Intervju - dr Gojko Savić, član Predsedništva Kosova
Povratak u oklopnom transporteru
"Bili smo u situaciji da posmatramo albansku stranu koja još nije postigla dogovore. Verovatno da je i sednica prekinuta sa ciljem da oni za naredna dva dana postignu dogovor i da u četvrtak izraze jasan stav"
Nosilac liste koalicije Povratak, dr Gojko Savić, na konstitutivnoj sednici Skupštine Kosova u ponedeljak je izabran za jednog od pet članova Predsedništva Skupštine, do koje se dovezao oklopnim transporterom KFOR-a. U utorak popodne, dok za "Vreme" sabira utiske sa konstitutivne sednice, još nema informaciju o eventualnim koalicijama u Parlamentu, ali ga je već sačekao oštar komentar sednice potekao od jednog od lidera kosovskih Srba, protivnika učešća na izborima, Marka Jakšića i vesti o zaoštravanju političke krize u Beogradu.
DR GOJKO SAVIĆ: Što se koalicije Povratak tiče, na konstitutivnoj sednici nismo imali posebnih problema. Bili smo u situaciji da posmatramo albansku stranu koja još nije postigla dogovore. Verovatno da je i sednica prekinuta sa ciljem da oni za naredna dva dana postignu dogovor i da u četvrtak izraze jasan stav. Ono što je mene iznenadilo jeste činjenica da je Hekerup lično oduzeo reč Tačiju kada je on praktično pokušao da promoviše svoju partiju. Posle pauze, Tačiju je oduzeo reč i predsednik Skupštine Nedžad Daci, što, po mom mišljenju, znači da je u pitanju ipak sukob krupnijih razmera.
"VREME": Nisu samo Albanci u sukobu. Potpredsednik DSS–a Marko Jakšić, koji se protivio učešću Srba na izborima, već je rekao da je sednica predstavljala dokaz namere da se Kosovo izdvoji iz Srbije i Jugoslavije.
Takav je naš narod. Znam Marka, on je učinio mnogo za povratak Univerziteta na Kosovo. I ranije sam govorio ne samo za njega nego i za g. Trajkovića – ciljevi su nam isti, da povratimo ljude koji su izbegli sa Kosova i Metohije, samo su nam se putevi u jednom trenutku razišli. Mislim da te podele ne treba dalje podstrekivati. Nepotrebne su takve izjave. Sada ispada da se jedva čeka da se nešto loše dogodi i da se kaže: eto, bili smo u pravu. Najlakše je tako.
Da li je vaš boravak u Prištini bio i prilika za eventualne razgovore o koalicijama u Parlamentu?
Niko nam nije javio da želi koaliciju, niti mislim da će neke ponude biti. Oni to ne mogu jedni od drugih. Možda bi jedino manje partije mogle da se ujedine, ali ni od njih nema nagoveštaja. Mi smo jednom prilikom rekli da ćemo prihvatiti eventualne ponude od demokratski orijentisanih snaga. Ali u tom slučaju da mi postavljamo naše uslove.
A koga ubrajate u demokratske snage?
One koje imaju u svom nazivu demokratiju (smeh)… Mislim, naravno, na one koji se istinski, a ne samo imenom, zalažu za demokratiju. Naš osnovni zadatak biće da prevaziđemo zaostavštine iz prošlosti, uz pomoć tolerancije i međusobnog poštovanja. Mi moramo težiti poštovanju i konstruktivnom kompromisu i tako rešavati naše goruće probleme.
Šta je prvo na tom spisku?
Svakako moramo prvenstveno da vodimo računa o bezbednosti ljudi, o slobodi kretanja, mislim da je to najosetljivije pitanje. Moramo da se izborimo da se narod slobodno kreće, da ni nas kao poslanike ne dovode kao zarobljenike u tim transporterima na sednicu i nazad. Prioritet će nam biti da se omogući masovan povratak u naše domove i da se reši sudbina nestalih. Kao član Predsedništva, insistiraću na poštovanju dokumenata koji nam određuju sudbinu na Kosovu i Metohiji, a to su Rezolucija 1244 i Sporazum koji je uoči izbora g. Nebojša Čović potpisao sa Hansom Hakerupom.
