunav kod Apatina, avgust 2022.

foto: marija janković

Plodovi ugljen-dioksida

Sa dolaskom kiša krajem avgusta, jasno je da je i najvećoj evropskoj suši jednom morao doći kraj. Međutim, da li će uvek biti tako? Kakve će i kolike biblijske nesreće nastupiti zbog klimatskih promena? I šta čeka Srbiju

Za razliku od najezdi skakavaca i žaba, krvavih reka i drugih nesreća, sve crnje od crnje, suša nije jedno od deset egipatskih zala kojima u Bibliji, u knjigama Mojsijevim, Bog kažnjava faraona i njegove podanike Egipćane kako bi pustili Jevreje da se vrate u Izabranu zemlju. Mada je suša koja je pogodila Evropu, pa tako i Srbiju, tokom leta 2022. nazvana biblijskom, sušu – a malo je sumnje da njene razorne efekte nisu poznavali u Vavilonu i Palestini u šestom i petom veku pre nove ere (kad je uspostavljena danas prepoznatljiva redakcija Tore) – pisci Starog zaveta retko vide kao Božje delo. Voda, oganj, kuga i smrt su njegova oruđa gneva i odmazde.

Suša je nešto što se obično dešava kad on nije prisutan. Ili pak kad ljudi u prirodi nešto sami pokvare, na primer bespoštedno spaljuju fosilna goriva tako da dovedu do katastrofalnog povećanja ugljen-dioksida u atmosferi, zbog čega srednja globalna temperatura počne da nezadrživo raste. I posledično, suše i sve druge nepogode budu učestalije, a njeni periodu duži i razorniji.

Suša je, po prirodi stvari, jedna od onih nedaća koje dolaze polako, postupno, gotovo nevidljivo. Nema dramski potencijal cunamija, poplave ili uragana. Potrebno je da, na primer, neki istraživač kaže da su jun i jul najsuvlji meseci otkako se vrše merenja u nekom gradu u Vojvodini, kako je to ove godine sa Zrenjaninom, pa da se uoči ozbiljnost situacije. Ili da evropski naučnici iz JRC centra Evropske komisije kažu kako je u toku najveća evropska suša u poslednjih 500 godina. Razorne posledice suše zato postaju jasno i dalekosežno vidljive sa žetvom.

VELIKA SUŠA 2022: Najteže pogođena područja u Evropiizvor: earth drought observatory

Niski prinosi žita, ječma, soje, suncokreta i kukuruza, o kojima se, kao i o razmerama same suše, čitalac može vrlo detaljno obavestiti u prošlonedeljnom broju (videti tekst “Kamen gladi, gnev i jara”, “Vreme” br. 1650), razorno će pogoditi same seljake, ceo poljoprivredni sektor i bez sumnje ekonomiju koja je već uzdrmana globalnom inflacijom, ratom u Ukrajini i tekućim sankcijama. Protesti seljaka na traktorima, koje je suša i naterala na raskrsnice puteva, biće u tim uslovima samo lagana letnja priča.

Suša je složen problem. To nije samo manjak padavina zbog čega biljke daju manje prinose i manji dohodak – sa sušom opada i njihov kvalitet, raste opasnost od parazita i pojave toksina u hrani. Velika suša pogađa i druge sektore, zbog niskog vodostaja reka nastaju problemi u energetici i vodnom saobraćaju. Isplivaju i neočekivani ostaci prošlosti. Suša je očigledna pretnja da se plodno zemljište pokvari, a opasnost od dezertifikacije, postepenog pretvaranja tla u neplodno zemljište i pustinju, s njom postaje sve veći.

