Pred nama su najneizvesniji izbori za Skupštinu grada Beograda. Prvi put demokratska i proevropska opozicija nastupa ujedinjena. Istraživanja javnog mnjenja govore joj u prilog. Kandidat za gradonačelnika Vladimir Obradović i Dobrica Veselinović, nosilac liste “Srbija protiv nasilja” u Beogradu, govore o situaciji u Gradu pod vlašću Srpske napredne stranke, planovima koalicije za saniranje i razvoj Beograda, kampanji koja je sve samo ne fer i poštena, saradnji sa strankama desnice i načinima da se sačuva volja birača.

“VREME”: Koji je prvi konkretni korak ako postanete gradonačelnik, odnosno, ako pobedite na izborima u Beogradu?

VLADIMIR OBRADOVIĆ: Prvo što ćemo učiniti jeste da otvorimo kapije grada. Aleksandar Šapić se zatvorio u Skupštinu Beograda, u Stari dvor, odrodio se od građana i javnosti, odrodio se od medija i, pod velom tajne, bahato troši budžet građana. Čini to bez ikakvog plana i strategije, krajnje ad hoc, na stvari koje on smatra bitnim. Naš cilj jeste da gradska uprava bude potpuno otvorena i da se zna sve šta se radi, kao i da se planovi inicijative osmišljavaju zajedno sa građanima. I to je jedna bitna promena koja će iz osnove promeniti način na koji Grad sada funkcioniše.

Imate li uopšte uvida u kakvoj je finansijskoj situaciji Grad?

DOBRICA VESELINOVIĆ: Budžet grada jeste veliki, a smatramo da može biti još veći. U poslednjih godinu dana, koliko smo i Vlada i ja odbornici, a i ranije smo pratili kakva je situacija sa finansijama u Gradu, videli smo da se stotine miliona evra troše neplanski, nenamenski, bahato, bez ikakve strategije i vizije da se nešto zaista promeni nabolje. Jedan od tih primera jesu i vaučeri za kupovinu patika i sportske opreme – to je iznos od 20 miliona evra u ovoj i 20 miliona evra u prošloj godini. Imamo te višemilionske iznose, milion evra sada prođe, na primer, za predizbornu kampanju to jest bilborde za oglašavanje. U tom nemaru prema novcu Grada ne radi se samo o nenamenskom trošenju, već prebacivanju sredstava u privatne džepove kroz raznu paletu ugovora, javno-privatnih partnerstava, udruženja građana koja su bliska vlasti, kupovinu nekakve opreme i nabavku nekakvih softvera koji onda nikada ne budu iskorišćeni. Tako da – ima puno novca i on se ne troši da se reše problemi, već da bi neko njihov dobro zaradio.

Kada je reč o trošenju novca, Beograđani mahom ne plaćaju gradski prevoz, vrtići i udžbenici su besplatni, kao i, recimo, časovi engleskog u vrtićima ili letos bazeni… Koliko su te mere održive i hoćete li ih zadržati ako osvojite gradsku vlast?

VLADIMIR OBRADOVIĆ: Mere koje ste naveli moraju da ostanu. Besplatni udžbenici su postojali i pre dolaska SNS a na vlast, potom su oni to ukinuli pa sada vraćaju; trebalo im je deset godina da priznaju da su te mere bile dobre. Procentualno, to nije veliki deo budžeta i od toga se svakako neće odustati. Stalno ponavljam – za ovih deset godina vlasti SNS a potrošeno je više od deset milijardi evra budžetskih para. Potrošili su više od deset milijardi evra, a šta je ostalo iza njih? Imamo li u Beogradu neki novi most, novi tunel, značajan infrastrukturni projekat? Iza njih nije ostalo ništa, čak i gore od toga, jer su ono što su zatekli u dobrom stanju, poput tramvaja, javnog prevoza, potpuno uništili; ulice koje su bile u solidnom stanju sada su pune rupa, sve se raspada. Dakle, zaustavljanjem korupcije i besmislenih projekata, Grad će početi da se oporavlja i dobija svoje staro lice.

