Primera je bezbroj, ali možemo da krenemo od poslednjeg, a to je "afera Palma", u kojoj se dovodi u pitanje koalicioni partner SPS-a i SNS-a, Jedinstvena Srbija, odnosno njen gazda Dragan Marković Palma.

I ova, kao i prethodne afere, prevazilazi se tako što se ono što se pripisuje ljudima na vlasti ili njihovim saradnicima uz pomoć medijske mašinerije okreće protiv onoga koji je na problem/kriminal ukazao, tako što se političkom neprijatelju pripisuju zlodela koja originalno idu uz vlast ili prijatelje vlasti.

Iako vlast ima dominantan rejting, zahvaljujući kultu ličnosti Aleksandra Vučića koji se temeljno gradi poslednjih devet godina i čemu je sve podređeno (što je više puta potvrđeno u brojnim domaćim i međunarodnim istraživanjima koja govore o stanju demokratije u Srbiji), režim ne propušta nijednu priliku da dotuče svoje protivnike. Čak i onda kada su neke stvari očigledne i možda bi bilo bolje reći: "Jeste, ovo je velika greška i ovaj koji je tu grešku počinio moraće da odgovara", najpre politički, odstranjivanjem sa vlasti, a potom i sudski, ako se to tako utvrdi.

Međutim, Vučićeva politika "spaljene političke zemlje", u kojoj ne samo da nema mesta za političke protivnike, nego i za drugačiji glas u javnosti, s vremenom je razvila surove mehanizme odmazde kojima svet okreće naopako: ono za šta ste mene optužili, vi sami radite i platićete za to. Odlike ovog mehanizma su prilagodljivost, jer pašu za skoro svaku situaciju, i prostakluk, jer je politički govor pretvorio u uličarsko prozivanje – argumentaciju je zamenio prozivkama i uvredama, a dominaciju u medijima bahato koristi da svoj "glas" nametne kao dominantan.

KAKO POČINJE

U pomenutom slučaju, znamo kako je počelo. Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić obnarodovala je strašnu stvar: gazda Jedinstvene Srbije i višedecenijski gazda Jagodine, Dragan Marković zvani Palma, sumnjiči se da je podvodio maloletnice i druge devojke što za ličnu zabavu, što da bi žene u Jagodini dobile posao u javnoj upravi. Dakle, opozicija/politički protivnici obelodane nešto što je više od kritike postojeće politike u određenoj oblasti, čime se inače opozicija bavi u uređenim demokratijama – objave da je neko od ljudi iz režima umešan u kriminal. Za to se predoče određeni dokazi, daju se indicije koje bi mogle da budu dovoljan pokazatelj tužilaštvu da pokrene postupak.

Optužiti bilo koga da je umešan u kriminal ogromna je stvar, strašna optužba, a optužiti nekoga da je umešan u pedofiliju i podvođenje maloletnica je jedna od najgorih mogućih optužbi. Atipično je da takve tvrdnje iznose opozicioni političari, ali u nedostatku medija, jer se manje-više sve svodi na ono što bi moglo da otkrije par nezavisnih redakcija, Marinika Tepić i Miroslav Aleksić iz Narodne stranke preuzeli su ulogu javnih istražitelja. Oni na redovnim konferencijama za medije iznose brojne informacije od javnog značaja, zasnovane ili na dokumentaciji ili na svedočenjima uzbunjivača.

Ovo jeste bizarno, jer bi se pre moglo očekivati da političari, ako imaju neka saznanja o korupciji i kriminalu, to dostave tužiocu ili medijima, ali ovde se izašlo iz takve vrste odnosa. Ovde političari svoj opozicioni rad zasnivaju na "otkrivanju afera" ljudi iz vlasti i pokušavaju da na taj način izgrade svoj kredibilitet u javnosti.

Iako nemaju dovoljno znanja o tome kako se vode istrage ili kako zaštititi izvor, opozicioni musketari izlaze u javnost i obelodanjuju pojedinosti koje pokazuju pravu prirodu vlasti. U ovom slučaju, ne samo da je vlast korumpirana i povezana sa kriminalom, što se za Markovića davno vezivalo zbog njegovog odnosa sa ubijenim kriminalcem Željkom Ražnatovićem Arkanom, nego, još gore, udaraju i na decu na najgori mogući način, a pored toga udaraju i na žene, koje svode na prostitutke koje pružaju seksualne usluge onima koji bi ih zaposlili u javnom sektoru.

ODGOVOR NA AFERU

Ako vlast nije unapred došla do onoga šta joj opozicija sprema, ili ako je došla, a procenila je da je bolje da ne istupi pre opozicije, sačekaće nekoliko dana pre nego što pošalje odgovor na ovakve optužbe. Kod "afere Palma" bilo je još lakše ćutati, jer se ne radi o osobi koja je u SNS ili koja je posebno važna u sadašnjem političkom trenutku u Srbiji.

Palma jeste važan za Jagodinu i okolinu, ali SNS je toliko nadmoćna da bi ga vrlo lako počistila ako bi se takva odluka donela. Takve odluke nema, Marković je ostavljen da gospodari Jagodinom, a cela Srbija se polako pretvara u ono što je on u Jagodini uveo od 2004. godine.

Vrh vlasti je, dakle, ćutao neko vreme, pustio je druge da se istutnje. Ovo je model koji se često sreće kada je reč o otkrivenim zloupotrebama Vučićevog režima. Još od 2014. godine i afere Etihad, Parade ponosa iste godine, pa početka 2015. godine i afere Tamnava, Vučić je promenio način ponašanja: ne reaguje na prvu loptu, ne ide odmah u vanredne konferencije za novinare sa kojih grmi na sve oko sebe i optužuje, nego čeka.

