Ovogodišnje istraživanje udruženja građana "Moja Srbija" pokazalo je da je Imlek najpopularniji domaći proizvođač hrane i pića. Tako su tri od četiri anketirana građanina u okviru akcije "Birajmo domaće" navela ovaj brend kao omiljeni. Takođe, po ispitivanju iz 2009, marka "Moja Kravica" našla se na trećem mestu po popularnosti. Za taj brend tada je "glasalo" 36 odsto ispitanika u Srbiji. Ti rezultati potvrđuju da generacije koje su stasale na Imlekovim mlečnim proizvodima poštuju kvalitet i stalne inovacije koje im kompanija više od pola veka obezbeđuje. Međutim, nakon privatizacije i ulaska u sastav investicionog fonda Danube Foods Group, Imlek je u javnosti često morao i da se brani zbog svoje veličine. O problemima koji pogađaju i lidere u mlečnoj industriji, investicijama i odnosu prema zajednici, razgovarali smo sa generalnim direktorom Imleka Slobodanom Petrovićem.

"VREME": Često ste na udaru kada se govori o monopolima. Koje činjenice potvrđuju da Imlek liderski položaj ne zloupotrebljava?

SLOBODAN PETROVIĆ: Ne može se osporiti da Imlek apsolutno prednjači u kvalitetu i društveno odgovornom poslovanju. Postojimo 54 godine i sarađujemo sa preko 6000 kooperanata. Preko 40 miliona evra uloženo je samo u razvoj farmi i podizanje kvaliteta sirovog mleka. Imlek sa svojim farmerima ima precizno definisane ugovore koji nas obavezuju na pravovremenu isplatu i redovan otkup. Naravno, sve dok ispunjavaju standarde kvaliteta. Partnerski odnos, lokalne subvencije, tradicionalna druženja i nagrađivanja oslikavaju našu saradnju. Iako je bilo situacija sa prosipanjem mleka, to nikada nisu bili naši farmeri. Oni koji sarađuju sa Imlekom, nikada se nisu udruženo žalili niti je bilo nerešenih pojedinačnih problema. Državni poljoprivredni budžet nije dovoljan da pokrije sve potrebe, ali Imlek u skladu sa tržišnim uslovima podmiruje svoje obaveze.

Na koje načine ste ulagali u razvoj lokalnih dobavljača sirovog mleka i u koje oblasti je utrošeno tih 40 miliona evra?

Investirano je u najsavremeniju tehnologiju za proizvodnju mleka, mehanizaciju, izgradnju porodičnih farmi, nabavku i ukrupnjavanje stada. Realizovani su i programi refinansiranja farmera putem povoljnih kredita za koje je izdvojeno dodatnih deset miliona evra. Pored brige o ishrani i higijenskim uslovima za čuvanje grla, na farme smo instalirali laktofrize, specijalne tankove za čuvanje mleka i najsavremeniju mužnu opremu. Sve naše kooperante konstantno podržavamo i kroz edukaciju i finansijske povlastice. Postavili smo najstrože kriterijume kvaliteta za isporuku mleka. Zato te farme mogu da isporučuju samo mleko vrhunskog kvaliteta. Sedam naših farmera je 2007. dobilo međunarodno priznate sertifikate HACCP koji garantuju bezbednost proizvodnje u svim njenim fazama.

Da li je "rat za mleko" koji se pre dve godine poveo među mlekarama okončan? Koji su najveći problemi na tržištu mlečnih proizvoda, a pogađaju i najuspešniju kompaniju?

Srbiju je tada zadesila velika suša koja je rezultirala i nestašicom mleka. Takvu prirodnu nepogodu ne možemo sprečiti, a globalni sistemi za navodnjavanje su za našu državu očigledno veoma skupi i nepristupačni. Upravo zato, Imlek pored pomenutih subvencija podržava i uspostavljanje sistema za navodnjavanje na farmama. Imlek je veliki sistem, a to zahteva izvesnu stabilnost čak i u vremenima nepredviđenih nepogoda. Zato smo i tada uspešno obezbeđivali sirovo mleko i proizvodili kvalitetne mlečne proizvode. Za konstantan kvalitet u mlečnoj industriji (i u normalnim tržišnim i vremenskim uslovima) potrebne su velike investicije, jaka sirovinska baza, adekvatni distributivni kanali i stalna komunikacija sa potrošačima. Kompanije koje to poseduju imaju proizvode bezbedne za konzumaciju. U našoj laboratoriji nacionalnog karaktera vrše se i sva relevantna ispitivanja. Nedavno smo za najveći Imlekov pogon "Mlekara Beograd" dobili i sertifikat "Čistija proizvodnja" (za uštedu energenata, smanjenje količine otpada i emisija štetnih gasova).

