Kao što je dugotrajno natezanje oko sporazuma o redefinisanju odnosa Srbije i Crne Gore "presečeno" dolaskom Havijera Solane u Beograd i potpisivanjem Beogradskog sporazuma pod njegovim nadzorom, tako je prošlonedeljno sletanje visokog predstavnika EU na surčinski aerodrom označilo završetak preganjanja o sadržini ustavne povelje nove zajednice. O tome kako je proces koji je sve više ličio na agoniju priveden kraju i kakvi su njegovi rezultati, za "Vreme" govori Zoran Lutovac, stručni konsultant Ustavne komisije ispred republičkog parlamenta. O vezi Havijera Solane i tempa usvajanja ustavne povelje, naš sagovornik kaže: "Obično se u medijima provlači to da je došao Solana, pa je opet rešio stvar. On je samo verifikovao nešto što je već bilo dogovoreno. Na predlog DS-a donet je kompromisni predlog o načinu izbora poslanika, koji je u načelu bio prihvatljiv i za DPS i za DSS. Jedino su predstavnici crnogorske opozicije bili potpuno uzdržani jer se očekivao kongres SNP-a, ali i iz drugih razloga. DPS i DSS su u principu prihvatili ono što je predložio DS, a razlikovali su se po tome što su akcente stavljali na različite stvari. DPS je želeo da odredba u ustavnoj povelji bude opštije prirode a da konkretnije odredbe stoje u zakonu o sprovođenju ili na nekom drugom mestu, a DSS je insistirao baš na onome kako je DS predložio, da stoji u ustavnoj povelji da će ti izbori biti najpre posredni, a zatim neposredni. Jasno je bilo da je došlo do potpunog približavanja i tada se pojavio Solana. On, naravno, ne bi došao ‘u prazno’, da napravi možda još jedan minus, jednom mu se to već desilo. Sada su svi nekako dobili plus – i on, stekao se utisak da ne bi došlo do kompromisa da nije bilo njega, DS je dobio plus zato što je njegov predlog bio prihvatljiv za većinu, a DSS zato što se približavamo rešenju uoči predsedničkih izbora kada njihov kandidat treba da bude izabran za predsednika Srbije. Solana je uspeo da pomiri različite akcente, da se dođe do dogovora gde će šta da stoji. To je bio izlazak u susret DSS-u. Može se reći da je ovoga puta DPS više popustio, ali generalno gledano, sve ovo što je urađeno do sad je bliže onom konceptu za koji se zalagao DPS."

"VREME": Crnogorska opozicija ipak nije prihvatila dogovor.

ZORAN LUTOVAC: Crnogorska opozicija je ostala za neposredne izbore, mada nije više tako jedinstvena, čuli smo disonantne tonove u NS-u i SNS-u. Ali SNP i dalje insistira na neposrednim izborima i smatra da je neprihvatljiva ova vrsta kompromisa. Tu se vidi protivurečna pozicija SNP-a – on je odbijao kompromis i pozivao EU da razreši tu dilemu o posrednim i neposrednim izborima. Kada EU pošalje Solanu i on kaže šta je njegova arbitrarna odluka – da je kompromis sasvim prihvatljiv, SNP ne prihvata arbitražu. Iako je formalno njihovo zalaganje za neposredne izbore sasvim principijelno, kad se sve stavi u kontekst da je postignut kompromis, onda dolazimo na nižu ravan i vidimo da iza tog principijelnog stoji uži stranački interes. SNP želi da u političkoj kampanji pokaže neku vrstu principijelnosti, da pokaže da je u svemu ovome politički faktor, a ne strana koja samo daje pristanak na već dogovoreno. Ali mislim da će pritisak i domaće javnosti i Brisela uticati na to da i SNP pristane na kompromis. Treba reći da je reč o pristanku na kompromis o načinu izbora poslanika, a ne o celokupnoj povelji. Tu više nema velikih stvari, trebalo bi još da se raspravlja o hijerarhiji pravnih normi i da se eventualno urade prelazne odredbe i povelja o ljudskim i manjinskim pravima, koja bi bila doneta po istom postupku kao ustavna povelja i faktički bila istog ranga. Usvajanjem povelja o ljudskim i manjinskim pravima pokazujemo da ne želimo u EU samo iz neke koristi, nego pokazujemo da delimo njene ciljeve i vrednosti.

Kad možemo da očekujemo stvaranje novih saveznih organa?

Najpre verovatno treba istrpeti još malo političkih nadmudrivanja i kampanje, doneti povelju o ljudskim i manjinskim pravima i to dostaviti skupštinama Srbije i Crne Gore. To nije više pitanje meseci, nego nedelja. I mislim da bi do kraja godine povelja trebalo da bude usvojena u skupštinama da bismo onda početkom naredne godine mogli da budemo primljeni u Savet Evrope, da država počne da funkcioniše i da počnemo da radimo na sledećem koraku, a to je usklađivanje ustava Srbije i Crne Gore ili donošenje novih, koji će biti usklađeni s ustavnom poveljom.

Da preciziramo odredbu o načinu izbora poslanika do koje se toliko teško došlo.