DOBRICA VESELINOVIĆ: Kad smo kod vrtića, a i kod toliko drugih stvari, mislim da smo zaboravili da razmišljamo da stvari mogu biti mnogo bolje nego što trenutno jesu i da se zadovoljavamo mrvicama normalnosti da je vrtić besplatan, da deca imaju udžbenike i knjige, bez obzira da li imaju sredstava ili ne. Moja ćerka je išla u državni vrtić u bloku, u njenoj grupi je bilo 36-oro dece. Treba da razmišljamo ka budućnosti u kojoj svako dete ima zagarantovano mesto u našem gradskom vrtiću, što sada nije slučaj, da je taj vrtić kvalitetan, da krov ne prokišnjava, da ima dobro dvorište i zdravu ishranu, da ne morate stalno vi da dokupljujete ubruse, da roditelji popravljaju česme i kupuju daske za ve-ce šolje, kao što je bio slučaj u vrtiću moje ćerke. Naravno da će postojeće zdravorazumske mere da ostanu, mi smo o tome već dosta govorili, ali ceo spektar javnih usluga mora da se poboljša i proširi.

Saobraćaj i gradski prevoz u Beogradu je postao posebno problematičan. Šta predlažete?

VLADIMIR OBRADOVIĆ: Pomenuli ste plaćanje karata – naravno da građani treba da ih plaćaju, s tim što smatram da sada nije dovoljno dobro rešeno koje su to kategorije. Naime, smatram da bi odatle trebalo izuzeti studente. Međutim, imamo sada mnogo većih problema: mi, na primer, više nemamo analitiku o prevozu, koliko ljudi ulazi u koje linije, koja je frekvencija, koliko se dugo voze… A da bismo radili bilo kakve optimizacije, neophodno je da to znamo. Prelaskom na sistem koji je Šapić uveo, ostali smo bez podataka i to mora da se reši. Takođe, mora da se izvrši nabavka novih vozila. Za deset godina – ponoviću to sto puta – nije kupljen nijedan tramvaj, nijedan trolejbus, niti garnitura BG voza, a nabavljani su autobusi lošeg kvaliteta koji se, kako smo videli, samozapale. Kada budemo imali dobar i kvalitetan prevoz, izbor građana će biti da se njime voze i da plaćaju. Jer ne mislim da je problem u tome, već je problem što sada treba da plaćaju prevoz kojeg nema, koji kasni, na koji ne mogu da se oslone…

Ne radi se samo o prevoznim sredstvima, već i o nedostatku radne snage koja mora da se uvozi.

VLADIMIR OBRADOVIĆ: Hvala što ste to pomenuli. Da, uslovi zaposlenih koji rade u gradskom prevozu su jako loši i mi moramo da povećamo njihov standard, oni treba da imaju normalno radno vreme, dobre uslove, dobru platu, a onda će to tržište rada urediti ko će želeti da radi.

Smatrate li da, s obzirom na razlike među strankama opozicije, možete da sastavite funkcionalnu gradsku vlast?

DOBRICA VESELINOVIĆ: Znate šta, u odnosu na to kakva je ova gradska vlast, mislim da je svaka vlast koja dođe posle nje oličenje velike funkcionalnosti i iskorak za boljitak građana. Videli smo zastrašujući stepen korupcije, javašluka, nepotizma… Vi imate odluke koje se iznova menjaju na sednicama Skupštine grada jer je neko nešto zaboravio ili nije uneo nekakav konkretan podatak ili je u pitanju tehnička greška. Nemate odgovor ni na jedno pitanje, ni kao građani, ni kao odbornici, ni kao predstavnici organizacija, ni kao novinari. Na sednicama smo prisustvovali tome da odbornik iz SPS a kaže da neće podržati neku odluku, pa mu onda slede packe, dobacivanja, Šapić se dere na njih da su deo vladajuće koalicije… Tako da što se tiče Beograda, svi smo – ne samo mi iz koalicije, već i drugi, videli smo to u predizbornim programima, nastupima na televiziji – vrlo usmereni na goruća pitanja u Beogradu, na saobraćaj, obrazovanje, zdravstvo, zagađenje vazduha, divljački investitorski urbanizam… Mislim da oko tih tema možemo da sarađujemo i sarađivaćemo. I oko tih tema nema mnogo razmimoilaženja. Desnica i u Skupštini grada govori o prelasku na obnovljive izvore, energetskoj efikasnosti, poboljšanju prevoza, stopiranju investitorskog urbanizma…

VLADIMIR OBRADOVIĆ: I u prethodnom periodu i sada u kampanji, fokus našeg rada je na timskom radu. Zaista se dogovaramo, donosimo zajedničke planove, oko nekih stvari se nekad ne slažemo, ali kroz diskusiju dođemo do toga šta je najbolje raditi i onda to timski i sprovodimo. Siguran sam da će ta praksa da se prenese i u Grad. Drugo, upravljanje je moja profesija. U ovom trenutku, ja sam potpredsednik za finansije i organizaciju Međunarodne asocijacije za upravljanje projektima, gde je sedamdeset zemalja sveta koje imaju svoje predstavnike i članice, to je jedna velika diversifikovanost, ali tamo gde ljudi profesionalno rade svoj posao, to ne predstavlja veliki izazov.

