Kako se čini, mere iz Strategije za podizanje nataliteta (za prvo dete ovoliko, za drugo dete onoliko, za treće i četvrto) donete su nauštrb trudničkih i porodiljskih nadoknada kako bi država pokazala brigu i velikodušnost. Sve trudnice koje po novom zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom otvore trudničko bolovanje makar na dva dana, a da prethodno nisu radile vezanih 18 meseci, dobiće znatno umanjene naknade za porodiljsko bolovanje jer se obračun računa samo za mesece pre otvaranja bolovanja. To znači da ako otvorite bolovanje na dva dana u trećem mesecu trudnoće, ni svih šest meseci nakon toga neće ulaziti u obračun.

Podsetimo, ministar Zoran Đorđević je nekoliko puta trudnice i mame optužio za zloupotrebu trudničkog i porodiljskog bolovanja. Šta je, po njegovom mišljenju, značila zloupotreba? Da li to što je od trenutka otvaranja bolovanja po prethodnom zakonu trudnicama isplaćivan stopostotni iznos prosečne zarade u narednih godinu dana ukoliko su bile zaposlene šest meseci i jedan dan? Ako je trudnica, na primer, imala platu 40.000 dinara koliko joj je isplaćivano u roku od godinu dana, znači da je zloupotrebila svoj položaj. Ili to što su trudnice koje su zarađivale ispod minimalne zarade dobijale trudničku nadoknadu u iznosu minimalne zarade, takođe znači da su zloupotrebile državu? Portal "Bebac" objavio je otvoreno pismo Vladi Srbije (videti okvir), premijerki i nadležnim ministarstvima povodom ovih skandaloznih zakonskih odredbi i uvredljivih porodiljskih plata, zahtevajući hitan sastanak.

"VREME": Da li ste dobili odgovor iz Vlade Srbije ili iz ministarstava?

JASMINA MIHNJAK: Nismo dobili odgovor iz Vlade. Saopštenje smo poslali kabinetu Slavice Đukić Dejanović, ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoranu Đorđeviću i premijerki Ani Brnabić. Brojne nepravilnosti i nelogičnosti novog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ugrozile su veliki broj roditelja u Srbiji. Tim povodom uputili smo saopštenje Vladi Republike Srbije sa zahtevom da se hitno preduzmu mere za izmene ovog zakona. Ukazali smo na nekoliko problema i spornih članova Zakona kojim će porodiljama biti drastično umanjene zarade.

U medijima smo videli da je nakon našeg apela usledio sastanak Saveta za populacionu politiku na kojem se razmatralo i kalkulisalo o tome da li treba odrediti donji limit kada su u pitanju plate porodiljama jer, verovali ili ne, plate mogu iznositi i 1000 dinara.

Šta je sporno u novom zakonu o finansijskoj podršci porodici?

Sporno je to što žene moraju 18 meseci da rade pre otvaranja trudničkog bolovanja kako im plata ne bi bila umanjena. To znači da žene koje su bar jedan mesec u prethodnih godinu i po dana imale manju platu ili prekid u radnom odnosu, neće dobiti pun iznos plate na porodiljskom. U Norveškoj i Nemačkoj to bi možda i bilo normalno, ali u Srbiji nikako nije. Mi živimo u zemlji u kojoj se teško dolazi do posla, u kojoj se još teže zapošljava nakon otkaza, gde je teško u kontinuitetu imati stabilnu platu za tako dug vremenski period. Sporno je i to što trudničko bolovanje ne ulazi u taj prosek. To znači da će trudnice imati izbor: ili da rizikuju i rade čak i kad posao može da ugrozi bebu ili pak da prihvate nižu zaradu. Sporno je što se do juče toliko pričalo o natalitetu, o podršci, o parama kojim se žene "stimulišu" da rađaju, a po novom zakonu mladim mamama se poručuje da odlože roditeljstvo do dobijanja stabilnog i sigurnog zaposlenja.

Vidimo i da su umanjene plate porodiljama koje zarađuju više od proseka, odnosno da postoji gornji limit. Gde je tu logika, moral, smisao?

Da, trudnicama koje imaju veće zarade od tri prosečne zarade u Srbiji biće takođe umanjene plate. Jer gornji limit postoji. Država kaže: ne možeš da imaš više od tri prosečne plate, ali možeš da imaš platu 1000 dinara pa čak i manje. Minimalac je zagarantovan samo ženama koje su radile šest meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja i to samo u prva tri meseca detetovog života.

