SOS linija za patološke kockare
Pomoć i razumevanje
SOS linija u "Beokom servisu" otvorena je svakog radnog dana od sedam do 22 časa, ali se i posle toga svaki poziv snima i na njega se već sutradan reaguje
"Počeo sam pre desetak godina. U početku su u pitanju bili mali ulozi, a onda su postajali sve veći. Sad mi dugovi iznose negde oko 60.000 evra. I kad bih se suzdržao od ulaska u kockarnicu, ostaje mi muka: kako ću da vratim dugove?!" M.N. (41)
"Moj brat je uvek voleo da se kladi, ali u poslednjih godinu dana postalo je vrlo ozbiljno. Primetili smo da iz kuće nestaje novac, ali, on je tvrdio da nema ništa s tim. Kad smo ga pritisli, priznao je." J.V. (27)
"Da bismo vratili dugove i kredite koje je moj suprug napravio kockanjem, prodala sam stan koji su mi ostavili roditelji. Mirna sam što se tiče dugova, ali se plašim da će on nastaviti po starom." D.T. (34)
Ovo su samo neke od ispovesti patoloških kockara i njihovih porodica do kojih je "Vreme" uspelo da dođe ili se mogu naći na specijalizovanim internet-forumima. Patološko kockanje je ozbiljan problem u celom svetu. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, dva do tri odsto populacije ima potencijal za razvoj ovog poremećaja ponašanja. Iako u Srbiji nema preciznih podataka o broju patoloških kockara, pretpostavlja se da po tom pitanju ne odudaramo od ostatka sveta.
Kao za većinu bolesti zavisnosti, i u ovom slučaju važi parola "bolje sprečiti nego lečiti", pa je najefikasniji lek prevencija. U tom smislu, ključne su mere zabrane ulaska maloletnicima u kladionice i kockarnice, kao i uklanjanje kladionica iz neposredne blizine škola, na čemu gradska vlast uveliko radi. Međutim, šta raditi onda kada je za prevenciju kasno i kada je problem već uzeo maha?
Dodatak »Vreme Beograda«
U najnovijem dodatku pročitajte: Gradnja beogradskog metroa, Humane akcije: Deca idu na letovanje, "Rudo" za kerušu Milu, Vesti
Dodatak priredila Jovana Gligorijević.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i Kristos Cemperas, predsednik Upravnog odbora "Grand kazina", potpisali su 20. aprila u "Beokom servisu" Protokol o odgovornom kockanju. Osobe koje imaju problem s kockanjem, kao i članovi njihovih porodica, mogu da pozovu besplatan telefonski broj 0800-110-011 (sa mobilnog telefona: 3090-007) i u razgovoru sa lekarima i obučenim osobljem pokušaju da prevaziđu zavisnost od igara na sreću. SOS liniju finansira "Grand kazino", a Grad obezbeđuje osoblje i neophodnu infrastrukturu. "Zajednički ćemo pokušati da pomognemo ljudima kojima je kockanje postalo opasna navika koja uništava ne samo njih već i njihove porodice", rekao je prilikom potpisivanja protokola gradonačelnik Dragan Đilas. Za menadžera projekta imenovan je psiholog Žarko Trebješanin, koji je tom prilikom rekao da kockanje i zavisnost od njega uzimaju sve više maha u našem društvu.
Kristos Cemperas i…
SOS linija u "Beokom servisu" otvorena je svakog radnog dana od sedam do 22 časa, ali se i posle toga svaki poziv snima i na njega se već sutradan reaguje. Lekari koji dežuraju kraj telefona daju savete svim zainteresovanima, upućuju ih u nadležne medicinske institucije ili u kliniku "Agape medika", gde će, zahvaljujući donaciji "Grand kazina", prvi razgovor sa zavisnikom biti besplatan. Kostas Cemperas kaže u razgovoru za "Vreme" da je ovakav projekat rezultat politike kompanije i da sličan projekat postoji i u matičnoj zemlji – Grčkoj. Prema njegovim rečima, Grad je bio veoma zainteresovan za saradnju, pa je čitava zamisao vrlo brzo i lako realizovana. "SOS linija spada u domen društveno odgovornog poslovanja, pa nije čudo da se "Grand kazino" odlučio za tako nešto. Velika je zabluda da kockarnice imaju koristi od ljudi sa problemom patološkog kockanja. Nama je u interesu da ljudi dolaze zbog zabave. Kao što u barovima alkoholičari nisu dragi gosti, iako ostavljaju mnogo novca, tako i u kazinima patološki kockari prave probleme, kvare atmosferu i uništavaju zabavu drugim gostima", kaže Cemperas.
Nakon isteka tri meseca probnog perioda, ugovor između Grada i "Grand kazina" je 6. jula produžen do kraja godine, a prema rečima Kristosa Cemperasa, nema razloga de se projekat ne nastavi i naredne godine.