Kako procenjujete legalnost i legitimnost ovih izbora? I uopšte ovu predizbornu kampanju?

DOBRICA VESELINOVIĆ: Što se tiče nas u “Ne davimo Beograd”, mi smo u kampanji već dugi niz godina odnosno u borbi za održiviji, bolji i solidarniji Beograd. Tu smo već dugo, od protesta protiv Beograda na vodi, do raznih građanskih pobuna širom grada, i preneli smo svoju borbu u institucije. Ovo vidim samo kao nastavak toga.

Da li će biti lako? Neće. Da li je kampanja fer i poštena? Nije. Da li smo nešto bolje očekivali od SNS a i SPS a? Nismo. Ali tu smo da se borimo i učinićemo sve da promene koje su već počele institucionalizujemo posle ovih izbora. A kampanja je bila čudna u onom smislu što ja iskreno mislim da i SNS i SPS preziru demokratiju, da oni nikada ne bi mogli da ostvare to što su ostvarili da postoje iole ravnopravni uslovi u medijima, u institucijama, i konačno – i na izborima. Oni ne veruju da je to takmičenje u kome se razvijaju različite ideje i nude građanima, ne veruju u debatu, u dolaženje do konsenzusa i uvažavanje tuđeg mišljenja, već smatraju da samo oni treba da postoje i da imaju tapiju na celokupnu istinu. Ovde se o tome radi: biramo da li hoćemo da živimo u društvu koje uvažava različitosti. A naša koalicija u konačnici i jeste to, različitost više organizacija koja daje sinergiju i najbolje rešenja.

Kako je tekla vaša predizborna kampanja? Sa strane ste delovali podosta nevidljivo.

DOBRICA VESELINOVIĆ: U pitanju je timska kampanja i timski rad. Nismo očekivali da imamo mnogo prilika i prostora u medijima. Jedan primer – mi kao odbornici u Skupštini grada i kao ljudi koji se bavimo gradom već duži niz godina, nijednom nismo gostovali u Beogradskoj hronici, ne pričam o Dnevniku RTS, već o emisiji koja se bavi gradskim temama. Ali da sada ne dužimo o tome. Važno je što se opozicija ujedinila, što smo zajedno odgovorili na izazove posle majskih tragedija i što smo kroz tu saradnju došli do velikog broja ljudi. Rekao bih da smo došli do stotine hiljada ljudi kampanjom u Beogradu, tu je desetine hiljada vrata na koja smo zakucali, desetine hiljada pozvanih građana preko pravog kol-centra. Kampanja je bila terenska, da dođe do ljudi, nismo pravili velike skupove u zatvorenim halama gde se ljudi dovoze autobusima.

VLADIMIR OBRADOVIĆ: Šta znači vidljivost? Mi nemamo pristup medijima, znamo kakvo je stanje sa medijima sa nacionalnom frekvencijom. U ovoj kampanji smo bili veoma aktivni, razgovarali smo mnogo sa ljudima, obišli smo sve gradske opštine, i rubne i centralne, po dva-tri puta, čuli probleme građana. Ja sam po 18 sati dnevno bio u kampanji. O vidljivosti možemo da razgovaramo, ali ljudi koji su na mrežama i koji nas prate, vide da je kampanja aktivna, da smo prisutni. I pored toga što nemamo pristup medijima – pa zamislite da mi imamo jednak tretman na RTS u, oni ne bi mogli da uzmu ni 20 odsto glasova – mi ćemo pobediti.

Jeste li odbili gostovanje kod Ljubice Gojgić?

VLADIMIR OBRADOVIĆ: Ne, nego sam tada imao nešto drugo. Uvek bih gostovao kod Ljubice Gojgić, nju izrazito cenim. I ako bi, recimo, Šapić prihvatio da idemo zajedno, to bi bilo odlično.