Posebna priča je i diskriminacija žena koje najviše doprinose budžetu, a to su mame preduzetnice. Zakonom o porezima i doprinosima uskraćeno im je plaćanje doprinosa za vreme porodiljskog bolovanja, a skraćeno vreme bolovanja je regulisano Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Ako, na primer, žena radi pet meseci za platu od 30.000 i ostane trudna, a lekar je pošalje na bolovanje, njena plata će biti pet puta 30.000, što je 150.000 podeljeno sa 18. Znači 8333 dinara.

Žena koja zarađuje, na primer, u IT sektoru 1500 evra, što je malo za sektor IT iz kog veliki broj ljudi odlazi iz zemlje, imaće platu 30.000 manju. Za godinu dana država će joj oduzeti 360.000 dinara.

Ako je žena preduzetnica i plaća doprinose na 30.000, njoj se zarada računa tako što se zbir 18 plata podeli sa 18 i umanji za 1,5 puta. Znači, dobijaće 20.000 dinara bez plaćenih doprinosa. Ona od svojih 20.000 treba dodatno da uplati i staž ako ne želi da ima prekid tokom porodiljskog bolovanja.

Kako je došlo do usvajanja tako nakaradnog Zakona, da li su roditeljska udruženja učestvovala u radnim grupama i diskusijama?

Zakon smo čekali duge četiri godine, a promene u pravcu boljih uslova za roditelje inicirale su same mame preko tri udruženja i aktivističkog projekta P/Bravo za mame. Ono za šta smo se svi zalagali jeste da se reši problem kašnjenja plata porodiljama. Država je sad isplate preuzela na sebe, čime bi trebalo da se spreči kašnjenje, ali ni to za sada nije slučaj jer plate već od starta kasne. Informacija koju imamo od članica koje su učestvovale u radnim grupama koje su menjale ovaj zakon jeste da on ni ne liči na ono što je prvobitno bilo dogovarano na sastancima radnih grupa. Zakon je usvojen u decembru 2017. na sednici na kojoj se usvajalo preko 30 zakona među kojima je i budžet za narednu godinu, koji uvek zaokupi najveću pažnju poslanika. Nije bilo prostora za diskusiju, nije bilo javne rasprave. Isto se desilo i u junu kad su se usvajale izmene i dopune ovog zakona.

Šta kažu mame?

Nama se mame svakodnevno javljaju sa raznim primerima, pitanjima. Mnoge su razočarane i besne s razlogom. Jer kad treba da dobijate platu 1800 dinara godinu dana, a da tim novcem možda u nekim slučajevima izdržavate i celu porodicu, to je zaista strašno. Moram da napomenem da veliki broj mama još nije dobio rešenje, a kamoli platu. Javila nam se mama koja je odbijena za porodiljsko bolovanje jer je na trudničko otišla odmah po zaposlenju. Država to vidi kao malverzaciju. Sramotno je da se mame i trudnice optužuju za zloupotrebu. Država treba da pomogne nezaposlenima, a posebno nezaposlenim mamama da dođu do posla. To bi uradila država koja podstiče i podržava roditeljstvo. Naše majke se kažnjavaju kad odluče da rode dete, i to sve pod plaštom borbe za natalitet.

Zar nije ministarka za populacionu politiku i demografiju najavljivala da će po novoj strategiji akcenat biti na podršci roditeljstvu i eventualno pomoć u okviru lokalnih samouprava?

Oni o roditeljstvu i natalitetu puno pričaju i svašta obećavaju. Međutim, u praksi sapliću roditelje na svakom koraku roditeljstva. Mi ne vidimo rešenje u podršci lokalnih samouprava jer se tako pravi razlika između mama. Nama je svaka mama jednako vredna a svaka beba jednako dobrodošla na ovaj svet. Mislimo da treba da bude svejedno da li dete rađamo u Beogradu ili u Boru.

Probleme očekujemo jer je mnogo onih mama koje još uvek ne znaju kolika će im biti plata na porodiljskom, koje su ušle u neke kredite, planirale svoj budžet pre rođenja deteta…

Napominjem da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom, Zakonom o radu i Konvencijom o zaštiti materinstva. Ovaj zakon je skandalozan i ugrožava mnoge porodice u Srbiji, i zato hitno treba da ga menjamo!

Članak je objavljen u nedeljniku Vreme u okviru projekta "Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo" koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz medijski program. Objavljivanje ovog dodatka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske Unije. Sadržaj teksta odgovornost je isključivo nedeljnika Vreme i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.