"Vreme" ekskluzivno saznaje da je uprava košarkaškog kluba Crvena zvezda Telekom dogovorila prelazak dvojice perspektivnih igrača Partizana Bogdana Bogdanovića i Davisa Bertansa i oni će za klub iz Železnika nastupati u sezoni 2014/2015. kada se očekuje da "crveno-beli" naprave korak dalje u Evroligi i možda dođu do završnice takmičenja.

"Ova dvojica mladih igrača biće ogromno pojačanje za naš tim", rekao je za "Vreme" predsednik KK Crvena zvezda u restrukturiranju Nebojša Čović, koji ima značajan uticaj u funkcionisanju i KK Crvena zvezda Telekom.

Bogdanović i Bertans nisu želeli da komentarišu dogovor koji su postigli sa dojučerašnjim najvećim sportskim protivnicima, ali "Vreme" saznaje da su bili primorani na takav korak zbog toga što im KK Partizan duguje 6000 evra na ime neisplaćenih stipendija.

Trener KK Partizana Duško Vujošević kratko je prokomentarisao:

"Ovim se samo potvrđuje ono što govorim nekoliko godina unazad. Srbija se pretvara u Severnu Koreju a političari koji je vode odlučili su da Partizan bude uništen", rekao je Vujošević.

Ovim prelaskom promenjena je dugogodišnja tradicija jer su u prošlosti najbolji košarkaši Crvene zvezde listom išli u Partizan. Setimo se samo Dejana Tomaševića, Miloša Vujanića i Luke Bogdanovića. I oni su, tada, kao razlog navodili činjenicu da im stipendije nisu dugo isplaćivane i da će u Partizanu imati više mogućnosti da napreduju.

Ovaj tekst pisan je 1. aprila 2014. godine.

ŠIRA SLIKA: Da li će najbolji igrači Partizana na leto preći u Crvenu zvezdu tek ćemo videti kada krenu pripreme za narednu sezonu, a pre toga potrebno je nekako bez žrtava završiti ovogodišnja takmičenja u kojima izgleda da će Zvezda posle deceniju i po duge dominacije Partizana zavrteti točak uspeha na drugu stranu i biti prvak Srbije i osvajač regionalne ABA lige.

Zvezda je dominantna ove godine u regionalnoj ligi, biće domaćin u Areni u Beogradu završnog turnira četiri najbolje ekipe, ali uvek treba biti oprezan jer se igra na ispadanje i loš dan može da upropasti čitavu sezonu. S druge strane, Partizan koji je u dvehiljaditim izrastao u najveći košarkaški klub u regiji, ove sezone igra dobro ali mučen povredama najboljih igrača ne uspeva da bude na nivou nekih ranijih briljantnih sezona.

Međutim, ovaj sportski deo pada u senku konstantnog medijskog rata između trenera Partizana Duška Vujoševića i predsednika košarkaškog kluba Crvena zvezda u restrukturiranju Nebojše Čovića. Ova dvojica starih poznanika (još iz doba kada su kao pioniri igrali košarku u Partizanu) ne prestaju da se vređaju već dve godine, optužujući jedan drugog za najgora moguća zlodela a sve se dešava u širem kontekstu pretpostavki da sa erom vladavine Aleksandra Vučića započinje i nova era vladavine Crvene zvezde u svim sportovima. To za nas koji navijamo za Zvezdu ne zvuči loše, ali samo ne zvuči loše.

Iako se zvanično ne takmiči klub na čijem je čelu Čović, već preimenovani FMP iz Železnika čiji je Čović zapravo vlasnik, Čović sve vreme nastupa i predstavljen je kao predsednik KKCZ i sa te pozicije upravlja i organizaciono i potparolno.

I ovoga puta su se podžapali oko novca: stari medijski as Vujošević mesecima unazad u svakoj prilici ponavlja istu poruku koja govori da je vlast u Srbiji odlučna u tome da uništi Partizan do temelja i da to radi tako što im ne isplaćuje novac koji klubu pripada, sprečava sponzore da dođu u Partizan i ne obezbeđuje novac koji im je obećala.

Kada kaže vlast, Vujošević misli na Vučića, pa ga je nedavno "prozvao" da je obećao ne-znamo-koliko-hiljada-evra a da je doneo samo xy-stotina-hiljada-evra. Vujošević je svih ovih godina bio dosledan u dve stvari: osvajanju trofeja i zahtevu da država to plati a da ne pita previše kako se taj novac raspoređuje jer "rezultati po sebi govore". Poslednjih godina je dodao još jednu "doslednost" koja kaže da Zvezda i ne postoji, da je taj klub bankrotirao i da bi trebalo da se takmiči u beton ligi.

