Potrošački sporovi su sporovi koji proizilaze iz ugovornog ili vanugovornog odnosa potrošača i trgovca.

Prilikom propisivanja pravila postupka, zakonodavac se opredelio da izmesti potrošački spor iz pravila opšteg parničnog postupka i to zbog specifičnosti potrošačkog spora. Pravila postupka u potrošačkom sporu propisana su posebnom glavom XXXV Zakona o parničnom postupku.

Osnovna načela koja odlikuju potrošački spor su: načelo hitnosti, načelo ekonomičnosti i načelo celishodnosti.

Prilikom podnošenja tužbe, potrošač ima mogućnost da tužbu podnese pored suda opšte mesne nadležnosti, koji se određuje prema sedištu tuženog, i sudu koji je mesno nadležan prema prebivalištu, odnosno boravištu tužioca (potrošača). Navedenim pravilima za određivanje mesne nadležnosti, u mnogome se pogoduje tužiocu-potrošaču kao slabijoj ekonomskoj strani iz ugovornog odnosa potrošača i trgovca.

Ročište za glavnu raspravu se zakazuje i održava najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sud. Kada znamo kako je opštepoznata činjenica da su sudovi u Republici Srbiji opterećeni velikim brojem predmeta, zaključujemo da je određivanjem kratkih rokova za postupanje potrošački spor zaista hitne prirode.

U potrošačkim sporovima tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor, već se tužba tuženom dostavlja zajedno sa pozivom za glavnu raspravu.

Potrošač ne plaća taksu na tužbu i presudu ukoliko vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000,00 dinara.

PRVO ROČIŠTE ZA GLAVNU RASPRAVU I OBJAVLJIVANJE PRESUDE

Bitna odlika potrošačkog spora je i ta da je izostavljeno obavezno održavanje pripremnog ročišta za glavnu raspravu, već se odmah zakazuje i održava prvo ročište za glavnu raspravu. Na prvom ročištu za glavnu raspravu sud najpre utvrđuje ko je pristupio na ročište i da li su ispunjene procesne pretpostavke da se ročište održi. Kada se utvrdi da su ispunjene procesne pretpostavke za održavanje ročišta, sud donosi rešenje da se prvo ročište za glavnu raspravu održi. Nakon toga, sud poziva i upoznaje stranke u sporu da imaju mogućnost da spor reše medijacijom. U praksi se retko dešava da stranke, kada su već došle pred sud, odustanu od daljeg sudskog postupka i tada sudija nastavlja dalje upravljanje postupkom, a nakon uzimanja izjava stranaka da ne žele da spor reše putem medijacije. Dalje, sud daje reč tužilačkoj strani koja iznosi ukratko tužbu i tužbeni zahtev, ukazuje sudu na bitne okolnosti za presuđenje i predlaže sudu izvođenje dokaznih predloga. Nakon toga, sud daje reč tuženoj strani koja po pravilu osporava tužbu i tužbeni zahtev po osnovu i visini, ukazuje sudu na bitne okolnosti za presuđenje i predlaže sudu dokazne predloge koje treba izvesti u dokaznom postupku.

Zatim, sledi ključna faza ročišta kada sud utvrđuje nesporne i sporne činjenice između parničnih stranaka. Ova faza postupka je bitna i zbog “raščišćavanja” predmeta spora, odvajanja bitnog od nebitnog, što za krajnji cilj ima da sud može u velikoj meri da ubrza parnični postupak. Naime, utvrđivanje spornih činjenica sudu pomaže i prilikom donošenja odluke koje dokazne predloge parničnih stranaka će usvojiti i izvesti u dokaznom postupku, a koje dokazne predloge će odbiti jer su suvišni za konkretnu situaciju i presuđenje.

Pravna priroda potrošačkog spora jeste ta da isti predstavlja sporno pravno pitanje i da se po pravilu izvode pisani dokazi u dokaznom postupku.