Obuku zaposlenih na SOS liniji za patološke kockare radila je doktorka Vera Trbić, koja danas sa ostalim lekarima dežura pokraj SOS telefona i daje savete onima koji se jave. "Na SOS liniji rade profesionalci koji imaju iskustva sa ovakvim stvarima", kaže doktorka Trbić za "Vreme". "Važno je da ovakav posao rade ljudi sa iskustvom, jer oni treba da vode takozvani savetodavni intervju, koji predstavlja posebnu tehniku i pristup problemu. Kada se neko javi na SOS telefon i iznese problem, to može da bude sam ovisnik, a može da bude i neko iz njegovog okruženja, član porodice." Prema rečima doktorke Trbić, članovi porodica se javljaju češće nego ovisnici, a u najvećem broju su to roditelji, sestre i devojke ili supruge. Savetodavni intervju može da bude potpuno anoniman, ali, ako se osoba odluči za dalju pomoć, on ne mora i da ostane anoniman. Svi razgovori se snimaju, telefon ima identifikaciju poziva, ali su snimci i drugi podaci zaštićeni i pristup njima imaju samo direktor SOS centra i Vera Trbić. Ona kaže da je tajnost stopostotno zagarantovana, ali da snimci moraju da postoje: "Ako dođe do krizne situacije, mi imamo belešku, koju i druga stručna i ovlašćena lica mogu da vide, kako bi se uverili da mi nismo svojim lošim ili neadekvatnim činjenjem tome doprineli."
Nakon obavljenog intervjua, stručnjaci SOS linije predlažu savetovanje, ili odlazak u neki od centara za lečenje zavisnosti. Prvi korak je odlazak kod lekara opšte prakse po uput, a zatim na dalje lečenje. Prema rečima Vere Trbić, na SOS telefon za pomoć patološkim kockarima do sada se javilo oko 60 ljudi. Iako je SOS linija projekat Grada Beograda, ona je dostupna korisnicima iz cele Srbije, međutim, velika većina onih koji traže pomoć javlja se iz Beograda. Sagovornici "Vremena" se slažu da tajnost podataka ne znači da u Beogradu ima više ljudi sa problemom, već da je izvan Beograda još uvek nedovoljno poznato da ovakva linija postoji.
Dalje od škola
Prema evidenciji grada, još 22 kockarnice u Beogradu nisu na propisanoj udaljenosti od škola. Prema važećem zakonu, minimalna udaljenost od škole bi trebalo da bude 150 metara. "Izvesno je da će u narednom periodu i one biti zatvorene", rekao je Aleksandar Šapić, zamenik gradonačelnika: "Od kad je počela ova akcija, na inicijativu gradonačelnika, u prvom navratu, zatvoreno je 20 kockarnica i 15 uplatnih mesta. Uz ove 22, ukupan broj zatvorenih kockarnica biće oko 90", rekao je Šapić i najavio da će u proceduru uskoro ući novi zakon koji ne samo da maloletnicima zabranjuje klađenje već i ulazak u kladionice i kockarnice.
Karakteristike
Međunarodna organizacija "Anonimni kockari" određuje patološko kockanje kao simptom emocionalne rastrojenosti. Emocionalni faktori koji su uključeni u ovo stanje su: nesposobnost da se prihvati realnost, emocionalna nesigurnost, nezrelost i nedostatak samopouzdanja. Kockar se najbolje oseća kada se kocka. Psihijatri smatraju da patološki kockari imaju potisnutu potrebu za samouništenjem. Kockari sa ovim problemom žele da o sebi stvore sliku dobre ličnosti, žive u svetu snova koji zadovoljava njihove emocionalne potrebe. Međutim, po pravilu, nikada se ne dosegne onaj dobitak koji bi omogućio da kockar ispuni snove o bogatom i lagodnom životu, verovatno zbog toga što uvek oseća potrebu da može da dobije još veći dobitak.
Definicija kockanja
U međunarodnoj klasifikaciji bolesti, patološko kockanje je navedeno kao jedna od šest kategorija poglavlja "Poremećaji kontrole ponašanja". Definicija poremećaja kontrole ponašanja glasi: "Nesposobnost suzdržavanja od izvođenja nekog ponašanja ili nagona koji je opasan za druge ili za samu osobu, i koji je obično obeležen zadovoljstvom nakon što se izvede." Bitno obeležje poremećaja kontrole impulsa je izostanak otpora ponašanju, impulsu ili iskušenju da se napravi čin koji šteti samoj toj osobi ili drugima. Poremećaj se ogleda u tome da osoba ima rastući osećaj napetosti i uzbuđenja pre samog čina, a za vreme samog čina osećaj zadovoljstva ili olakšanja. Nakon čina mogu se, ali i ne moraju javiti žaljenje, kajanje i osećaj krivice.
Bitno obeležje patološkog kockanja je trajno i povratno neprilagođeno kockanje, koje unosi razdor u lična, porodična i poslovna očekivanja. Sastoji se od čestih, ponavljanih epizoda kockanja koje preovlađuju u bolesnikovom životu na štetu socijalnih, radnih, materijalnih i porodičnih vrednosti.
Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti ICD-X prepoznata su dva poremećaja u vezi sa kockanjem: kockanje i klađenje koji se povezuju sa načinom života i odnose se na problematično kockanje, patološka sklonost kockanju kao poremećaj kontrole navika i impulsa.
(Izvor: www.kockanje.org)
