U jednoj od epizoda sad već kultne serije Dragana Bjelogrlića "Montevideo, bog te video", koja se bavi kontekstom odlaska reprezentacije ondašnje Kraljevine Jugoslavije na prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo u Urugvaju 1930. godine, vidimo sina najčuvenijeg srpskog političara Nikole Pašiće Radomira kako se bahati po Beogradu i tuče sa tadašnjim članovima reprezentacije.

Nikola Pašić, to je notorna činjenica, imao je puno problema da kontroliše ponašanje svog naslednika, koji, za razliku od oca, nije mnogo davao na politiku: više se bavio trgovinom, nameštenim poslovima i bahatim trošenjem ogromnih svota novca po beogradskim i inim kafanama. Ono što je u to vreme bilo pokušano da se zataška i skloni od javnosti, decenijama nakon toga je predmet istorijske i umetničke obrade.

Na sreću ili na žalost, nedavno je na sličan način stariji sin sadašnjeg srpskog predsednika Aleksandra Vučića dospeo u "centar javnog mnenja" kada se pojavila fotografija sa stadiona u Samari gde je srpska fudbalska reprezentacija igrala protiv Kostarike u prvom kolu Svetskog prvenstva. Fotografija koja se pojavila na servisu agencije Asošijeted pres, a potom, iz drugog ugla i na servisu neupokojene agencije Tanjug, pokazuje grupu mladića obučenih u iste majice u navijačkoj ekstazi, negde u prvim redovima tog stadiona.

Naizgled uobičajena scena sa stadiona: grupa navijača se raduje verovatno u momentu kada je pred kraj te utakmice kapiten srpske reprezentacije Aleksandar Kolarov iz slobodnog udarca doneo pobedu Srbiji i rasplamsao nade nacije da je drugi krug takmičenja blizu, odnosno, da će Srbija posle 20 godina preskočiti prvu stepenicu na ovom, najvećem fudbalskom događaju. Fotografija kao i bilo koja druga, agencije postavljaju na stotine sličnih sa svake utakmice. Ono što je ovu izdvojilo iz mase jeste podatak da je na njoj sin Aleksandra Vučića u, čini se, intimnom društvu, koje čine mladići za koje smo vrlo brzo saznali da su deo grupe narko dilera Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, ubijenog u mafijaškoj sačekuši u oktobru 2016. godine pod, još uvek, nerazjašnjenim okolnostima.

Na fotografiji sa mladim Vučićem nalazi se i jedan čovek koji je osuđen za ubistvo jednog drugog "navijača" pre nekoliko godina. Zato se javnost s pravom zapitala kako je moguće da se Danilo Vučić našao na tom mestu sa takvima, da li su to njegovi drugovi i ako jesu, kako je to moguće, da li Danilo Vučić ima obezbeđenje na turneji po Rusiji koje mu pripada po zakonu kao članu porodice predsednika Srbije, ko je pustio registrovane huligane da uopšte putuju u Rusiju na fudbalske utakmice i, razume se, da li je sin predsednika bezbedan u takvom okruženju?

Pored toga, deo javnosti, oni koji su uopšte saznali da je Danilo u Rusiji sa takvim likovima, a to su samo oni koji koriste društvene mreže i čitaju nekoliko nezavisnih portala (pojedinosti o Danilovim "drugovima" brzo su objavili Krik i Insajder, nudeći detalje o tome ko su likovi, za šta su sve bili osumnjičeni i predstavljajući direktne dokaze o njihovoj povezanosti sa ubijenim narko dilerom i vođom navijačke grupe "Janjičari" Aleksandrom Stankovićem), postavili su i normalno pitanje, za koje autor ovog teksta ne veruje i da je najvažnije, a to je na koji način je Danilo platio svoj odlazak u Rusiju, kartu za utakmice i boravak u toj zemlji u vreme trajanja prvenstva, kada se zna da njegov otac živi vrlo skromno i da sa svojom predsedničkom platom to ne bi mogao da mu priušti, a javnost ne zna da li se i kojim poslovima Danilo bavi.

BRZI ODGOVOR: Kako smo već navikli, deo odgovora na ova pitanja stigao je iz tabloida i iz jutarnjeg programa i drugih emisija Televizije Pink na kojima tumačenje stvarnosti daje par analitičara i urednici "Informera" i "Srpskog telegrafa".

Javnost koja nije ni znala, kao i u bezbroj drugih slučajeva, o čemu se radi jer u tim medijima nije bilo objavljeno s kim je Danilo na prvenstvu, dobila je tumačenje kojim je bilo potrebno naglasiti da oni koji napadaju Vučićevog sina vode besprizornu kampanju, napadaju mu porodicu u danima kada on radi važne državne poslove oko Kosova. Po tom, tabloidnom tumačenju koje hara Srbijom već šest godina, smišljena je zavera da se Vučić dodatno oslabi tako što će se "udariti" na njegove najbliže jer njemu i tako nema šta da se "prišije" – on je svoju besprekornost dokazao na izborima koje sprovodi svake godine i tu mu niko ne može ništa.

Dalje, "tumači" su objasnili da nema ničega spornog u tome što se ide na utakmicu, da je to normalno i da je to uradio svaki građanin Srbije koji je bio u mogućnosti, jer šta ima važnije nego bodriti "orlove" na najvećoj sceni, pa takve bi stvari trebalo pohvaliti a ne napadati, ali ih napadaju jer mrze Srbiju i Vučića, i tako dalje, i tome slično.

