Okružen prolaznicima koji se sve više okupljaju, na obodima Šantiniketana, univerzitetskog grada severno od Kalkute, on uzima svoj kamak (khamak), žičani instrument koji koriste mistični pevači u Bengalu, i počinje da peva, piše indijska novinarka Prijadaršini Sen u svojoj reportaži (objavljenoj na sajtu https://religionunplugged.com). Ona opisuje dalje ritam koji razbija popodnevnu tišinu oko kolibe, gde se deli čaj u zemljanim šoljama, grubu tkaninu koja se njiše kako pevač kruži svojim kukovima u ritmu muzike, njegov duboki glas, i potom navodi reči pesme: "Možemo da pobedimo koronu, ali nosite maske i perite ruke odmah."

On pripada nomadskoj Baul zajednici, mističnom kultu čiji su pripadnici muslimani sufiji i hindusi višnuisti (vaišnavisti). Neko ih naziva i "Božijim trubadurima", koji pevaju pesme o tajnama života, ali i o savremenim problemima.

Pevač iz reportaže je napisao sedam pesama kako bi alarmirao lokalno stanovništvo koje je na mnoge načine pogođeno pandemijom virusa korona. Kada otpeva stihove u kojima poziva na socijalnu distancu, nošenje maski i pranje ruku, podeliće pakete hrane svojim slušaocima koji su na samom rubu egzistencije.

Ovo je jedan od primera širom sveta koji govori o različitim načinima na koje religija može delati solidarno u društvu za vreme krize čije su trajanje i krajnje posledice još neizvesni.

OKVIR ZA ZAJEDNIČKO DELOVANJE

"Mislim da je značajno što su se vodeći hrišćanski lideri svih denominacija zajedno založili za solidarnost i delovanje, i na ekumenskom i na međureligijskom nivou", kaže za "Vreme" Marija-Paz Lopez, izveštač iz Berlina španskog dnevnog lista "La Vangardija" i članica borda direktora Međunarodnog udruženja novinara koji se bave religijom (International Association of Religion Journalists, IARJ).

Kao važan korak u zajedničkom odgovoru, Marija-Paz Lopez navodi dokument "Služiti ranjenom svetu u međureligijskoj solidarnosti. Hrišćanski poziv na razmišljanje i delovanje tokom i nakon pandemije kovida-19", koji su krajem avgusta sastavili Svetski savet crkava (u kojem su protestantske, pravoslavne i anglikanske crkve) i Papsko veće za međureligijski dijalog.

Taj dokument ohrabruje crkve i hrišćanske organizacije da budu solidarne, ne samo za vreme pandemije već i u drugim pitanjima važnim za čovečanstvo i planetu. Poziva vernike da razumeju izazove i traže kreativna rešenja, a napisan je na način koji može da bude koristan i drugim religijama, smatra sagovornica "Vremena", dalje ističući da "on pruža okvir onome što su do sada verske zajednice radile spontano, kao čin dobre volje, i daje više ohrabrenja da se teži ka jedinstvu protiv virusa korona na svetskom planu".

U samom uvodu pomenutog dokumenta kaže se: "Moramo da se zapitamo: ko je povređen i koga smo mi povredili i zanemarili? I gde bismo mogli da se iznenadimo videvši hristoliko saosećanje u akciji? Ova priča (o milostivom Samarjaninu) traži od nas da prevaziđemo religijske predrasude i kulturološke pristrasnosti u dvojakom odnosu – ka onome kome služimo i ka onome sa kim služimo, nastojeći da olakšamo patnju, da zacelimo i obnovimo celovitost u pluralnom svetu."

