Jopet na Sretenje bilo paradno i radno. Gospodin prezident Tomislav svečano podelio još 300 odlikovanja, dok je Vučić gospodin nastavio sa grande radom. On bio u Batočini, na slavi partije gospodina Palme, gde je, nakon što ga je, kao najvećeg srpskog sina, pozdravio Karić Bogoljub, izneo kompletan predsednički program: Ja neću biti kandidat SNS-a, već svih vas, i moj posao je da jednako brinem o svakom članu Jedinstvene Srbije, SPS-a, Pokreta snaga Srbije i svih onih koji tu kandidaturu budu podržali.

Isto veče, prezidente Tomislav se opustio na svome sretenjskom rođendanu, odakle stig’o aber da ‘oće jošte deli odlikovanja. Ali, u interesu Srbije i familije, stuknuo ambicije, posle sastanka sa Vučić gospodin objavio da su se dogovorili da i dalje zajedno vode državu, i da će nastaviti da zajedno podižu Srbiju sa kolena. Rezultat ovog epohalnog dogovora je i da će Tomislav tašta zadržati diplomatski pasoš, a i sin Radomir, kome se u Kragujevcu spremala smena, je mog’o da oda’ne.

Na marginama nezaustavljivog podizanja Srbije sa kolena treći ešaloni obeležili Dan državnosti, u Marićevića jaruzi, gde Karađorđe podig’o ustanak, i na Oplencu, gde Vožd počiva. U Jaruzi, najviši po rangu bio Dveri Obradović, koji se drž’o na distanci, dok su na Oplencu državu predstavljali predsednica Skupštine, i najbolji ministri, Vulin i Đorđević.

VOŽDOV SAN: U Jaruzi bilo totalno svečano, toliko da je i Prestolonaslednik, zbog redovnog arlaukanja desnih postrojbi, odustao od odavanja počasti prvom Karađorđeviću. A nije da nije bilo naroda, svako je znao zašto je prisutan. U crkvi liturgija, u Jaruzi sve na svom mestu, skupine i redovi gospode u crnim, na kaki, i na zeleno uniformama.

Kod spomen obeležja Karađorđu stanje i scenografija redovni, sto zastrt krstovi zastavom, preko zastave beli milje, tu sveća, žito, kadionica. Po zemlji zeleni itison, buketi plavog i belog cveća, snopovi šarovine obmotani nekim providnim materijalom u bojama zastave, nekoliko uvezanih bala slame, izvrnute korpe sa klipovima kukuruza, još tih bala slame…

Jedan iz organizacije, pitan, reče da će bude predsednik opštine Aranđelovac, niko o’zgo, neće bude ni Prestolonaslednik, nisu se javili na poziv… No, sve na visini trenutka i zadaće, redovi Ravnogoraca, jedan, propisno odeven, neka oficir kapa, plava kraljevska kravata, kraljevska i zlatna igla preko kravate, desnom dig’o crnu zastavu "Od Zadra do Skadra, od Bara do Temišvara". O’zgo, u sve upade, razmakoše Ravnogorce, zastava "Obraza", Ravnogorci se, na komandu Zbor, usturiše, uzdupči se i šajkača sa brkovima do kolena, nekim kuburama i jataganima za pojasom…

Zazvoniše zvona od crkve, nizbrdo uze stupa litija, Ravnogorci ponoviše zbor komande. Popuniše nekim svetom svečanu, u plavi itison, tribinu, pridošli Dveri Obradović, dok su se, podalje, crvene Dveri zastave vijorile, osta na distanci. Ravnogorci dobiše komandu, Na mestu voljno, litija stiže gde pošla, opremiše Šumadijskog vladiku, poče pomen ustanicima, Blagosloven bog naš… da bude volja tvoja na zemlji, kao i na nebu… prekrstiše se i glumci u odorama ustanika…

Bi himna, Ravnogorci viknuše, Živeo kralj, javi se voditeljka, u svečanu frizuru na svečanu crvenu haljinu, Danas, 15. februara, cvetkujemo dan državnosti Republike Srbije i 213 godina od podizanja Prvog srpskog ustanka u Marićevića jaruzi… Reče da će, u ime opštine Aranđelovac venac položiti predsednik Bojan Radović, u ime Narodnog muzeja u Aranđelovcu, direktor…

Predsedniku opštine dodadoše fasciklu, javi se, Poštovani i cenjeni prijatelji, Vaše preosveštenstvo, dragi gosti… okupili smo se danas u znamenitom Orašcu… Dodeliše pesničku nagradu "Odzivi Filipu Višnjiću" "znamenitom pesniku Krstivoju Iliću iz Šapca". Voditeljka najavi umetničku predstavu Voždov san, koja kroz viziju istorijskog i narodnog predanja… Poče predstava, prvo pa otpevaše Slavimo te Hriste bože, aleluja, aleluja… Ravnogorci dobiše komandu, Na mestu voljno, narod je, pod punom opremom, gmizao uzbrdo…