Po njemu, novac koji se sada daje ovome što se zove Zvezda jeste novac koji ide na račun privatnika Čovića jer je klub njegov, dočim je Partizan, kao i od osnivanja, udruženje građana koji vole Partizan.

Na njegovu žalost, realnost ga je više puta demantovala pa je i poslednjih meseci često poneki predstavnik gradske ili republičke uprave iznosio podatke o tome koliko je država dala Partizanu, a koliko Zvezdi i uvek je taj iznos daleko na strani Partizana.

VISOKA LESTVICA: U poslednje dve sezone Zvezda iz Železnika se organizaciono stabilizovala i, vođena čvrstom rukom Nebojše Čovića i uz pomoć Andreja Vučića, sastavila tim koji ove sezona dominira na lokalu a i u Evropi pokazuje da ima perspektivu jer će igrati za finale Evrokupa, utešnog ali jakog evropskog klupskog takmičenja. Što je najgore po Duška Vujoševića, Zvezda je u međusobnim utakmicama bila izrazito bolja i Partizan je samo na neverovatnom fanatizmu uspevao da sačuva obraz i ne doživi rezultatsku katastrofu.

Opet, to Zvezdi iz Železnika neće značiti puno ako ne osvoji ABA i Srpsku ligu i tako formalno ne prekine apsolutnu prevlast Partizana.

Ovakav "razvoj situacije" naravno da se ne dopada Vujoševiću i ostalima iz Partizana jer su deceniju i po proveli na tronu, zaštićeni i čuvani, i rezultatima i vladama. Treba reći da niko ne bi "štitio" i pomagao Partizan da nisu pravili dobre rezultate, ali je činjenica da ovaj klub nije iskoristio "dobre godine" da se izgradi kao moćan i stabilan klub jer mu je bilo važnije da ima glasnu podršku na tribinama nego sređene i uredne finansijske izveštaje.

Štaviše, na svaki pomen da bi možda trebalo da objasne kako troše novac koji je uvek stizao đa iz budžeta, đa sa računa javnih preduzeća (plus novac od desetine prodatih igrača), Vujošević bi raspalio po svima sa konferencija za medije optužujući sve koji postave takvo pitanje kao neku vrsti naručenih i ubačenih elemenata koji žele da unište Partizan.

On je sam ulog i lestvicu podigao visoko, i kada je reč o verbalnom bombardovanju i kada je reč o sportskim dometima.

Glas je protiv njega podigao Nebojša Čović, koga novinari nikako ne pitaju zbog čega se on na neki način lažno predstavlja jer zaista nije predsednik Košarkaškog kluba Crvena zvezda Telekom a sve vreme nastupa sa te pozicije, čime umnogome urušava kredibilitet svojih izjava onda kada su dobro argumentovane. Čović nije "bilo ko", zna sve o tome kako funkcionišu košarka i sport i sve u Srbiji, pa su zato njihova legendarna prepucavanja uvek na granici dobrog ukusa jer su obojica procenili da će tako izazvati najviše pažnje.

On je više puta govorio o tome da Vujošević ne govori istinu, iznosio je različite cifre o tome koliko je ko pomogao koji klub, a kada ga je Vujošević optužio da je deo urote protiv pokojnog Zorana Đinđića, nije mu ostao dužan i pomenuo je neka prebijanja, gepekovanja i ubistva ovde u Beogradu. Ranije je govorio o tome da bi policija trebalo da proveri neke slike koje se navodno nalaze u vlasništvu Duška Vujoševića jer on pretpostavlja da su kradene, a Vujošević ga je notirao koristeći opis Vojislava Šešelja "Miloševićeva pudlica" i dodajući da je sada "Vučićeva maca".

Čović je imun na medijske "prozivke". Za poslednjih dvadeset i pet godina prisustva na javnoj (i tajnoj) sceni Srbije, doživeo je i preživeo svašta pokazujući da se uvek nekako vrati, ali nikada više na glavnu binu. On ima dovoljno protivnika i bez Vujoševića koji ga sprečavaju da zaigra na glavnoj političkoj sceni, tako da je ovaj "sportski deo rata" za njega, verujemo, kao neka vrsta treninga. Ako Zvezda pobedi ove sezone u dva od tri preostala takmičenja, njega će upamtiti kao nekoga ko je Zvezdinom imenu nešto značajno doneo, ali se čini da će se tu i njegov i Zvezdin put završiti i da ga od naredne godine nećemo gledati na utakmicama ovog kluba.