Zatim se pozivaju hrišćani da pomažu svojim komšijama, da nađu načina da svedoče patnju, odnosno da usmere pažnju na one koji pate i na odgovornosti ljudi i struktura koji su za te patnje odgovorni, kao i da izazivaju svaku silu koja teži da ućutka ili isključi glas ranjenih i ranjivih. Navode se i važnost isticanja kulture koja slavi razlike kao Božiji dar i borba protiv svih znakova isključivosti, zatim stvaranja mesta za dijalog, uključivanje i podrška mladima čija energija može biti kontrateža "iskušenju cinizma", restrukturiranje projekata i procesa međureligijske solidarnost, kao i edukacija većeg broja onih u Crkvi, uključujući i laike, da pomažu, neguju i rade sa drugima.

IZVOR SUKOBA I UTEHE

Međunarodno udruženje novinara koji se bave religijom organizovalo je seriju razgovora na temu "Kovid-19 i religija, izvor sukoba i utehe", čiji naslov dobro odslikava situaciju na terenu.

Tema odnosa religije i društva se, sada podstaknuta pandemijom, pokazala kao veoma složena.

S jedne strane, religijska okupljanja su u pojedinim zemljama, najpre azijskim, viđena kao nulte tačke iz kojih se virus u tim zemljama proširio. U mnogim državama pitanje zatvaranja hramova izazvalo je konflikte između verskih zajednica i političara, a potom i društava i verskih zajednica unutar sebe. U onima koje su pod komunističkom vlašću, čuli su se glasovi kako se opet zatvaraju crkve kao onda, a zdravstveni razlozi su se videli u svetlu represije i diskriminacije ("Nikom ne smetaju redovi ispred prodavnice, ali im smeta služba na otvorenom"). Neki nisu poštovali pravila, pa je reč "diskriminacija" odjekivala s druge strane. Oni koji nisu vernici žalili su da su većinske crkve u povlašćenom položaju jer im se gleda kroz prste, onda kada se skoro nikom drugom ne gleda i kada je reč o pitanjima javnog zdravlja koja se tiču svih.

Istovremeno, crkve i verske zajednice širom sveta pokušavaju da budu od pomoći, doniraju novac za zdravstvenu opremu, odlaze kod starih i onih kojima je to potrebno, nude hranu i svoje prostorije… Naravno, tu je i duhovna i psihološka komponenta, važna za one koji jesu vernici, u vremenima kriza pogotovo.

PRILIKA ZA SVEDOČENJE

Kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ona, različito od eparhije do eparhija, jeste bila angažovana u određenim humanitarnim aktivnostima. Versko dobrotvorno starateljstvo je bilo veoma aktivno, kao što obično i jeste. Pojedine eparhije su nudile namirnice i snabdevanje namirnicama, donirali su se medicinska oprema i novac za tu opremu, na raspolaganju je bilo i psihološko savetovanje.

Pojedinci iz Crkve su se žalili da niko ne piše o tome šta dobro rade, a da su, opet, stalno kritikovani u medijima, u čemu, makar kada je prvi deo rečenice u pitanju, zaista ima istine.

Deo javnosti, opet, smatra da Crkva nije pomogla, makar ne dovoljno, kao i da prihvatanje miliona koje je država dala za izgradnju Hrama – dok traje kriza i dok se bolnice urušavaju, dok su se zdravstveni radnici dovijali da nabave dovoljno maski, a očekuju se tek veliki ekonomski problemi – nije smelo da se dogodi.

Konačno, Srpska pravoslavna crkva je jedna od članica Svetskog saveta crkava, a samim tim verovatno stoji iza pomenutog dokumenta gde se od hrišćana traži da dignu svoj glas kada god vide patnju i protiv onih struktura moći koje tu patnju uzrokuju, gde se od njih traži da ističu različitost kao vrednost, da inspirišu na otvoren razgovor, kao i da razviju osetljivost da prepoznaju Hristosa tamo gde ga ne bi očekivali.

Nažalost, u vremenima koja stižu sigurno će biti prilike da crkveni vrh pokaže koliko će slediti ove smernice.

Članak je objavljen u okviru projekta "Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo" koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz medijski program. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika "Vreme" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.