PERSONALIZOVANI VENAC: Nešto kasnije, na Oplencu, viši nivo trenutka i zadaće. Duž celog platoa Crkve crvena tepih staza, prisutan Počasni vod Vojske Srbije, u svečani plavi mundiri, brojne ekipe protokola, pristigle u brojne crne limuzine, već pristupile radnim obavezama. Svečani vod se postroji u potiljak, ženskinje iz protokola razna ministarstva je, sa nadležnim oficirima, sve koordiniralo.

U svoje limuzine stiže i Šumadijski vladika iz Jaruge, ode u crkvu, naspram gardista postaviše Svečanu muziku, u iste plave uniforme. Duž crvene staze stadoše gardisti sa vencima, prvi venac Predsednik Narodne skupštine, personalizovan i imenom Maje Gojković, iza venac Predsednika Vlade Srbije, pa venac Vojske, venac RS, venac Prestolonaslednika, sa ljubičastom trakom, na kraju venac Diplomatskog kora.

U sve stigoše crne limuzine u pratnji policije, prvo pomogoše da se pojavi predsednica Maja, iz svoju crnu limuzinu, odzada, mada vele da je umeo da upravlja sa auto i odpreda, izađe ministar vojni Đorđević, uputiše ih u prijemno odeljenje, na kratak odmor i odgovarajuću svečanu koncentraciju. U svoje limuzine se pojavi Prestolonaslednik, pristigle diplomate su se, na čelu sa Kina i Emirati ambasadorima, postrojavale iza venca Diplomatski kor.

Počasni vod stade u počasni pozdrav, dunu Počasni orkestar, iza svog venca stade predsednica Maja, kvalitetna crna bunda, kvalitetna marama na crvene i bele tufne, naočare, paž frizura. Iza Predsednik vlade venca se postrojiše ministri Vulin i Đorđević, pa Vojska, Prestolonaslednik, na kraju Diplomatski kor, gde diplomatama bajaše priključen predsednik opštine Topola.

Orkestar počasni nastavi da svira, sve to, po muzici, uđe u crkvu. Metuše providnu govornicu na stepenište crkve, što ušlo u crkvu izađe iz nje, protokol rasporedi gde ko stoji. Kad se rasporediše, bi himna, od govornice se javi gospodin voditelj Dnevnika RTS-a, svečano pročita napisano: Uvažena predsednice Skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri vlade Srbije, uvaženi ministre za rad Republike Srpske, uvaženi predstavnici vojske Srbije, Vaša preosveštenstva, Vaše visočanstvo, Vaše ekselencije, uvaženi građani i građanke…

Voditelj sve to ponovi na ingliš, najavi mis Maja Gojković. Mis Maja spremno stade za mikrofon, uze tečno čita, Poštovani ministri Vlade Republike Srbije, gospodine Vulin, gospodine Đorđević, poštovani ministre Rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske, uvaženi predstavnici Vojske Srbije, Vaše visočanstvo, predstavnici Topole, Vaše ekselencije, dame i gospodo… okupili smo se na Sretenje, jedan od najvažnijih dana u našoj novijoj istoriji… Svi prisutni su bili u svečanom stavu, no, u najsvečanijem svečanom stavu, sa pozdravom prema mis Maja, bili su gospodin ministar Đorđević, koji imađaše zastava kravatu, i gospodin ministar Vulin, sa svoju siva kravatu, koja je simbolizovala rad i samo rad.

Mis Maja svečano reče i da ne postoji važniji zadatak od borbe za uspešnu Srbiju, svi dadoše aplauz, ministri, iz stava Pozdrav Maji, i tu isprednjačiše. Mis Maja siđe na svoje mesto, prvo joj verbalno i gestikulativno čestita Ministar vojni, ministar Vulin, i verbalno i gestikulativno bi samo drugi. Voditelj najavi pre’stavu po tekstu znamenitog Milovana Vitezovića, javiše se glumci, jedan, kaono Karađorđe viknu, Brate Vaso, Vaso Čarapiću, jesu li te dozvali, preko pola Srbije ti poručujem koekude da dođeš…

Pre’stava uze da traje, na kraju tepih crvene staze stajale su dve delegacije sa svojim vencima. Ispred prve čovek kome šajkača pala na uši, na beloj plastičnoj močici je držao neku zastavu. Upitamo, koga oni predstavljaju, spremno odgovori, oni su Ratni veterani, a iza njih su kozaci. Pogledamo iza njih, crne kozačke kape, na vencu ispisano "Prvi odred"…