Svakog dana članovi Kriznog štaba saopštavaju broj novoinficiranih virusom kovid 19 i ljudi koji su podlegli ovoj bolesti. Istovremeno preduzeća u Srbiji i širom sveta, vlasnici hotela, restorana ili kafea, svaki prevoznik, vlasnik frizerskog salona, zubarske ordinacije ili advokatske kancelarije računa svoje gubitke, pravi računicu kako da spreči bankrot a da ne otpušta zaposlene, da li u ovakvim uslovima može da održi likvidnost još mesec ili dva.

Zoran Petrović smatra da je krizna pomoć privredi od 5,1 milijardi evra koju je najavila srpska vlada u "ovom trenutku" dovoljna, ali da mora da se implementira "odmah i efikasno" jer mnoga mala i srednja preduzeća nemaju dovoljne finansijske rezerve da dočekaju maj, za kada je najavljena primena ove mere.

Petrović objašnjava da su banke u daleko boljem stanju nego u trenutku izbijanja finansijske krize 2008. godine, da se sada suočavamo sa ekonomskom krizom koju je izazvala zdravstvena kriza i da će monetarne i fiskalne mere koje se implementiraju širom sveta sprečiti izbijanje nove finansijske krize.

Kako mere protiv širenja virusa korona utiču na poslovanje banaka u Srbiji?

U borbi za živote ljudi svet je prinuđen da sprovodi mere socijalnog distanciranja i da na taj način privremeno žrtvuje ekonomiju i to ima užasnu cenu. Kao i drugi biznisi, i banke su prinuđene da svoje poslovanje konstantno prilagođavaju promenjenim okolnostima, razvijajući razna scenarija i vodeći računa o zaposlenima, klijentima, o kvalitetu podrške onih kojima su poverile određene servisne aktivnosti, finansijama i upravljanju rizicima, regulatornim zahtevima, vlasnicima…

Da bismo zaštitili zdravlje naših zaposlenih, morali smo da dramatično povećamo rad od kuće, uz održavanje visokog nivoa tehnološke zastite. Da obezbedimo adekvatnu zaštitnu opremu za naše zaposlene koji rade u filijalama, štiteći tako i naše klijente, uz svakodnevnu dezinfekciju prostora. Da pokrijemo rad svih kritičnih funkcija, tako da i u slučaju zatvaranja glavne zgrade banka može da funkcioniše.

Deo preduzeća je hteo da obezbedi i dodatne rezerve likvidnosti, pa smo u martu imali rast kreditne aktivnosti. Aktivno radimo da povećamo broj korisnika digitalnih usluga na uštrb "analognih". Zdravije je. Broj novih aktivnih korisnika mobilnog i internet bankarstva se povećao za više od šest hiljada u martu. Povećan je i broj digitalnih keš kredita za nove klijente. U odnosu na februar, u martu je za 17 odsto skočio broj instaliranih mobilnih aplikacija na android platformi. U istom periodu je za 185 odsto porastao broj daljinski aktiviranih naloga mobilnog i internet bankarstva. Za 77 odsto je skočio broj poziva Kontakt centru, a čet za 164 odsto. U drugoj polovini marta, u odnosu na prvu, broj poseta klijenata filijalama pao je za 49 odsto, a broj transakcija za 42 odsto. Prodaja svih usluga i proizvoda u filijalama je u slobodnom padu.

Značajan broj klijenata će imati pogoršane kreditne rejtinge tako da očekujem i rast troškova rizika, kao i loših plasmana i zatezanje kreditnih politika banaka – banke moraju da vode računa i o onima koji su im novac poverili, o svojim kreditorima, vlasnicima i regulatorima.

Narodna banka Srbije je 17. marta objavila da je usvojena Odluka o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. Da li možete da objasnite šta to tačno znači?

To znači da se od 31. marta za sve klijente banaka uvodi moratorijum koji predstavlja privremeni zastoj u otplati glavnice i kamate na kredit i druge obaveze na rok od 90 dana. Isto važi i za lizing. To nije oprost duga. Takođe, ko nije hteo moratorijum, mogao je da se javi banci i nastavi da plaća svoje obaveze. Suština je da se preduzećima i građanima privremeno olakša pritisak na likvidnost i novčanik.