Najzad, ukoliko su parnične stranke bile “aktivne” i sudu dostavile pisane dokaze na koje se pozivaju, postupajući sudija će odmah odrediti čitanje pisane dokumentacije, i na istom ročištu određenu pisanu dokumentaciju i pročitati kada je dokazni postupak i završen. U završnoj fazi ročišta, tužilačka i tužena strana iznose završne reči i predlažu sudu da usvoji odnosno odbije tužbeni zahtev, i opredeljuju troškove postupka. Nakon toga sud utvrđuje da je glavna i javna rasprava zaključena.

U potrošačkim sporovima se presuda objavljuje odmah nakon zaključenja glavne rasprave. Nakon objavljivanja, sud će ukratko izneti razloge zbog kojih je doneta navedena odluka i poučiti nezadovoljnu stranu da ima mogućnost izjavljivanja redovnog pravnog leka na prvostepenu presudu, i to u roku od osam dana od dana dostavljanja pisanog otpravka presude.

ZAKLJUČAK

Iz svega navedenog nedvosmisleno se zaključuje da je potrošački spor hitne prirode, da su troškovi postupka svedeni na najmanju moguću meru, što za cilj ima da se poboljša procesni položaj potrošača kao finansijski slabije ugovorne strane i da, ukoliko stranke u postupku budu “aktivne” i dostave sudu dokaze na prvom ročištu za glavnu raspravu, svoj sporni odnos u prvostepenom postupku pred sudom mogu da reše najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sud.

PRIMER IZ PRAKSE OSNOVNOG SUDA U KRUŠEVCU

Potrošač i trgovac su bili u ugovornom odnosu na daljinu, i to na taj način što je potrošač kupio preko sajta za onlajn kupovinu “Kupujem prodajem” nov frižider u vrednosti od 350 evra, u opisu robe je stajala napomena “novi frižider u ispravnom stanju”. Dana 13. 7. 2020. godine kurirska služba je isporučila frižider, tada je potrošač i izvršio plaćanje cene. Kada je potrošač uključio frižider, uočio je da je isti neispravan. Trgovac nije hteo da uvaži reklamaciju.

Potrošač se obratio advokatskoj kancelariji za zaštitu svojih prava. Advokatska kancelarija je sudu predala predlog za obezbeđenje dokaza dana 15. 7. 2020. godine i predložila sudu da odredi izvođenje dokaza putem veštačenja od strane veštaka termo-tehničke struke, i ukazala sudu da je postupak hitne prirode. Postupajućoj sudiji su istog dana izneti spisi predmeta, kada je sudija najpre utvrdila da su ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 284 stav 1 i člana 287 Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 30 Zakona o vanparničnom postupku, odnosno da ima osnova da se odredi veštačenje i pre dostavljanja predloga suprotnoj strani na odgovor. Doneto je rešenje kojim je usvojen predlog predlagača, odnosno potrošača i pre dostavljanja predloga drugoj strani u postupku i određeno je veštačenje od strane sudskog veštaka termo-tehničke struke. Određena je ličnost veštaka kojoj sud poverava veštačenje, i tom prilikom je naloženo sudskom veštaku da bez prisustva suda izađe na lice mesta, da izvrši identifikaciju frižidera radi utvrđivanja postojanja eventualnog kvara na predmetnom frižideru, i ostavljen je rok od tri dana od prijema rešenja za postupanje. Sudski veštak je blagovremeno odgovorio na nalog i zadatak suda i dostavio sudu nalaz i mišljenje u kojem je zaključio da na frižideru postoji kvar i da je isti u neispravnom stanju, a da je priroda kvara takva da je ista morala biti poznata i trgovcu.

Sud je dostavio nalaz strankama u postupku. U daljem toku postupka predlagač, odnosno potrošač je obavestio sud da su stranke mirnim putem rešile spor i da je trgovac smanjio cenu frižidera. Tako su stranke svoj potrošački spor rešile i pre utuženja i to u roku od pet dana od dana prijema predloga za obezbeđenje dokaza u sudu.