Više puta ste isticali da su tenderi za javne nabavke mlečnih proizvoda loše organizovani.

Primetno je da postoje problemi u administrativnim procedurama prilikom javnih nabavki i smatram da se ovakvi problemi moraju sistematski rešavati. Trebalo bi sprovesti reformu tako da kriterijum prilikom nabavke tako osetljivih namirnica, kao što su hrana i mlečni proizvodi – pre svega bude kvalitet. U Srbiji su javne nabavke uglavnom pojedinačne. Tako svaki vrtić, škola ili bolnica samostalno vrše nabavku, često bez stručnosti iz te oblasti. Mnoge od tih ustanova nemaju kadrove koji su dovoljno upoznati sa Zakonom o javnim nabavkama. Njima se uglavnom bave ljudi koji obavljaju i druge poslove u tim javnim ustanovama. Zato se često dešava da tenderi, koji nisu ni kvalitetno napisani, budu oboreni. To uzrokuje produžavanje rokova, čime se nepotrebno troše resursi i vreme na ponovljenim tenderima. Takođe, nestandardizovan kvalitet namirnica može imati nesagledive posledice za konzumente, što je posebno opasno kada su u pitanju deca. Jedno od rešenja ovog problema možemo naći u evropskoj praksi. Potrebno je na nivou države oformiti specijalizovan tim za javne nabavke koji bi se bavio ukrupnjavanjem sitnih nabavki na profesionalan način. Tako bi se sprečili i slučajevi korupcije, koji se dešavaju u ovako razuđenom sistemu. Druga prednost je što bi se na taj način organizovali bolji tenderi i sa aspekta zahteva za kvalitetom proizvoda. Deluje da do sada kvalitet nije bio glavni kriterijum za bodovanje i odlučivanje.

Svetska recesija je uticala da se prodaja svih kompanija iz sastava Danube Foods Groupa, koja je planirana za 2009, odloži. Da li će Imlek do tada praviti nove investicije i koliko je do danas uloženo u restrukturaciju?

U prethodne tri godine Imlek je uložio preko 50 miliona evra u modernizaciju kompanije. Ove investicije su premašile prvobitno dogovorene planove. Prva godina ulaganja bila je posvećena modernizaciji farmi, a druga podizanju kvaliteta mleka prema standardima Evropske unije. Dalji fokus investicija bio je na unapređenju proizvodnje, od primarne ka finalnoj. Potpuno smo obnovili proces proizvodnje najsavremenijom opremom u svim segmentima. Ovakav razvoj, uvođenje moderne tehnologije, potpuna automatizacija proizvodnje i kontrole, obezbeđuju najviši stepen bezbednosti i kvalitet proizvoda. Mleko je najosetljivija sirovina koja od trenutka muže ne sme "videti" ni vazduh ni svetlost. Kako bismo sačuvali svojstva sirovog mleka nepromenjena do proizvodnih pogona, uložili smo oko 1,5 miliona evra u specijalna transportna sredstva. To su cisterne koje održavaju propisanu temperaturu mleka i kamioni za prevoz gotovih proizvoda do prodajnih objekata. Maloprodajnim objektima smo poklonili rashladne vitrine kako bi obezbedili adekvatno čuvanje proizvoda. Zahvaljujući ovom velikom ciklusu investicija, Imlek je danas najbolji proizvođač mleka u ovom delu Evrope. Postavili smo standarde u proizvodnji funkcionalnih mlečnih proizvoda, a trenutno jedini u regionu specijalnom procedurom mikrofiltracije proizvodimo sveže pasterizovano Bello mleko.

Imlek je i ozbiljan regionalni igrač sa svojim fabrikama u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji. Da li ćete do prodaje praviti nove akvizicije?

Ne planiraju se nove akvizicije pre završetka prodajnog ciklusa. Restrukturirali smo kompaniju, napravili snažnu sirovinsku bazu i jake brendove. Naravno da od prodaje očekujemo određeni povraćaj uloženih sredstava. U Bosni imamo tri mlekare (Banjaluka, Mlijekoprodukt i Ist milk), u Crnoj Gori (Imlek Boka) i Makedoniji (Bimilk) po jednu. U makedonsku mlekaru, koja je i ranije bila lider na tržištu, uložili smo preko 2,5 miliona evra. Iz fabrika u Bosni i Hercegovini 55 odsto prodaje čini izvoz na teritorije Crne Gore i Hrvatske.