Ideja je da ti izbori budu posredni u prve dve godine, a da svi kasniji izbori budu neposredni. Skupština se konstituiše proporcionalno snazi političkih partija u republičkim parlamentima. Ukupna kvota za Crnu Goru je 35 poslanika, Srbija ima 91, ukupno će savezni parlament imati 126 poslanika. Kvote pojedinih stranaka se određuju po snazi u republičkom parlamentu, a poslanici se mogu uzeti i iz saveznog parlamenta, on je samo rezervoar odakle se mogu popunjavati te kvote. Ako se u međuvremenu raspišu parlamentarni izbori, za te dve godine, u Srbiji ili Crnoj Gori dolazi do promene u saveznom parlamentu tako što će se pratiti odnos snaga u parlamentima.

Da li odluka da takvo stanje traje dve godine ima neke veze s Đukanovićevom izjavom da moratorijum od tri godine na raspisivanje referenduma počinje od dana potpisivanja Beogradskog sporazuma, a ne od usvajanja povelje?

Mislim da će ipak autentični tumač biti neko drugi. Nerealno je da se taj rok računa od Beogradskog sporazuma jer to je politički dokument koji je trebalo da posluži kao osnovica za nešto što će se računati. Mislim da će se ipak računati od ustavne povelje.

Kada se do sada govorilo o načinu izbora poslanika, govorilo se da od toga zapravo zavisi šta se ovde pravi, država ili unija. Šta smo dobili ovom kombinovanom metodom?

Od samog početka bilo je kritičara koji su se zalagali za čist model: ili federacija ili posebne države. To teorijski, pa čak i praktično, jeste najbolje. Ali za čist model treba čista situacija, koju mi nismo imali. Imali smo faktičko stanje u kome su postojale dve odvojene države – granica između Srbije i Crne Gore bila je jača nego granica između Srbije i Mađarske. Život nas je doveo u situaciju da pronalazimo rešenje koje nigde nije poznato, koje se teorijski može kritikovati. Dobili smo specifičnu državnu zajednicu koja ima i konfederalne i federalne elemente. Pitanje je koji elementi pretežu. Mislim da stvar treba posmatrati u procesu. Bez obzira na to od čega smo krenuli, ono što je bitno i što će biti deo ustavne povelje, i što će, po meni, biti od izuzetnog značaja, jeste dokument o harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore. Dobićemo ustavni okvir koji će biti takav kakav jeste, ali s druge strane ćemo kroz harmonizaciju morati, hteli ne hteli, da učvršćujemo te odnose. Beograd i Podgorica će biti upućeni jedno na drugo upravo stoga što će ih praksa, život, interesi terati na to. U dokumentu o harmonizaciji odnosa predviđeno je da se za tri godine harmonizuju ekonomski odnosi. A već sad ima nagoveštaja da će do usklađivanja u oblastima carinskih stopa, spoljno-trgovinskog režima i poreskog sistema doći već do marta 2003. i da će harmonizacija ekonomskog sistema već 2003. gotovo moći da se sprovede. To ide mnogo brže nego što je predviđeno. Ulazimo brže u proces pridruživanja i stabilizacije i u proces uključivanja u Svetsku trgovinsku organizaciju. Na mala vrata ulazimo u Evropu i imamo pristup u neke strukturne fondove, što je dobar znak za investitore. To je čista korist, nema ideologije, to je interes ne samo političkin elita nego i građana.

Svi ti interesi su bili jasni i ranije, kao što su jasni i signali iz Brisela, ali se sve vreme pojavljuju kočnice rukovođene političkim razlozima. Sad se čini da ćemo imati problem oko izbora predsednika – DPS je predložio Marovića, Koštunica je odgovorio da bi odličan kandidat bio Mićunović.

I jedan i drugi su dobri kandidati. Ali i jedan i drugi su prerano kandidovani. To mora da bude stvar političkog dogovora. Na jednoj strani DPS tvrdi da je ovo sasvim novi početak koji nema veze s prethodnom Jugoslavijom, a onda, kad kandiduje svog kandidata za predsednika, kaže: "E, sad je došao red na nas, mi nismo dosad imali nijednog predsednika". To je očigledno ispitivanje javnog mnjenja i potreba da se kadrovanjem unutar političkih opcija nađe mesto za sve one koji zaslužuju da im se ono nađe. Marović je jedan od simbola DPS-a i morao bi imati visoku funkciju. Izbor predsednika biće stvar političkog dogovora, s tim što se zna da ako je predsednik iz Srbije, iz Crne Gore će biti predsednik parlamenta, ili ako je ministar iz Crne Gore, zamenik ministra je iz Srbije. Ministri odbrane i spoljnih poslova moraju biti iz različitih republika, što će sve biti stvar političkog dogovora. Naravno da je pitanje predsednika prerano postavljeno, ali ono je interesantno za novinare i čitaoce, ljudima je dosta apstrakcija. Suštinski, to ne bi trebalo da bude problem, ali takvu mogućnost ipak ne bi trebalo isključiti. Mnogo sitnija stvar može biti povod za opstrukciju ako se iza toga krije neki uži interes.

Iz tajminga navedenog u Beogradskom sporazumu, prema kome je trebalo da budu sprovedeni određeni koraci proizilazilo je da šest meseci nakon usvajanja povelje moraju biti usklađeni ili doneti novi republički ustavi. Pominje li se i ustavnoj povelji neki rok za taj posao?

Ne znam da li treba nešto oročavati ako niste sigurni da može da se ispuni. Ne znam da li je realno da se republički ustav donese za šest meseci. Sve zavisi od odnosa političkih snaga. Posle predsedničkih izbora biće jasnije šta će se dešavati.