Da li vas je nešto iznenadilo ili začudilo u razgovorima sa građanima?

VLADIMIR OBRADOVIĆ: I Dobrica i ja smo bili odbornici Gradu u prethodnom mandatu i direktno smo upoznati sa stanjem u Gradu i onim šta se dešava. Međutim, kada vidite da, recimo, u planu nema rekonstrukcije doma zdravlja ili izgradnje vrtića, to je jedna stvar, ali kada odete tamo i uđete u taj dom zdravlja, poput onog u Vinči i gledate te rupe na plafonu, teče voda, stoje kofe, kartoteka je na otvorenom u hodniku na izvolte, nema stomatologa, pedijatra, ginekolog dolazi svakog drugog ponedeljka – to je druga stvar. Jedno je pogled na dokumente, a drugo je pogled svojim očima. Znate šta je za mene ilustracija Šapićevog upravljanja Gradom? Dao je sada 100 miliona dinara da lepi bilborde i plakate, to su slikovnice, ne čak ni planovi i projekti gde bi bilo napisano kada će taj projekat da krene, koliko će da traje, koliko će da košta… To su renderi koji se, kako smo videli, skidaju sa interneta. I na ta svoja bukvalno Potemkinova sela potrošio je 100 miliona dinara, a toliko je koštalo da se izgradi vrtić u Stepojevcu za koji su početak radova najavili pred prethodne izbore, pa su zaboravili.

DOBRICA VESELINOVIĆ: Meni je glavni utisak to koliko ljudima fali kontakta, razgovora i debate o tome kuda grad ide, kako se razvija i šta će biti naša zajednička budućnost. U većini slučajeva ljudi su odlučili da žele da ostanu u Beogradu, da oni i njihova deca ovde žive i nedostaje im da razgovaraju, da znaju šta se dešava, da daju svoje mišljenje, sugestije, vizije, da podele svoje želje i probleme sa nekim ko to može da pretoči u institucionalnu borbu. Svaki put kada smo negde bili, pored razgovora o predizbornim obećanjima, pitamo građane: “Dobro, ljudi, recite nam kako vi vidite razvoj, jer samo tako možemo da dođemo do najboljeg rešenja”. Nema mesije, univerzalnog spasioca i univerzalnog planera koji će napraviti najbolji grad u budućnosti. To moramo svi mi da uradimo. Jer od toga kako se naš grad razvija i u kom pravcu ide zavisi i kakva će naša budućnost biti i kakvi ćemo mi ljudi biti i kako će se razvijati buduće generacije. Jedan od primera je Beograd na vodi – ne samo zato što je to velika prevara i ekonomsko iscrpljivanje – već zato što time stvaramo i međuljudske odnose. Ako mi kažemo da nam je u redu da u jednom delu grada imamo stanove gde kvadrat košta 10.000 evra u trenutku kada je prosečna plata u Srbiji 600 ili 700 evra, u trenutku kada u nekom drugom delu tog grada ljudi nemaju kanalizaciju, kada nema mesta u vrtićima i zdravstvene zaštite, vi time trasirate put jednog društva i kažete – nejednakost je u redu. A nije.

Do izbora je ostalo još nekoliko dana. Očekujete li neku provokaciju režima u zadnji čas? Možete li da pretpostavite o čemu bi moglo da se radi?

VLADIMIR OBRADOVIĆ: Svaki put kada pomislimo da kampanja ne može da bude prljavija, ona to postane. I ova kampanja je od početka najavljivana da će biti takva, međutim, prevazišla je i najcrnja očekivanja. Mene ne bi iznenadilo da se u poslednjih nekoliko dana ili čak u izbornoj tišini plasiraju neke lažne informacije, zloupotrebljene, izvađene iz konteksta, koje bi imale cilj da u izbornom danu ljude navedu da ostanu kod kuće.

