Magična formula kojom bi bile zadovoljene potrebe savremene medicine i savremenog društva u celini još nije otkrivena iako napredak ostvaren u poslednjih nekoliko decenija ohrabruje.

Do sada otkriveni novi lekovi mogu da spreče (ili bar da uspore) razvoj mnogih bolesti čime se izbegavaju troškovi bolničkog lečenja i invazivne hirurške operacije, a HIV (AIDS) je od smrtonosne bolesti pretvoren u hronično stanje koje se može držati pod kontrolom.

IZAZOVI: Bitku sa novim izazovima u očuvanju i spasavanju ljudskih života uporno vodi inovativna farmaceutska industrija. Usklađivanjem zakona sa Evropskom unijom i Srbija postaje ugledni domaćin ove industrije, a još jedan korak napred desiće se kada za nekoliko meseci bude usvojen novi zakon o lekovima.

Iako je na dobrom putu usaglašavanja standarda sa Unijom, pred Srbijom stoji rešavanje nekoliko praktičnih zadataka. Prvi je unapređenje Strategije javnog zdravlja koja jeste u skladu sa Evropskim standardima, ali problem je nedostatak finansija, što Srbiju sprečava da ulaže u sektor inovacija. Drugi zadatak je zaštita intelektualnih prava, koja u EU traje deset, a u Srbiji samo šest godina, što prilično obeshrabruje proizvođače inovativnih lekova. Ovo bi trebalo da bude rešeno za nekoliko meseci usvajanjem novog zakona o lekovima, međutim, Srbiju čeka još dosta posla.

Iskustva iz regiona ukazuju da je na putu evropskih integracija neophodna stalna komunikacija i koordinacija institucija i industrije, uključujući i farmaceutsku. Direktorka Fonda proizvođača inovativnih lekova INOVIA, dr Biljana Kozlović, kaže da je to udruženje spremno da u saradnji sa Evropskom federacijom farmaceutskih proizvođača i asocijacija – EFPIA (čiji je član), Srbiji pruži najveću moguću podršku na putu ka Evropskoj uniji.

To je potvrdila i direktorka EFPIA za centralnu i istočnu Evropu, Magda Hlebus, uz poruku da, pored podrške, inovativna farmaceutska industrija Srbiji nudi i svoju stručnu pomoć i iskustvo na tom polju.

Dolazak Magde Hlebus u Beograd bio je povod da Fond INOVIA 27. januara organizuje konferenciju "Inovativnost u farmaciji – put ka evropskim integracijama".

O tome koliko je Srbija napredovala u usklađivanju medicinsko-farmaceutskih standarda sa EU, koliko je još posla (i izazova) na tom putu očekuje, ali i o ulozi predstavnika inovativne farmaceutske industrije kao partnera u tom poslu govorili su, pored direktorke EFPIA, i ministar zdravlja Tomica Milosavljević, prof. dr Tanja Miščević sa Fakulteta političkih nauka, prof. dr Milica Prostran, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Nada Kovačević, dekan Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, i dr Biljana Kozlović, direktorka Fonda INOVIA.

NOVI ZAKON: Glavne teme Evropske unije koje su vezane za zdravlje, a važne za dalji proces integracije Srbije, jesu: kako postići dobro zdravlje u sve starijoj Evropi; kako zaštititi građane od novih pretnji zdravlju; uspostavljanje dinamičkog zdravstvenog sistema i uvođenje novih tehnologija u medicinu i tretmane lečenja.

Ministar Tomica Milosavljević je naveo da je farmaceutska industrija jedan od glavnih partnera u globalnim procesima ostvarivanja zdravstvene zaštite, ali da uređivački proces donošenja bilo kog dokumenta ne sme ni u jednom trenutku da zavisi od biomedicinske industrije.

"Industrija mora da pomogne štampu, distribuciju, prevođenje i mora biti logistička podrška u implementaciji takvog dokumenta", rekao je, dodavši da je novi, budući, zakon o lekovima odraz partnerstva u legislativi između države i predstavnika inovativne farmaceutske industrije, koji su ponudili svoje znanje i iskustvo.

Šta će nam doneti novi zakon o lekovima? Nove definicije leka; ime nosioca dozvole za stavljanje leka u promet; zaštitu podataka za lek koji se upotrebljava u humanoj medicini; dozvolu za lek po ubrzanom postupku ako je taj lek od najvišeg interesa za zdravlje; uslovnu dozvolu koja obavezuje proizvođača da ispuni određene konkretne obaveze koje Agencija za lekove proverava jednom godišnje sve do momenta kada se ispune uslovi da se leku izda dozvola za stavljanje u promet; dozvolu pod posebnim okolnostima koja se izdaje na 12 meseci za lek od posebnog javnog zdravstvenog interesa… Po novom zakonu i režim izdavanja lekova biće drugačiji od dosadašnjeg. Proizvođač će ubuduće imati obavezu ne samo da registruje lek već da ga u roku od tri godine od registracije i stavi u promet. U suprotnom, Agencija će mu oduzeti dozvolu.

