Nad Pančevom ponovo vreba nešto otrovno. Prošle nedelje je naišlo takvo zagađenje da je u jednom trenutku koncentracija otrovnog gasa benzena bila jedanaest puta veća (116,4µg/m3) od one koja je u Pančevu zakonom dozvoljena za ovaj aromatični ugljovodonik čije udisanje uzrokuje neurotoksične promene kod ljudi i životinja, utiče na plodnost odraslih, usporava razvoj dece, povećava mogućnost raznih infekcija i – izaziva leukemiju.

Nekoliko dana posle ovog aerozagađenja, proteklog ponedeljka, ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić posetio je Pančevo, prvi put otkako je preuzeo mandat. Bilo bi cinično reći da je novom ekološkom ministru dolazak u najzagađeniji grad Evrope bio prvi stvarno težak dan na poslu, ali da je bilo jednostavno, nije, bar kad se posmatra sa strane.

ISTINA I LAŽ: "Pančevci nisu sami", rekao je ministar Dulić tokom posete i dodao kako želi da "otkloni svaku sumnju da će neko zataškati bilo koje zagađenje". Ministra su pred zgradom opštine sa raširenim transparentom čekali okupljeni građani koji su mu poklonili zaštitnu masku, a on je prihvatio da sa jednom grupom ovih aktivista kasnije ode na kafu – tako je ministar u kafeu na opštinskom trgu čuo šta o otrovima misle građani, kao i da zbog poslednjih zagađenja stanje u gradu nije uopšte dobro.

U međuvremenu je, na drugoj strani trga, za velikim okruglim stolom u krcatoj opštinskoj sali, razgovarao sa gradonačelnicom Vesnom Martinović, koja je iz njegove Demokratske stranke, ali i sa drugim funkcionerima, a na kraju i sa direktorima petrohemijskih fabrika od kojih je čuo manje-više istu priču da je otrova u vazduhu nekad možda i bilo, ali da sad nema ni reči o tome.

Takav pristup dve prisutne državne kompanije dao bi se obrazložiti investicijama i izvesnim napretkom postignutim u poslednje tri godine, ali je jednostavno neodrživ kad takvu tezu zastupa i predstavnik litvanske privatne kompanije HIP Azotara koja je verovatno najgori slučaj besprimernog neekološkog poslovanja, jedinstven na prostoru većem od Balkana. (Trenutno protiv odgovornih lica ove fabrike država Srbija vodi nekoliko sporova zbog izazivanja opšte opasnosti i nepoštovanja rešenja republičke inspekcije o zatvaranju postrojenja, a u kojoj uprkos tome, stalno iznova i iznova dolazi do havarija koje se mogu izučavati kao primeri niske inženjerske i bezbednosne kulture).

Uz sve to, malo se govorilo i o predstojećim privatizacijama. Ako ništa drugo, poseta je bar novinarima pokazala da problema i dalje ima, da postoji više verzija iste priče i da se poslednjih meseci nad Pančevom ponovo nadvila strepnja o nebrizi za život i zdravlje građana koji se plaše da ovih dana postaju kolateralna šteta jedne velike igre, one što stiže iz daljine. O čemu je tu reč?

ZALEČENO STANJE: Pogledajmo to sve izdaleka. Zajedno sa pomenutom litvanskom Azotarom i državnom HIP Petrohemijom, Rafinerija nafte Pančevo kao strateška fabrika Naftne industrije Srbije koju ovih dana Srbija ubrzano priprema za prodaju Ruskoj Federaciji, nalazi se južno od ovog grada, uz dunavsku obalu, u industrijskoj oblasti poznatoj kao Južna zona.

Posle velikih zagađenja vazduha prethodnih godina koje je registrovao opštinski monitoring sistem, posle više zaista masovnih protesta na kojima su ojađeni stanovnici uzvikivali "Život, vazduh", kao i puštanja sirena (odnosno, proglašavanja RBH uzbuna prilikom ekstremnih pojava otrova u vazduhu koje su čak i predsednika Republike podstakle da obiđe zagađeni grad), stvari su se od pre 18 meseci konačno počele menjati naizgled nabolje. Tokom mandata prethodne dve vlade odvojene su ozbiljnije investicije za životnu sredinu u Južnoj zoni, samo u Rafineriju je uloženo više od 60, a odobreno još 55 miliona evra za ekologiju, dok je HIP Petrohemija takođe imala više investicija.