Banke će te tri rate dodati na kraju otplatnog perioda produženjem otplate za tri meseca i rasporediti obračunatu redovnu kamatu na period otplate kredita. Da li ima dodatnih troškova? Rate će neznatno porasti. Na primeru keš kredita od 500 hiljada dinara, na rok od 7 godina, uz kamatnu stopu od 10 odsto, rata će porasti za nešto više od 300 dinara. Oko 228 hiljada naših klijenata imaće zastoj u otplati obaveza prema banci. Bankama je ovom merom zamrznuto između 1,7 i 2 milijarde evra. Dodatne mere likvidnosti od strane centralne banke došle su nešto kasnije.

Predsednik Aleksandar Vučić je 29. marta najavio uvođenje mera za očuvanje likvidnosti i solventnosti srednjih preduzeća, a posebno malih i mikro preduzeća. Govorio je o garantnom fondu, preko kojeg će banke ubaciti u sistem dve milijarde evra, rekao da će država preuzeti odgovornost za "480 miliona do 600 miliona", a da za oko 550 miliona država treba da se dogovori sa bankama… O čemu se tačno pregovara?

Velikom broju malih i srednjih preduzeća, koji su kičma ali i najranjiviji deo privrede, biće potreban novac i olakšanje obaveza da bi mogla da podmire troškove u uslovima kada su prihodi svedeni na minimum ili ih i nema. Banke će ponuditi preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima dve milijarde evra kredita, na rok od 36 meseci i uz grejs period do jedne godine i kamatnu stopu od 2,5 odsto plus Belibor na dinare, odnosno Euribor plus tri odsto, sa valutnom klauzulom. Pola od toga će ići na neto nove kredite za likvidnost i obrtna sredstva, a drugi deo za zanavljanje postojećih obaveza.

Prošle godine, koja je bila veoma uspešna, kada je kreditni rast privrede iznosio desetak procenata, ovom segmentu je bilo odobreno ne više od pola milijarde evra. Država će garantovati 80 odsto glavnice pojedinačnog kredita. Maksimalna izloženost države iznosi 30 odsto na nivou garantovanog portfolija i to će terati banke da budu odgovorne u procesu kreditiranja. To znači da je potencijalni gubitak države, u slučaju da se krediti ne vrate, limitiran na 480 miliona evra. Krediti će biti dostupni onim klijentima koji su pre ove krize uredno izmirivali svoje obaveze. U suštini, ko je imao održiv biznis i pre ove krize, može da računa na ovakvu vrstu podrške.

Dobra stvar sa garancijama je što država ne treba sada da angažuje dodatan novac, a ograničeni gubici se mogu finansirati kasnije, kada situacija na finansijskim tržištima, na kojima se država zadužuje, bude povoljnija. Što se naše banke tiče, mi ćemo se uključiti u program. Preduzeća i građani koji imaju otplatni kapacitet i dalje će moći da računaju na našu podršku.

Da li je na pomolu nova globalna ekonomska i finansijska kriza? U kojoj meri je ugroženo poslovanje banaka u SAD i Evropi?

Ogromnim fiskalnim i monetarnim paketima razvijene zemlje čine sve da se ova zdravstvena kriza, koja prerasta u ekonomsku, ne prelije i u finansijsku krizu. Amerika i Evropa merama fiskalne i monetarne politike upumpavaju neverovatnih osam biliona dolara. Efikasna primena tih mera je od ključnog značaja za kreiranje poverenja i izlazak na zelenu granu kada se zdravstvena kriza završi.

U zavisnosti od efikasnosti mera za suzbijanje virusa kovid 19, kao i mera ekonomske politike, mogući su scenariji u ekstremu od suzbijanja pandemije i drastičnog pada ekonomije u drugom kvartalu (sudeći po nekim ranim indikatorima, taj drastičan pad sada i živimo) i brzog izlaska iz krize već u trećem kvartalu, pa sve do drugog talasa pandemije i anemičnog oporavka koji može trajati i više kvartala.

