Verovatno bi većina ljudi u Srbiji negativno odgovorila na ova pitanja, ali bi verovatno svako znao ko je Aleksandar Vulin, predsednik te partije. Stranka jednog čoveka nije novost u Srbiji. Ali, čini se da nikada nije postojala tako mala stranka koja je toliko privržena velikoj vladajućoj partiji s kojom je u koaliciji.

Ponekad se te partije nazivaju i kombi stranke, ali, kako se kaže u Manifestu novog socijalizma, postavljenom na internet stranicama Pokreta socijalista, "za jedan pokret borbene levice koji se zalaže za ostvarenje novog socijalizma nije od presudne važnosti broj članova, već njihov idejni, politički i moralni kvalitet".

Tu karakteristiku je verovatno imao na umu Aleksandar Vučić kada je 2013. godine uveličao svojim prisustvom i govorom Drugi kongres ove partije, jer je objasnio da nije baš mogao da zamisli da će mirno da stoji dok se svira Internacionala, ali da su ljudi iz Vulinove stranke dobri ljudi i da vole Srbiju.

Taj dobri čovek i ti dobri ljudi iskoristili su četiri i po godine na vlasti da stvore kakvo-takvo partijsko jezgro nevidljivo u javnosti čak i onda kada imaju mesto u parlamentu ili su na nekoj poziciji u Ministarstvu rada i socijalne politike koje vodi Vulin od 2014. Inače, on se i dalje pamti kao kosijaner iz vremena

JUL-a Mirjane Marković.

Kasnije se Vulin podšišao, postao mnogo namršteniji i glasniji na javnim nastupima. U javnost se vratio na krilima protesta koji su u proleće 2011. godine organizovali SNS i partije koje su ih podržavale sa zahtevom za vanredne izbore na svim nivoima. Izgledao je kao čudak na tim protestima, ali samo godinu dana docnije se našao na vlasti i evo već petu godinu uspešno plovi kao deo "vladajuće garniture".

Vulin je, opravdano ili ne, postao ličnost čiji se nastupi u javnosti prepričavaju kao esencija praznoslovlja i ilustracija potpune opčinjenosti Aleksandrom Vučićem, a svoju je partiju do te mere uposlio na aktivnostima zaštite lika i dela velikog vođe da u poslednje vreme reaguju na objave koje na društvenoj mreži Tviter postavljaju potencijalni predsednički kandidati.

Tako je 28. januara 2017. godine ovaj Pokret izdao saopštenje kao reakciju na tvit Vuka Jeremića sledeće sadržine:

"Kada vas napada Vuk Jeremić, onda znate da ga je nadležni ambasador pozvao. A da nama, ipak dosovski kandidat broj dva kaže odakle mu novac za predsedničku kampanju?"

Da, to je sve, celo saopštenje u dve rečenice, u maltene jednom tvitu, pa nije najjasnije zbog čega to zovu tako i zašto su napustili uspešnu praksu tvitovanja koju su praktikovali u 2012. godini. U to vreme čitav Pokret bio je jedan vrsta oruđa koje je preuzelo sektor zadužen za Kosovo i Metohiju pri Vladi Srbije, i Vulin je, izgleda, uspeo da u tom periodu namami dosta ljudi sa KiM u svoju stranku.

Međutim, tu je u poslednje vreme počelo da se dešava nešto što ne izgleda dobro ni za Srbe na Kosovu ni za Vulinov Pokret socijalista.

Nedavno je uhapšen brat Aleksandra Jablanovića, Marko Jablanović zvani Divljak, pod sumnjom da je učestvovao u lancu preprodaje marihuane i to u službenom automobilu Vlade Srbije. Jablanovići su sa Kosova, Aleksandar je svojevremeno bio nosilac Srpske liste u Parlamentu Kosova i ministar u Vladi Kosova. Sa te funkcije je smenjen kada je Albance iz Đakovice koji su sprečavali Srbe da obiđu lokalnu crkvu nazvao "divljacima", a sa liste poslanika je izbačen jer je nanosio štetu Srbima na Kosovu.

Ipak, Vulin je kod njega prepoznao kvalitet dostojan mesta državnog sekretara u ministarstvu koje vodi sve do hapšenja Marka Jablanovića. Vulin je i taj događaj pokušao da prekrije retoričkim figurama i insistiranjem na čestitosti Jablanovića koji je odmah podneo ostavku, ali ako istraga pokaže da je brat bio uključen u veći posao preprodaje i trgovine drogom, a za to je koristio službeni auto Vlade Srbije, moglo bi da se postavi pitanje odgovornosti i samog Vulina.

On se, kao i njegov Pokret, od trenutka kada je prestao da se bavi Kosovom, fokusirao na poslove Ministarstva za rad i socijalna pitanja i teško je naći primer ičeg što je uradio za radnike u tom periodu na koje se onoliko poziva u svojim političkim govorancijama i u Manifestu novog socijalizma. Predlagao je zauzvrat novi sistem socijalne zaštite u kome bi "socijalni slučajevi" morali da rade da bi dobili socijalnu pomoć, što je kontradiktorno po sebi, instalirao je sistem u kome izbeglice plaćaju prevoz od granice sa Makedonijom do Hrvatske i Mađarske i neštedimice je hteo da podeli novac namenjen civilnom sektoru ad hoc osnovanim udruženjima.

Međutim, pokazalo se da Vulin promptno reaguje na kritiku javnosti i lako odustane od namere uz pristojnu dozu gunđanja i ukazivanja na lopove koji su uništili Srbiju, a sada žele da se obračunaju sa Aleksandrom Vučićem.

Za sve to vreme, iz njegove stranke se nije pojavio skoro pa niko osim ovog Jablanovića i nekoliko dana docnije narodnog poslanika Bojana Torbice, za koga je javljeno da je pretučen na Kosovu. U vezi s tim događajem jasno je samo da incident nije posledica međunacionalne mržnje, nema etničku dimenziju, a sve ostalo je nepoznato.

Bilo bi dobro da se sa Vulinom i njegovim poslovima ne ponovi priča kao sa nekim njegovim prethodnicima na mestu šefa Kancelarije za KiM. A Pokret socijalista je uvek neka vrsta demokratske alternative – mala, ali borbena.