Pre izdavanja dozvole vršiće se obavezna kontrola kvaliteta leka, a novitet koji budući zakon sobom donosi jeste ukidanje laboratorijske kontrole svake uvezene serije već odobrenog leka.

OBRAZOVANJE: Osim pomaka u legislativi, dodatno ohrabruje podatak da je Srbija, bar što se obrazovanja tiče, već postala deo Evrope. Program nastave koji se izvodi na Medicinskom fakultetu u Beogradu ima međunarodnu akreditaciju koja traje do 2012. godine, a studenti priliku da prate nastavu kakva još ne postoji u mnogim zemljama Evropske unije. Ne postoji ni u Poljskoj, ni u Češkoj, ni u Slovačkoj, ni u Sloveniji, ni u Rumuniji, niti u Bugarskoj i Grčkoj, dok je u Mađarskoj tek u fazi osnivanja. Ne postoji ni u zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije i istočne Evrope. Srbija je jedina učesnica u tom projektu, a da nije članica EU.

Medicinski fakultet u Beogradu je ravnopravni deo PharmaTrain projekta Evropske komisije. Prema rečima prof. dr Milice Prostran, kliničkog farmakologa, rukovodioca nastave, program je namenjen usavršavanju profesionalaca, pre svega lekara, a delom i farmaceuta koji rade u farmaceutskoj industriji, istraživačkim institutima i vladinim agencijama. U Evropskoj komisiji su ubeđeni da će taj projekat značajno doprineti unapređenju obrazovanja u oblasti farmaceutske medicine u Evropi.

Kvalitetno znanje stiču i studenti Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Međutim, dekan ove obrazovne ustanove, prof. dr Nada Kovačević, smatra da je u neposrednoj budućnosti neophodno ostvariti bolju povezanost fakulteta i prakse, odnosno bolje povezivanje sa svim ustanovama i organizacijama u kojima farmaceuti obavljaju delatnost.

Dodatni motiv za ulaganje u obrazovanje trebalo bi da bude i to što u Srbiji postoji oko šezdeset kliničkih farmakologa i 25 supspecijalista iz ove oblasti. Reč je o posebnoj grani medicine koja se bavi svim aspektima primene leka na čoveku. Rodonačelnici ove grane medicine u Evropi su Britanci, i posebno je dobro razvijena upravo u Velikoj Britaniji i u Švedskoj. Međutim, i u tim zemljama kliničku farmakologiju čekaju crni dani. Nedavno je u "Britiš džurnalu ov klinikal farmakolodži" objavljen članak Džefrija Arolsona, čuvenog kliničkog farmakologa sa Oksforda, u kome autor objašnjava da je budućnost profesije crna zato što je školovanje studenata medicine u Velikoj Britaniji redukovano kada su u pitanju lekovi. Na celoj teritoriji Engleske postoji pedesetak kliničkih farmakologa. U svom članku Arolson je izneo i podatak iz Hrvatske koja ima 4,5 miliona stanovnika i 30 kliničkih farmakologa. Džefri Arolson, nažalost, nije imao podatke iz Srbije, a srpski učenici su uspeli da prevaziđu svoje učitelje.

ODGOVORNOST: Iako napredak u obrazovanju i legislativi ohrabruje, veća (i teža) obaveza je uspostavljanje prakse da sve razvojne politike Srbije u budućnosti moraju da obrate posebnu pažnju na uticaj koji imaju na zdravlje ljudi, jer to nije obaveza prema EU, već pre svega prema samim građanima Srbije.

Time bismo ispratili trend zdravstvene politike EU koja je trasirana u dva pravca: ka tzv. Gendermaainstreemingu (muško i žensko zdravlje) i ka senzibilnosti i poklanjanju posebne pažnje zdravlju ljudi uopšte. To znači da svaka mera – od spoljne trgovine do poljoprivrede – mora imati i analizu efekta koji izaziva na zdravlje ljudi. "Izračunavanje tog efekta je ozbiljan posao i on čeka i nas", rekla je prof. Tanja Miščević. "Drugim rečima, svaki ministar u Vladi mora pomalo biti i ministar zdravlja."