Izuzetno toplo leto 2022. godine, sa vrelim talasima, a za koje su klimatski aktivisti vrlo sugestivno govorili da će “biti hladnije od svih koji slede”, pratila je mala količina padavina (videti mapu Earth Drought Observatory) tako da je 47 odsto teritorije Evropske unije u režimu upozorenja, a čak 17 u stanju uzbune, ali sa dolaskom kiša krajem avgusta jasno je da i najvećoj suši jednom mora doći kraj. Međutim, da li je tako? Kakve i koliko biblijske nesreće će nastupiti zbog klimatskih promena?

PLANETA NA VATRI

KOLIKO JE UGROŽENA PROIZVODNJA HRANE: Kukuruz i sušafoto: marija janković

Globalno zagrevanje, izazvano bespoštednim spaljivanjem fosilnih goriva, sudeći po izveštajima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), ako se ništa ne učini i srednja globalna temperatura poraste za više od 1,5 stepeni do kraja 21. veka, dramatično će izmeniti planetu na kojoj će na mnogim površinama pustinjski predeli zameniti vegetaciju. Proces nalikuje situaciji kad u gorivo koje lagano tinja počnete da dodajete ulje – vatra postaje eksplozivna, snažna, a na momente se i gasi.

Ako zanemarimo složene detalje klimatskih modela i posmatramo celu planetu kao jedan sistem koji se istovremeno greje sunčevom toplotom i deo te toplote gubi, može biti jasnije šta se događa. Zbog prevelike koncentracije ugljen-dioksida, atmosfera zadržava više sunčeve toplote, što s godinama ima isti efekat kao da se u atmosferu upumpava dodatna energija. Zbog toga sve nepogode, na “višoj energiji”, postaju snažnije i razornije.

Padavine, tako, istovremeno postaju obilnije, dovode do češćih poplava, ali i sasvim nestaju – periodi njihovog odsustva se povećavaju. Klimatske promene ne znače da svet kreće obavezno na jednu ili na drugu stranu – katastrofa nastaje jer sve što se inače zbiva postaje ekstremnije. Kako izgleda kad se to događa u ljudskom svetu, na primer, u jednoj državi, jasno je svakom sa Zapadnog Balkana.

“Efekti klimatskih promena na useve i proizvodnju hrane su potpuno jasni, sa velikom sigurnošću, u više regiona sveta”, navodi se u onim izveštajima IPCC kojima se analizira stanje poljoprivredne proizvodnje (Food security and food production systems). Nažalost, ove posledice su vrlo prisutne u regionu Južne i Srednje Evrope, a posebno Zapadnog Balkana.

Na svake tri godine, praktično jedna godina u regionu biće sušna. Tokom perioda 1994–2003. poljoprivredno tlo u Panonskoj niziji primilo je mnogo manje vode nego u razdoblju 1961–2003, a prosečan manjak priliva vode iznosio je 57 litara po kvadratnom metru. Sve češći toplotni talasi i učestalost temperatura viših od 25 stepeni Celzijusa takođe negativno deluju na useve, dok se među godinama, naravno, najpre izdvaja talas vrućine tokom leta 2012. Pritom, analiza modela useva pokazuje da će se do 2050. poljoprivredni prinosi nekih od glavnih useva smanjiti za 3–8 odsto zbog promena klime.

KIŠOBRANI NA SUNCU

foto: marija janković

U retkoj biblijskoj priči o suši, jedan od naseljenika galadskih, Ilija Tesvićanin, najavio je jednu koja će tri godine moriti državu cara Ahava jer je ogrezla u verolomstvo i klanja se nekom danas nepoznatom bogu: “Tako da je živ Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina neće biti rose ni dažda dokle ja ne kažem” (Car, 17:1). Nažalost, danas nije nužno imati uvide koje je imao prorok Ilija da bi bilo jasno kako su klimatske promene uveliko nikle širom Vojvodine, Šumadije, Posavine, Pomoravlja. Ako se ništa ne promeni (neko će reći ako se nastavi takozvani buisniess as usual model poslovanja), Srbija neće biti spremna za ove izazove.