U ovom poslednjem slučaju, pustio je samog Markovića da se šepuri po TV stanicama sa nacionalnom frekvencijom i da se sam brani. I odmah smo videli da u tom pristupu ima sistema: najpre, svaka pomisao da bi neko iz vlasti počinio kakvo zlodelo odbacuje se sa gnušanjem, o tome "nema razgovora", jer se zna, i onda se točak okrene, da su zlodela vezana za protivnike: oni su kriminalci, oni su lopovi. To je Palma uradio i u ovom slučaju: zanemario je priču Marinike Tepić, pitanja koja je javnost postavljala i prebacio se na rutinsko pljuvanje Dragana Đilasa.

Pokušao je da ceo slučaj prikaže kao Đilasov napad na njega (nije jasno zašto bi Đilas njega nišanio), i to zato što ga je sam Palma pitao odakle mu tolike pare. Krenulo se, dakle, na uobičajen način: nije tema da li su podvođene maloletnice, nego otkud Đilasu toliko para. Priča o Đilasovom bogatstvu je toliko prostituisana, toliko puta ponovljena, da izgleda kao logičan izbor za "radikalsku debatu": šta god da oni kažu, vi pitajte odakle Đilasu pare.

NIJE BILO DOVOLJNO

Vučićev mehanizam javnog obraćanja sveo je stvari na jednostavne odnose: mi smo dobri, ko je sa nama dobar je, ko nije sa nama kriminalac je i, u nastavku, plaća ga Đilas od novca koji je pokrao svima koji su dobri.

I zaista, ovakva "argumentacija", kada se ponavlja iz dana u dan sa svih TV stanica, sa svih nivoa vlasti, jeste nešto čemu je gotovo nemoguće suprotstaviti se. Pitanje je da li je i potrebno, jer takvo ponašanje vlasti, Vučića posebno, najbolje pokazuje da oni niti su demokrate, niti mogu da podnesu da postoji još neko osim njih, pa je logično zaključiti da ne mogu da poveruju da bi ikada bilo moguće da ne budu vlast.

Međutim, u "slučaju Jagodina" nije bilo tako očigledno kako je dovoljno da Palma i njegovi saborci samo ponavljaju SNS mantru za dokazivanje odanosti Vučiću. Moralo je da se uradi još nešto, morao je da se napravi dodatni potez koji će potpuno zameniti mesta učesnicima u priči o nasilju nad ženama i podvođenju maloletnica.

Pa, kada refren "Đilas lopov" nije dao očekivani rezultat jer se videlo da je sve više ljudi ogorčeno, kada su interna istraživanja i fokus grupe koje se rade svake nedelje pokazale da se ne gleda blagonaklono na priču o čoveku iz vlasti koji podvodi maloletnice i da bi TO moglo da se poveže sa Vučićem i naruši njegov rejting, prešlo se u oštriju fazu; onda su se u igru uključili predsednica vlade i sam predsednik Vučić. Najpre je Vučić na javnom servisu okrenuo stvar naopako: "Ako je tačno, to je jezivo, ako nije tačno, onda je još jezivije" (šta je jezivije od podvođenja maloletnica?). Onda se Ana Brnabić katapultirala pričom da je zgrožena činjenicom kako je Đilas tukao i maltretirao svoju drugu ženu i da su prijave protiv njega bile sklonjene u policiji.

Sada se prešlo na novi nivo: malo je što je lopov (i Palma je lopov, i mnogi iz vlasti su lopovi), on je i čovek koji maltretira žene i starije osobe (Đilas je, po toj verziji, tukao ne samo ženu nego i tasta). Onda je sve to zataškao svojim vezama u policiji, i to u vreme kada nije bio na vlasti, ali, ko se toga seća!

VELEOBRT I FINALE

I sada se krug zatvorio: nije tema ono što se dešava u Jagodini, tema je nasilje nad ženama i starim osobama, koje predvodi onaj koji se navodno bavi problemom nasilja nad ženama i podvođenjem maloletnica. Potpuni aikido: opozicija je napala temom koja je na kraju upotrebljena protiv nje!

Postoji samo mali problem: vlast izmišlja slučaj Đilas, služi se poluistinama i glasinama da bi u potpunosti ne poništila protivnika, nego, što je važnije, obesmislila svaku borbu. Jer ako su svi siledžije, onda nije moguće suprotstaviti im se i najbolje bi bilo da svi, kao i do sada u Jagodini, okrenu glavu i ćute, jer se na takvu silu ne može, a i da se može, nema se sa kim.

Priča o Đilasu i njegovim ženama ima i nastavak: ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin otpužio je Đilasa i njegovu prvu suprugu Milicu Delević da su licemeri koji napadaju Vučića, a Vučić je lično Milici obezbedio posao od 15.000 funti mesečno u Londonu! Dakle, ovde mehanizam ima i dodatak koji je lične prirode i pokazuje da ne samo da je Đilas nasilan prema ženama, nego da je Vučić velikodušan prema ženama svojih protivnika, koje su nezahvalne i samo im je stalo do novca!

Čini se da i ovaj podatak, koji slavodobitno iznosi Vulin, nanovo pokazuje pravu prirodu odnosa ove vlasti i prema ženama i prema svakome ko je slabiji. Pa ko koliko izdrži.