DOBRICA VESELINOVIĆ: Meni se čini da je ova kampanja – iskoristi sve što imaš ma koliko bilo netačno, lažno, traljavo. Mi smo 2017. godine, posle protesta koje smo pravili zbog Savamale, a zbog različitih situacija koje su nam se dešavale, tražili informacije i od MUP a i od BIA da li su naši telefoni na merama. Dobili smo dokument da je to službena tajna. Ozbiljan je problem što se naše tajne službe koriste za borbu protiv političkih neistomišljenika, a ne u borbi protiv stvarnih pretnji. Poslednjih godinu dana, u ciklusima, a sada se to ponovo povećalo, imamo dojave o bombama u školama koje niko ne rešava. Nego deca ne idu u škole, pa se raspuštaju, što stvara totalni haos u životima i dece i roditelja. To je jedno od pitanja za tajne službe: zašto se ne bave pravim problemima već praćenjem političkih lidera, predstavnika civilnog društva i medija? Videli smo i da su napadnuti telefoni dvojice direktora organizacija civilnog društva u Srbiji, to nije kontrašpijunaža biznisa, već rad službe u korist vladajuće strukture.

Na koji način smatrate da ta targetiranja ljudi, opozicionih političara, utiču na građane?

VLADIMIR OBRADOVIĆ: Ne postoji univerzalan odgovor, na određene ljude sigurno utiče. Ali nažalost, mislim da smo mi u mnogim segmentima izgubili osećaj za normalnost. I u moru stvari koje se dešavaju, ljudi su oguglali. Mesecima unazad se targetiraju i etiketiraju ljude iz opozicije – gledamo raznorazne postere, prave se spotovi, dele se flajeri… To su strašne stvari u jednoj kampanji. Međutim, dobro je što mislim da je narod već shvatio da ih tako teraju da ostanu kod kuće, da ne glasaju, i da će ovog puta izaći na izbore. I to je naša glavna poruka – ljudi, izađite na izbore, glasajte za koga vi mislite da je najbolje, za onoga za koga verujete da će da vrati normalan život u ovaj grad. I ako tako svi uradimo, sve će biti u redu.

Smatrate li da će vlast poštovati izbornu volju građana ukoliko im ona ne bude odgovarala?

DOBRICA VESELINOVIĆ: Glavno je da ljudi izađu da glasaju i to je jedan od najvažnijih načina da utičemo kako ćemo i gde živeti. I ako ljudi stvarno pogledaju oko sebe, osete vazduh koji dišu, u prodavnici vide šta mogu da kupe sa svojom platom i onda razmisle da li treba da glasaju ili ne, odgovor će doći sam. Verujem da visoka izlaznost i veliki broj ljudi koji je glasao rešava tu situaciju da li će se izbori priznati ili neće. Rezultat mora da bude odlika volje građana, a ja verujem da će ta odluka biti na našoj strani i da nikakvo mešetarenje vlasti i njihove zlonamernosti neće moći da utiču na tu volju. Mi smo se spremili, imamo kontrolore na svim biračkim mestima, po dva kontrolora u Beogradu, isto tako u Srbiji, veliki broj ljudi se javio i prošao obuke. Nećemo dozvoliti nikakve nepravilnosti na biračkim mestima i oko njih. I ako me pitate da li postoji plan za najgori scenario – da, postoji, ali nadam se da taj plan opozicija neće morati da aktivira.

VLADIMIR OBRADOVIĆ: Ponoviću i ja, imamo kontrolore na svim biračkim mestima. To je jako važno i kada je reč o fantomskim listićima. Takođe, kao što ste mogli da vidite u prethodnom periodu, imamo fantastičan pravni tim, ljude koji su sve proveravali i kojima ništa nije promaklo. Na kraju, ako pogledate i prošle izbore, opozicija je dobila 70.000 glasova više u Beogradu, što su tada priznali i vlast i opozicija. To što su oni različitim marifetlucima i prekrajanjem izborne volje došli do toga da imaju tanku većinu, to je druga stvar. Ali sam ubeđen da ćemo mi ovoga puta pobediti na izborima sa značajnom razlikom i niko tu razliku neće smeti da dovodi u pitanje.

I konačno, ako biste morali da se kladite, koji bi bio broj odbornika koji ćete imati u Skupštini grada?

VLADIMIR OBRADOVIĆ: Ne razmišljam o broju odbornika, ali na osnovu istraživanja i našeg osećaja u razgovorima sa ljudima, siguran sam da ćemo biti prvoplasirana lista u Gradu, da ćemo imati najveći broj glasova i samim tim da ćemo biti pobednici ovih izbora.

DOBRICA VESELINOVIĆ: Borili smo se protiv kladionica, nikada nisam voleo klađenje, više verujem u znanje i rad, istraživanje i nauku. Ukratko – lista Srbija protiv nasilja će biti prvoplasirana i formiraćemo novu većinu u Skupštini Grada Beograda.