U međuvremenu, grupa istraživača sa IHTM-a naučno je potvrdila postojanje pojave toplotne inverzije koja usisava gasove u grad, zahvaljujući čemu je nastao ugovor Ministarstva životne sredine i fabrika Južne zone prema kome su one obavezne da zaustave sve manipulacije u slučaju nepovoljnih meteoroloških prilika, za tu namenu je u Južnoj zoni podignuta meteo-stanica, sađena su stabla u zelenom pojasu, a vazduh je počeo da se raščišćava.

OBNOVA: Pogledajmo sad malo bliže. Uprkos dolasku na vlast stranaka koje su puno govorile o ekologiji, poslednjih meseci је pomenuti proces čišćenja vazduha nad Pančevom bio nekako utihnuo, naročito otkako su započele ozbiljnije pripreme za prodaju NIS-a, rasprave u medijima o ceni i glasanje o gasnom aranžmanu sa Rusijom.

Dnevne koncentracije benzena su gotovo svake noći u avgustu i septembru bar jednom prelazile graničnu vrednost od 10 mikrograma po kubnom metru (µg/m³). U međuvremenu, sa sajta meteo-stanice RHMZS-a naprosto su iščezle prognoze o nepovoljnim vremenskim uslovima za manipulacije u Južnoj zoni.

Uz to, nadležno ministarstvo je spojeno sa drugim resorom o kome se mnogo više razmišlja, pa se moglo učiniti kako je opet postala prijemčiva priča iz doba nekih davnih vlada, satkana od izgovora koji vređaju zdrav razum, počev od zablude kako je benzen štetan samo na godišnjem nivou, a da u pojedinačnim danima nije otrovan. Govorilo se i da su za sve što se zbiva krive gradske toplane (mada one uopšte nisu radile u avgustu). I u tome svemu počelo se postavljati pitanje kako se to priprema teren za dolazak Rusa.

ZVUK SIRENA: Priđimo sada još bliže. Ne baš direktno među petrohemijska postrojenja, već samo do gradske kuće pred kojom su građani čekali ministra i koju svega dva kilometra deli od, na primer, egalizacionog bazena u Južnoj zoni. U toj sivoj zgradi, modernom simbolu gradske samouprave koja, samouprava, inače postoji više od dva veka. Na ulazu u gradsku kuću već godinama je izložen monitor koji prikazuje trenutne koncentracije otrova u imisiji nad gradom, pre dve nedelje je zasedalo Gradsko veće na kome su, navodno, umesto svega drugog što se nalazi nad gradom, ukinute – sirene.

Naime, gradski većnik zadužen za ekologiju, Vladimir Delja, sasvim slučajno iz DSS-a, saopštio je posle te sednice da je zbog ranijih "političkih zloupotreba sirena" ukinut Pravilnik o epizodnom zagađenju vazduha i to jednoglasnom odlukom petnaestočlanog veća kojem je predsedavala nova gradonačelnica Vesna Martinović.

To je izgledalo prilično neobično. Zbog čega bi bilo koja lokalna samouprava odlučila da ukine sistem obaveštavanja od hemijske opasnosti u gradu nad kojim vrebaju otrovi koji se inače pominju samo na starijim godinama studija hemije i gde više od 5000 dece boluje od endemskog oblika opstruktivnog bronhitisa, da ne govorimo o drugim disajnim bolestima ili o incidenci javljanja raka? Posle se pokazalo da odluka navodno nije ni doneta.

PROBA: Međutim, građani su mogli lako pomisliti kako je ova nedoneta odluka već isprobana tokom poslednjeg zagađenja od 116,4µg/m3 kad sirene nisu uključene, mada je administracija prethodnog gradonačelnika proglašavala RBH uzbunu već na 80µg/m3. Sve se to odigralo prošle srede, oko dvanaest sati, mada se u drugim sredinama takav tajming bira za isprobavanje sirena.