Da li ćete u tom poslu koordinirati sa vlastima u Beogradu? Ili je pravo pitanje, s obzirom na priče o donošenju odluka u Beogradu, da li ćete imati samostalnost u radu?
Dogovor je medju svim članovima koalicije Povratak da imamo određene konsultacije što smatram sasvim normalnim, naprosto zato što je država ovog puta prvi put zalegla za rešavanje naših problema. Ali je sigurno da nećemo isključivo raditi onako kako nam se kaže u Beogradu. Mi smo u koaliciji Povratak sa Kosova i Metohije i moramo da bijemo bitku, ali bez podrške države mislim da ne bismo daleko stigli. Premijer Srbije Zoran Đinđic nam je ponudio da jednom mesečno održavamo sastanke, da iz određenih ministarstava dobijemo ljude ukoliko nam je to potrebno, zavisno koja će ministarstva nama pripasti u Vladi Kosova i Metohije. Mislim da u svakom trenutku u Prištini mora biti prisutna država Srbija. Jedino tako možemo da dokažemo da smo mi ne samo poslanici u Skupštini Kosova i Metohije, već da smo mi i predstavnici države Srbije koji su u toj pokrajinskoj skupštini. Velik broj naših poslanika, uključivši i mene, članovi su Koordinacionog centra. Koordinacioni centar vodi razgovore direktno sa međunarodnom zajednicom, a mi bijemo bitku preko Parlamenta.
A saradnja sa Saveznom vladom?
Podršku Savezne vlade svakako imamo. Ja sam vodio razgovore i sa predsednikom Koštunicom, tada su to još bile čestitke, ali nam je rečeno da kad god nam zatreba pomoć, možemo njima da se obratimo.
Nije bilo reči o redovnim kontaktima?
Ne. Taj dogovor smo, zasad, imali samo sa g. Đinđićem, da jednom mesečno sednemo i vidimo na koje sve probleme nailazimo.
Bar nije bilo reči o koordinaciji sa Savetom za dijasporu Savezne vlade…
Zasad nam i međunarodna zajednica izlazi u susret i verujem da to neće ostati na rečima. A rečeno nam je – vi radite ono što treba da radite, a ako vidite da nešto prevazilazi ingerencije Skupštine, nema nervoze, tu je međunarodna zajednica da radi za vas. Oni preuzimaju odgovornost da Albanci kojim slučajem ne proglase nezavisnost. Ovoga puta su vodili računa da se ne kompromituju pred međunarodnom zajednicom i nisu to učinili, iako je bilo najava da će na samoj Skupštini neko izaći pred govornicu i to izglasati, makar trajalo samo jednu minutu i zadovoljiti svoje glasače.
Ali Dan Everts, odlazeći šef Misije OEBS–a na Kosovu, pre neki dan reče da je nezavisnost još otvoreno pitanje.
Jeste, to svi kažu. Ali mislim da u ovom periodu od tri godine do toga sigurno neće doći.
Ako ipak dođe do takvog pokušaja, šta ćete da radite?
Međunarodna zajednica radi svoj deo posla. Izaći će neko od nas i reći da to prevazilazi ingerencije Skupštine i nek izvole nek upute zahtev UN-u.
Potpredsednik Savezne Vlade Miroljub Labus pre neki dan je saopštio da je dobio pisma od Hakerupa i Kofija Anana, koji ga obaveštavaju da Kosovo neće plaćati svoj deo duga Pariskom klubu i drugim inostranim poveriocima. Labus je, međutim, rekao da Srbija nema kapacitet da preuzme dug Kosova i založio se za izdvajanje iz poreskih prihoda Kosova. Da li mislite da ćete moći nešto da uradite povodom tog pitanja. Da li ćete imati uvid u poreske prihode?