Rajfajzen analitičari za 2020. godinu predviđaju pad bruto domaćeg proizvoda Evrozone od četiri odsto. Očekuje se pad u drugom kvartalu od 7,5 odsto i umereni rast u drugoj polovini godine. Morgan Stenli predviđa pad BDP-a SAD za 2020. godinu od 5,5 odsto, uz šokantne projekcije pada za drugi kvartal od 38 odsto. Goldman Saks predviđa pad u drugom kvartalu od 24 odsto. Globalnoj finansijskoj krizi su prethodile značajne ekonomske neravnoteže i to je razlika u odnosu na ekonomsku krizu koju već sada nesporno imamo.

Ovde se suočavamo sa šokom na strani ponude zbog toga što je ekonomija stavljena "pod ključ". Lanci nabavke su pokidani, ogroman broj firmi ne radi ili radi na minimumu kapaciteta, a ljudi imaju ograničenja u kretanju. Ogroman broj ljudi počinje da gubi poslove, što će naravno pogoditi i tražnju za velikim brojem proizvoda i usluga i to se već dešava (turizam, hoteli, transport, restorani, auto-industrija…).

Regulacija koja se odnosi na bankarstvo je dramatično pooštrena posle globalne finansijske krize, tako da su danas banke u SAD i Evropi u daleko boljem stanju. Došlo je do drastičnog povećanja kapitalne adekvatnosti i likvidnosti i danas centralne banke čak i popuštaju u svojim kapitalnim zahtevima i zahtevima za likvidnost i time deluju kontraciklično na ekonomiju i šalju poruku bankama da preuzimaju više rizika.

Američke banke su, naravno, u znatno boljem položaju zato što je i monetarna politika FED-a bila bitno različita u odnosu na ECB. ECB je svojom monetarnom politikom ultra niske kamatne stope devastirala zarađivačku moć banaka. Ključni element prihoda u bilansima poslovnih banaka je neto prihod od kamate koji učestvuje sa više od 60 odsto u ukupnim prihodima. Prosečan prinos na investirani kapital banaka iz SAD je iznosio 16 odsto u odnosu na evropskih 6 odsto.

Naravno, berze danas "kažnjavaju" banke, pa je pad indeksa kod ovog sektora veći u odnosu na glavne berzanske indekse. To je zbog toga što investitori ne mogu da procene kakav će biti kvalitet aktive (kredita) koje banke drže u svojim bilansima i koliko će banke morati da dodatno rezervišu za troškove rizika. Stoxx Europe 600 banks je pao za 40 odsto u tri meseca, dok je pad FTSE100, DAX ili CAC ispod 30 odsto.

U kojoj meri bi nova globalna ekonomska kriza mogla da utiče na srpsku privredu?

Srbija je značajno izložena. Ako uzmemo ponderisani prosek nekoliko rangova – od otvorenosti ekonomije u trgovinskoj razmeni (naša razmena je veća od našeg BDP-a), učešća trgovine Nemačke i Italije (u kojima se predviđa recesija od 4,1 odsto i 5,8 odsto respektivno), učešća Kine, stranog doprinosa dodatnoj vrednosti u izvozu, učešća turizma i pripremljenosti zdravstvenog sistema za pandemiju (GHS indeks) – Srbiju smo rangirali na 6. mesto zemalja Istočne Evrope, dodajući tu i Tursku. Uticaj takođe može doći i preko priliva doznaka koje su za Srbiju veoma značajne.

Otuda je važno da vlada hitno implementira sve predložene mere (dakle, bez odlaganja), koje se odnose na odlaganje plaćanja poreza, plaćanje delimično ili u celosti minimalaca za MMSP i veća, garancijsku šemu… Umesto predloženih 100 evra za svakog punoletnog građanina, bolje bi bilo da se novac utroši na naknade za nezaposlene, primaoce socijalne pomoći, odnosno za "sigurnosnu mrežu". Takođe, opštine bi trebalo što pre da predlože i neko privremeno rešenje rente za poslovne prostore i tako dodatno olakšaju troškove privredi.

Naše je očekivanje da bi srpska ekonomija u bazičnom scenariju mogla da očekuje rast od 1,5 odsto (u scenariju zatvaranja do sredine aprila), dok u scenariju da "zatvaranje" potraje do kraja aprila, da imamo i drugi talas korone, uz manje restrikcije u četvrtom kvartalu, očekujemo pad od 2,5 odsto.