ČUVAR PEČATA I IKONA: Čović, prema nekim glasovima, ima šanse da bude novi predsednik Košarkaškog saveza Srbije, odnosno, to je pozicija koja mu se možda "namešta", ali ni to nije sigurno imajući u vidu činjenicu da em Partizan ima snažan uticaj na Savez, em "slučaj Tole Karadžić" pokazuje da ljudi koji idu ispred SNS-a da sređuju stvari nemaju baš toliko direktnog uticaja i da je potrebno vreme i dugotrajno lobiranje da bi se neke stvari promenile.

Šta god da se sa Čovićem dogodi, a to će biti deo nekog "političkog paketa", on će ostati "čuvar pečata i grba" i neko ko je bar na trenutak progovorio javno o finansijama sportskih klubova. Njegovi izveštaji sa utakmica koje je klub organizovao u Beogradskoj areni su obrazac kako bi trebalo da se govori i izveštava o tome. Dao je potpun pregled prodatih ulaznica, troškova organizacije i zarade, što je mala revolucija kada je Srbija u pitanju, jer od Zvezdine kampanje u fudbalskoj Ligi šampiona pre dvadeset i pet godina niko nije govorio da je zaradio na nekom sportskom događaju.

U tom kontekstu, Čović je ledolomac, ali se za njega vezuje previše kontroverzi, opravdano ili neopravdano svejedno je, da on ne može dugo da se zadrži u javnoj sferi.

S druge strane, Vujošević, njegov arhineprijatelj, razume da ona glavna neformalna podrška koju je "sistem" pružao Partizanu hlapi, topi se i on na sve načine pokušava da to predstavi kao zaveru i pokušaj potpunog uništavanja kluba. Kao da ako ne budete prvak ne postojite, tako nekako Vujošević predstavlja situaciju a da sve vreme govori o tome da se od njega i njegovog tima ne mogu očekivati nikakvi uspesi jer je budžet mali!

On je godinama uspevao da sa tima skine i skloni pritisak favorita odbijajući da javno govori o tome da Partizan kao najveći regionalni klub mora da bude favorit u svakoj utakmici u regionalnom i lokalnom takmičenju. O tome da je klub veliki govorio je samo kada bi na red došla rasprava o novcu, odnosno dotacijama koje je država dužna da daje jednom tako uspešnom "sportskom kolektivu". Iako je i sam u jednom trenutku bio trener Crvene zvezde, on je u međuvremenu postao ikona Partizana, trener, predsednik društva i vođa navijača, neka vrsta monarha u crno-belom taboru kao niko pre njega koji objedinjuje sve ono što Partizan jeste.

Možda zbog toga procenjuje da Vučić, kao neko ko bi to trebalo da je u Srbiji, odlučuje o svemu i da bi njih dvojica verovatno trebalo da se dogovore koliko novca ide Partizanu i po kojoj dinamici. On je sve donedavno imao na svojoj strani i premijera i Milorada Dodika i BIA i sada se nekako oseća usamljeno kada TO, izuzev Dodika, prelazi u Zvezdu.

Za nas sa strane, običnu publiku i navijače i jednog i drugog tima, ovo ne znači puno. Jedan loš sistem ostaje, samo se menja "korisnik budžetskih sredstava". To, naravno, nema veze sa nekom normalnom situacijom i samo služi daljem produbljivanju neprijateljstava koje se najjasnije očitava u neprestanim navijačkim obračunima. Njih Srbija čuje kao vređanje jedne ili druge strane sa tribina u danu utakmice, a pravi rat traje sve vreme na ulicama svih gradova Srbije gde kog se sretnu crveno-beli i crno-beli. Pojedine grupe se neprestano sukobljavaju i ne prođe nedelja da neko nije bar izboden ako ne i ubijen. Verbalni noževi Vujoševića i Čovića u medijima pretvaraju se u hladno oružje i pištolje na ulicama. To nam izgleda kao mnogo veći problem, ma koliko se govorilo da je sve pod kontrolom.

A o fudbalu nismo rekli ni reč! Zvezda čeka titulu!