Zaista je prerano da o tome govorim. Mi ćemo na početku sednice u četvrtak verovatno ispoštovati ovaj dnevni red. Mislim da će tada već biti predložene komisije. Verujem da će biti i naših predstavnika u tim komisijama, ali ne znam još u kojim. Mislim da imamo pravo, po matematici, da predsednik dve komisije bude naš čovek i još u dve druge da imamo zamenika predsednika. Koje će to komisije biti u ovom trenutku nemam informacije, ali zavisno od toga ćemo odrediti naše ljude prema kvalifikacijama i oni će voditi računa o takvim pitanjima.
Da li je bilo dogovora o ministarstvima?
Imamo informacije da sigurno dobijamo jedno ministarsko mesto. Sve to zavisi i od predsednika vlade, hoće li ustupiti još neko. Ali još uvek ne znamo ništa konkretnije.
Kako to onda ide: kad vam ponude mesto – dogovorite se u okviru poslaničke grupe ili će opet biti materijala za priču "Beograd sve odlučuje"?
Mi ćemo se dogovoriti, to su naši ljudi i mi se međusobno poznajemo. Ja ne bih na to tako gledao. Nema tu beogradske grupe.
A da li postoji opasnost da se aktuelni sukob DSS – DOS reflektuje na vašu poslaničku grupu? Da li mislite da možete da očuvate jedinstvo ta 22 čoveka?
Mislim da će u okviru naše grupe opstati jedinstvo, s obzirom na to da tu ima i dosta nezavisnih kandidata, počev od mene. Mi smo se dosta dobro međusobno upoznali i zasad nisam video razlog za rascep, osim nekih sitnih različitih mišljenja o nekom problemu. Svi smo sa Kosova i Metohije, svima nam je cilj isti i ne smemo da nasedamo na provokacije. Ova grupa mora da jedinstveno nastupa, inače završavamo prevremeno svoju misiju.
Srpski, neformalno
Zgradu u kojoj je održana konstitutivna sednica Skupštine Kosova obezbeđivalo je oko 300 policajaca. Da li ste se osećali bezbedno u Prištini?
Ja to osećam kao svoj prostor i nisam ni obraćao pažnju, iskreno govoreći. Nisam primetio, niti je bilo ko rekao da je bilo neke provokacije Albanaca. Dobili smo i prostor gde je smeštena naša grupa. Tražio sam da taj prostor bude proširen, da imamo još povoljnije uslove, jer putujemo tim blindiranim kolima a želeli bismo da delujemo kao ljudi, da ne dolazimo onako izgužvani…
Šta se dešava ako sednica traje nekoliko dana?
Vraćaju nas u najbliže srpske enklave. Ne smeju da se upuste u to da nas u Prištini negde smeste, preveliki je rizik. Za dolaske i vraćanja sa sednica prevoz je regulisan po automatizmu, a ako imamo specijalne zahteve, moramo da im to javimo 48 sati ranije. Planiramo da otvorimo u pet kosovskometohijskih okruga naše kancelarije i imaćemo obezbeđen prevoz blindiranim transporterima i do tih kancelarija.
Jeste li malo pričali sa albanskim kolegama? Na kom jeziku?
Sa Nedžadom Dacijem, predsednikom Skupštine, pričao sam na srpskom, u neformalnom razgovoru. On mi je kolega – on je profesor na odseku hemije, ja sam biolog, dugo ga poznajem. Ali kad krene zvanični deo, onda su tu prevodioci.
Kakvi su ti neformalni susreti?
Malo stidljivi, u početku. Pre nekoliko dana, kad sam se sreo i sa kolegom sa odseka na fakultetu, Albancem, najpre je tu bio smešak, malo kasnije pružanje ruke, da bi se na kraju raskravio i progovorio poneku rečenicu. Za razliku od Nedžada, koji je odmah progovorio na srpskom. To su ljudi sa kojima sam nekad radio i, evo, sad sam ih sreo, posle toliko vremena.
Biolog po obrazovanju, profesor Savić predaje genetiku na Prirodno-matematičkom fakultetu Prištinskog univerziteta (trenutno u Kruševcu). Nastavno-naučno veće tog fakulteta u više navrata ga je biralo za prodekana i dekana, a prošle godine izabran je i za rektora Prištinskog univerziteta. Politikom se ranije nije bavio, a u koaliciju Povratak ušao je kao nezavisni kandidat.