Broj ljudi koji žive na selu i bave se poljoprivredom svakako se smanjuje zbog starenja stanovništva i demografije, ali i zbog nedostatka aktivnih mera ruralnog razvoja, koje bi to mogle donekle usporiti. Pojedini stručnjaci procenjuju da će se samo zbog toga do polovine veka područje stalnih travnjaka, koji se nalaze u brdovitim, planinskim i mediteranskim delovima Zapadnog Balkana, smanjiti za 25 odsto. Ovaj scenario pretpostavlja da će doći do smanjenja prinosa s obradivih površina i stalnih pašnjaka za 10 odsto, zbog promene klime, ali i druga dva faktora: gubitka plodnosti tla i smanjivanja upotrebe mineralnih đubriva.

Centralni problem je bez ikakve sumnje neotpornost na vremenske prilike. Štete i troškovi koji nastaju zbog neprilagođenosti na suše i padavine koštaju Srbiju izuzetno mnogo. Prema podacima Svetske banke, troškovi zbog vremenskih prilika u Srbiji godišnje iznose između 150 i 480 miliona evra. Konkretan problem je, svakako, premala površina koja se navodnjava. Uprkos impozantnom vodoprivrednom kompleksu Dunav–Tisa–Dunav, navodnjava se samo par procenata obradivih površina.

Struktura poljoprivrednih dobara u Republici je vrlo složena, što samo po sebi otežava sve pokušaje adaptacije. Uprkos ukrupnjavanju gazdinstava, u Srbiji preovladavaju mala gazdinstva. I dalje tri četvrtine poljoprivrednih gazdinstava proizvodi dobra za vlastite potrebe, a samo deo je orijentisan ka tržištu. Neujednačenost investicija u poljoprivredu dovela je do toga da se ova oblast, ma kako velika preduzeća i pojedini seljaci osavremenili svoju proizvodnju, generalno nije pomakla od nivoa iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Krug se zatvara – suša sama po sebi dodatno odmaže da poljoprivrednik prihoduje i ojača kako bi bio otporniji.

U decenijama koje dolaze poslovično težak seljački hleb biće samo teži. Poljoprivreda u Srbiji, i dalje presudno zavisna od vremenskih prilika, u 21. veku prva je na udaru klimatske pošasti, ali svakako nije poslednja. “Klimatske promene mogu da učine oluje jačim, talase hladnoće dužim, a zalihe vode manjim. Međutim, da li mogu da izazovu rat?”, objavio je Mark Fišeti, autor časopisa “Scientific American”, u jednom poznatom eseju na ovu temu. Ispostavilo se da mogu: kada klimatske promene učine suše razornijim, kako se to događalo u Siriji u periodu od 2006. do 2011. godine. Zbog oskudice u hrani, došlo je do prvog, inicijalnog talasa migracija – od sela ka gradovima u Siriji. Sledeći talas bile su izbeglice koje su bežale od građanskog rata koji je izbio u krcatim urbanim središtima. Uz rat u Ukrajini, koji je doveo do krize hrane, sve razornije suše znače i neke sasvim nove nevolje.

Iz istog broja

Lični stav

Srbija je zaključana iznutra

Zdravko Ponoš

Intervju: Mile Kekin

Truju o ugroženosti da bi zauvek ostali na vlasti

Sofija Popović

Srbija i Evropa

Zašto kažeš nafta kad pitam za Prajd

Ivana Milanović Hrašovec

Stanje na terenu

Međunarodne snage na Kosovu

Daniel Šunter

Kosovska slepa ulica

Ide Vučić preko Rubikona

Slobodan Georgijev

Medijski ratovi i mirovi Aleksandra Vučića

Recept za izluđivanje sopstvenog naroda

Nedim Sejdinović

Nakon pada vlade Dritana Abazovića

Poslanici jači od države

Voislav Bulatović

Ekonomija “zlatnog doba”

Šta nas stvarno čeka na jesen

Radmilo Marković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu