"Deset godina smo zajedno. Za to vreme događalo se da jedna od nas ostane bez posla. Nismo mogle da zdravstveno osiguramo jedna drugu."

Ova rečenica jedno je od brojnih svedočanstava homoseksualnih osoba o tome zašto je Srbiji potreban Zakon o istopolnim zajednicama koji priprema Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Zakon bi trebalo da se nađe pred Skupštinom Srbije do kraja prolećnog zasedanja, a njegovo usvajanje očekuje se do leta. Naravno, veliko je pitanje da li će 126 narodnih poslanika glasati za ovaj zakon.

Polazne osnove budućeg zakona već su dospele u javnost. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pozvalo je zainteresovane da učestvuju u javnim konsultacijama za izradu teksta Nacrta zakona o istopolnim zajednicama, uz objavljivanje ovih osnova za izradu nacrta. Zakon će potom biti prosleđen parlamentu na usvajanje.

"Ljudska prava predstavljaju i vaše pravo da bez diskriminacije provedete svoj život sa svojim ličnim svojstvom u istopolnoj zajednici. Dakle, to je evropski, to je demokratski i ja mislim da je Srbija spremna na takav zakon", rekla je ovih dana ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Ćomić.

BRAT I SESTRA NIKAKO

U Ministarstvu kažu da su u izradi Polaznih osnova za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama korišćeni najbolji primeri uporednopravnih rešenja. I tu dolazimo do prvog problema – aljkavosti. Naime, "uporednopravna rešenja" u Polaznim osnovama jesu odredbe Porodičnog zakona koje se odnose na brak, pa je tako u ovom dokumentu stajalo da istopolnu zajednicu ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji zajednicu ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci. Ove greške su, prema rečima ministarke Čomić, uklonjene, ali jasno je da je uzet Porodični zakon i da je reč brak naprosto zamenjena "istopolnom zajednicom". Na osnovu višegodišnjeg poslaničkog iskustva, Gordana Čomić rekla je da u Narodnu skupštinu još nije ušao predlog zakona a da je izašao u istom obliku i da ne očekuje da nacrt liči na polazne osnove, a tek ne očekuje da predlog bude istovetan kao nacrt.

KASNIMO SA ZAKONOM

Ideja o Zakonu o istopolnom partnerstvu nije nova. Štaviše, predviđena je Nacionalnom strategijom za prevenciju diskriminacije 2013–2018. Što će reći, vreme je isteklo pre gotovo tri godine, ali praksa izneveravanja i nepoštovanja nacionalnih strategija nije ništa novo. Čim je strategija usvojena, 2013, organizacija Labris pokrenula je kampanju "Ljubav je zakon", sa ciljem da informiše javnost o problemima istopolnih zajednica zbog nepostojanja pravne regulative. U okviru te kampanje snimljen je spot u kome LGBT osobe govore zašto im je zakon važan: "Zakon o istopolnom partnerstvu treba doneti jer bih volela da nasledim imovinu koju smo partnerka i ja sticale"; "Ako dobijem otkaz, da mogu da imam zdravstveno osiguranje preko svog partnera"; "Da mogu sa svojim partnerom da uzmem kredit za stan"; "Želim da se poštuje moj privatni život i da imam prava na izgradnju zajedništva sa dečkom i van naša četiri zida."

Šta bi zakon doneo? Uprkos uvreženom mišljenju, nikakva veća prava za LGBT osobe od onih koja imaju heteroseksualne. Ovaj pravni okvir bi LGBT osobama omogućio pre svega zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Kako se ne smatraju članovima porodice, iako faktički to jesu, istopolni parovi još uvek nemaju prava da jedan drugog posećuju u bolnici, niti da u specifičnim okolnostima donose odluke u ime partnera ili partnerke.

U ovakvim slučajevima, medicinsko osoblje mora da zove porodicu, a upravo je porodica često ta koja je osobu davno odbacila baš zbog seksualne orijentacije. Dakle, nema sumnje da je, uz diskriminaciju, reč o ogromnoj nepravdi koju trpi veliki broj građanki i građana Srbije. Oni koji već sada žive u neozakonjenim istopolnim zajednicama, nemaju prava ni na posete u zatvoru, niti da naslede zajednički stečenu imovinu ili penziju, na zdravstveno osiguranje preko partnera i sve ostalo što Porodični zakon podrazumeva i za bračne i za vanbračne zajednice.

Ako Zakon bude usvojen, istopolno partnerstvo biće definisano kao "zajednica porodičnog života dva punoletna lica istog pola koja je registrovana pred nadležnim organom javne vlasti u skladu sa odredbama ovog zakona. Izrazi koji se koriste u ovome zakonu i propisima koji se donose na temelju njega, a koji imaju rodno značenje, bez obzira na to jesu li navedeni u muškom ili ženskom rodu, obuhvataju bez diskriminacije lica ženskog i muškog pola".

Kao i u slučaju braka, partneri istopolne zajednice mogu imati posebnu i zajedničku imovinu. Posebnu imovinu čini ona koju je partner stekao pre zaključenja istopolne zajednice, kao i imovina koju je stekao u toku trajanja zajednice, nasleđem, poklonom ili drugim oblicima besteretnog sticanja. Ako je tokom trajanja istopolne zajednice došlo do uvećanja vrednosti posebne imovine jednog partnera, drugi partner ima pravo na potraživanje u novcu, srazmerno svom doprinosu. Zajedničku imovinu čini imovina koju su partneri stekli radom u toku trajanja zajednice.

Takođe, na pitanje nasleđivanja imovine, primenjuju se iste odredbe kao u braku. "Na pitanja vezana za regulisanje istopolne zajednice koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureduju porodični odnosi koje se odnose na uslove za zaključenje braka, izbor rada i zanimanja, mesto stanovanja i zajedničko domaćinstvo, izdržavanje, sklapanje istopolne zajednice državljana Srbije koji žive u inostranstvu pred diplomatsko konzularnim predstavništvima Srbije, kao i na postupke u vezi poništenja i raskida istopolne zajednice shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju porodični odnosi", navodi se u Polaznim osnovama nacrta.

Kada je reč o tome kako se sklapa istopolna zajednica, sudeći po Polaznim osnovama, ona se "zasniva izjavom registrovanom kod matičara voljom dva lica istog pola kojima se izražava pristanak za sklapanje istopolne zajednice u cilju ostvarivanja zajednice porodičnog života". U Polaznim osnovama stoji i da činu zaključenja istopolne zajednice pored matičara prisustvuje odbornik lokalne samouprave koga skupština odredi, što je još jedna čudna stvar, najverovatnije preuzeta iz hrvatskog zakona. Tamo ova odredba ima smisla, jer je Hrvatska decentralizovanija od Srbije i podeljena po principu županija, što ovde nije slučaj. Ali, da ne budemo previše strogi, sve ove odredbe još uvek nisu ni prednacrt zakona, a kamoli nacrt, pa ima nade da će biti ispravljene. Javna rasprava traje do 20. februara, a tek onda će početi rad na nacrtu zakona.

KOME SMETA

"Neka živi kako ko hoće i neka radi šta ko hoće, ali brak i ‘istopolna zajednica’ nisu isto. Jedna stvar je priznavati slobodu i prava članovima i članicama takvih zajednica, sasvim druga je proglasiti ih za ekvivalent braku, a treća – besomučno ih propagirati. Uostalom, neka naša država organizuje referendum o ovom pitanju", rekao je za list "Pečat" 1. januara episkop bački Irinej. On je samo jedan u nizu onih koji se ovom zakonu protive. Episkop bački u jednom je u pravu: brak i istopolna zajednica nisu isto. Brak je regulisan Porodičnim zakonom, dok se za istopolne zajednice piše poseban zakon. Jasno je da Srpska pravoslavna crkva poznaje svetu tajnu braka, ali ona nema nikakve veze sa zakonskom, svetovnom definicijom braka, pa tako nema bojazni da će neko od SPC tražiti da uvede svetu tajnu istopolne zajednice. Istina, jednako je neumesno očekivati i od SPC da podrži ovaj zakon, s obzirom na vrlo jasan stav ove organizacije o homoseksualnosti.

Katolička crkva, međutim, možda promeni stav. U dokumentarnom filmu Frančesko koji je premijerno prikazan 20. oktobra prošle godine poglavar Rimokatoličke crkve papa Franjo kaže da bi istopolni parovi trebalo da imaju mogućnost da zvanično registruju građansku partnersku zajednicu.

Što misli papa, ne misli i Đuka, odnosno Vladimir Đukanović, poslanik Srpske napredne stranke, jedan od onih koji će glasati o ovom zakonu kada dođe na dnevni red parlamenta: "Srcem i dušom volim Srpsku naprednu stranku. Ipak, svakako da od nje daleko više volim Gospoda i našu pravoslavnu veru, svoju otadžbinu Srbiju i porodicu. Zakon o istopolnom partnerstvu ne može! To neka se lepo kaže Gordani Čomić."

LGBT organizacije uglavnom su još kivne što se na zakon ovoliko čekalo, pogotovo ako se ima u vidu da je Labris još 2010. napravio svoj nacrt zakona, poslat u januaru ministarki Gordani Čomić.

SUDBINA

Kakva će biti sudbina ovog zakona ako ikada bude usvojen? Sudeći po najbližem primeru iz regiona – Hrvatskoj – u prvoj godini donošenja sličnog zakona (2014) sklopljeno je 108 istopolnih partnerstava. Nakon tog buma, broj je u narednim godina malo opadao i sada se kreće između 50 i 60 godišnje. I Crna Gora usvojila je zakon o istopolnim zajednicama, ali on stupa na snagu u julu ove godine. Tako bi se moglo dogoditi da i u Srbiji i u Crnoj Gori zakoni stupe na snagu u isto vreme.

Ono što je zajedničko zemljama u regionu, ali i za još petnaestak evropskih zemalja jeste da je u njihovim ustavima brak vrlo decidno definisan kao – zajednica muškarca i žene.