No, pokazalo se da ovo isprobavanje tišine nije uspelo. Građani su zasuli pozivima opštinsku Službu za obaveštavanje i uzbunjivanje, a u međuvremenu, republička inspekcija je naložila Rafineriji nafte Pančevo da obustavi sve manipulacije dok vremenske prilike ne budu zadovoljavajuće.

Tako se, nakon prilično loših reakcija u medijima, pokazalo da se opštinska vlast predomislila, odnosno da takva odluka "nikad nije doneta", a da je većnik Delja pogrešno protumačen u svojoj izjavi. Inače, u spornom Pravilniku čiju kopiju "Vreme" poseduje (vidi okvir), u članu 8. piše da se u slučaju jednočasovnog epizodnog zagađenja drugog stepena (što nastupa počev od 120µg/m3) sirene "uključuju obavezno", a prema članovima 5, 6. i 7., u slučaju epizodnog zagađenja prvog stepena (dakle, između 80 i 120µg/m3), uz razne druge aktivnosti, o sirenama odlučuje gradonačelnik.

"Pravilnik nije ukinut", kaže za "Vreme" Vladimir Delja i objašnjava da trenutno važi stari pravilnik. On kaže da je u toku proces donošenja novog pravilnika koji bi dodatno precizirao akcije u slučaju RBH uzbune, kao i da će se ustanoviti granične vrednosti imisija i za materije za koje to dosad nije učinjeno. Njegove reči ovog puta potvrđuje za "Vreme" i gradonačelnica Vesna Martinović, koja na pitanje šta će se desiti ako sledeće srede bude koncentracija benzena od 116,4µg/m3, kaže da neće uključivati sirene, osim ako "zagađenje potraje duži vremenski period".

BAZEN ZA EGALIZACIJU: Poseta ministra Olivera Dulića je za pančevačke aktere bila prilika za još jednu probu koliko sme da se zataškava, koja će se verovatno pokazati jednako jalovom. No, videćemo kako će posle prodaje NIS-a teći dalje pripreme za situaciju u kojoj zagađivač nije naša kompanija, nego privatna firma nekog izvan Srbije, koja je u ruskom slučaju bogatija od nje same. Bude zebnju grozna iskustva sa privatizovanom Azotarom koja ne poštuje ni svoje radnike, ni građane, a ni zakone države u kojoj posluje.

"Ministarstvo će biti aktivan učesnik u procesu privatizacije", kaže ministar Dulić i dodaje da će "insistirati da se ulaže u nove tehnologije". Na kraju, ministar je obišao postrojenja HIP Petrohemije koja se trenutno nalazi u remontu, odnosno ne radi, pa tako i ne zagađuje. Domaćin, o kome smo više puta pisali u "Vremenu", iskoristio je priliku i odveo goste, ministra, gradske čelnike i novinare do egalizacionog bazena u Fabrici otpadnih voda. Tako su svi mogli da osete mirise voda koje su tog dana stizale iz Rafinerije nafte Pančevo, a potom se, kad se atmosferske prilike nameste, spuštaju na grad. Od tog teškog, neprijatnog mirisa jednoj novinarki umalo da pozli na licu mesta.

Kasnije je cela svita otišla nazad za Beograd. Istog dana, po podne, grad je ostao u tišini. Dvadesetak metara od mesta gde je ministar Dulić pio kafu i od opštinske zgrade sa monitorom, u gradskom parku, nalazi se igralište gde su majke izvele decu. "Otišla bih iz ovog grada samo da imam gde", kaže jedna dok je ostali roditelji samo posmatraju. U tišini. Ona pogleda gde joj je dete i okrene se. "Šta li će tek biti kad dođu Rusi?", pita, ali niko ne odgovara.

Posle pažljivih priprema za njihov dolazak, to pitanje zjapi otvoreno, uz sve programe zaštite životne sredine i političke mahinacije oko sirena, monitoringa i modernizacije Južne zone. Ako država, pritisnuta dalekim interesima, bude zataškavala trovanje bilo kojih sto trideset hiljada građana, onda je sve to uzalud. Uz to, i gasni aranžman i teško osvojena demokratska vlast. I ustavna odredba o pravu na zdravu životnu sredinu. I ona druga, o pravu na život.