Čuli smo da niko ne zna s kim će biti na stadionu, važno je da si "sa svojima", otkud sada Danilo Vučić da zna da li su to kriminalci ili ne, da li se bave prodajom droge, reketiranjem ili pucaju u nekoga, video je da navijaju za Srbiju i bio je na tom delu tribine, što, naravno, ne dokazuje ni da su oni njegovi ortaci, ni drugovi, ni poslovni partneri. A to što su nosili iste majce sa "printom Kosova", to je zato što je to neko tamo delio i normalno je da ako si pravi patriota, uzmeš i obučeš tu majicu, šta bi drugo radio, i da na toj najvećoj svetskoj sceni još jednom pokažeš da je to naše, da ćemo se za to boriti i da to nikada neće biti albansko/šiptarsko.

A SAD MALO ON: Pošto su se izređali analitičari i patriote u odbrani Vučića i njegove porodice od događaja za koji gledaoci tih TV stanica i tih tabloida nisu ni znali da se dogodio, oglasio se i otac porodice, predsednik Vučić, nazivajući one koji su uopšte "otvorili" tu temu bitangama koji mu napadaju porodicu, a svi znaju da njegov sin Danilo nikome ništa nije ukrao.

Međutim, pojavljivanje Vučića i argumentacija koju je on izložio samo su potvrdili ono o čemu su pisali Krik i Insajder: da, to jeste Danilo i to jesu "Janjičari" – odnosno "navijači Partizana". Činjenica da su identifikovani huligani "navijači Partizana", a svi znamo da su Vučići "cigani" odnosno, navijači Zvezde, poslužilo mu je da odbaci sumnju da se Danilo druži sa tim tipovima i da sa njima ima ikakve veze. Dakle, po Vučiću i njegovoj verziji događaja, Danilo je vredno radio poslednje dve godine i uštedeo za odlazak na prvenstvo. Skromno, kako dolikuje porodici Vučić, obezbedio je za sebe nejjeftinije karte u prvim redovima za utakmice reprezentacije, sam i bez pomoći oca, dede, strica ili Slaviše Kokeze. Da je hteo da se pravi važan, išao bi u ložu sa ljudima iz Fudbalskog saveza, Kokezom, Bjekovićem, Savom Miloševićem – ali, moguće je i to zamisliti, da je i tu bilo previše "grobara" za njegov ukus, pa se odlučio da bude na tribini sa običnim svetom.

Tamo je nabasao na grupu snažnih momaka koji su glasno bodrili naš tim i ostao na tom delu zajedno sa njima, kada su ga ulovile kamere brojnih fotoreportera koji su ovekovečili radost srpske zajednice posle gola Kolarova. Slučajno se potrefilo da on bude u toj grupi u tom sektoru i naravno da nema nikakve veze sa tim momcima, niti zna bilo šta o njihovim civilnim aktivnostima. Spojila ih je ljubav prema fudbalu i celovitoj Srbiji.

Sve što se nakon toga dogodilo je brutalni i primitivni napad na dete predsednika Srbije, koji govori o tome kolika je mržnja nekih iz opozicije prema Vučiću a samim tim i prema Srbiji.

ĐAVO I DETALJI: Međutim, kada se već poduhvatio da pravda priču o svom sinu u Rusiji, Vučić bi trebalo da nam objasni kako je zaista moguće da se njegovo dete, s obzirom na to da ima obezbeđenje (da li jedinice Kobre ili neke druge), nađe u grupi koja bi mogla da bude opasna po njega.

Pored toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova bi trebalo da nam javi kako je bilo moguće da registrovani kriminalci, huligani mogu uopšte da dobiju dozvolu da putuju na takve fudbalske utakmice kada Srbija ima obavezu da u saradnji sa drugim policijama i službama bezbednosti šalje sve podatke o takvim osobama i da zapravo spreči njihovo pojavljivanje na stadionima.

Jednostavnije, MUP mora da objasni kako su ovi likovi, detaljno opisani u onome što su KRIK i Insajder objavili, mogli da odu u Rusiju, jer je to u suprotnosti sa proklamovanom borbom protiv huliganizma, osim ako nisu i oni neka vrsta "ovlašćenih službenih lica" – kriminalaca regrutovanih od strane Službe ili policije koji, zapravo, rade u sektoru bezbednosti, a samo su greškom bili procesuirani u nekim slučajevima.

Više od decenije i po Srbija se kao bori protiv huliganizma, kao pokušava da odstrani kriminalce sa tribina, a zapravo, poslednjih godina, pozicija tih ljudi i tih grupa je učvršćena. Izgleda da oni koji su bili spremni da slušaju "ovu vlast" mogu sve da rade u ovoj zemlji jer se tako "plaća" njihovo tihovanje zbog Kosova i gej parade, na primer, a oni koji nisu pušteni su zakonu ulice i vidimo da skoro svake nedelje imamo po jednog mrtvog "navijača" na ulicama Beograda, koji strada u obračunima narko i drugih bandi.

Ako nema odgovora na ova pitanja, onda je sasvim očekivano da se čaršija i novinari ubuduće bave poslovima i akcijama punoletnog i odraslog sina predsednika Republike, pokušavajući da razume čime se taj mladić bavi u životu, s kim se bavi, ko su mu drugari, u kakvim je odnosima sa njima, gde izlazi u grad, s kim izlazi, na koja mesta, ko još tamo izlazi, da li je bezbedan i ostala pitanja od javnog značaja.

ŠTA DA OČEKUJEMO: Autor ovog teksta veruje da će sam Vučić dati odgovore na sva ova pitanja. On je pokazao da je vešt u proizvodnji kriza i rešavanju istih i da zna kada je najbolji trenutak da članove svoje porodice uključi u otvorenu političku arenu.

Iako je nebrojeno puta ponavljao "sve mi dirajte, samo mi porodicu ostavite na miru", Aleksandar Vučić je znao da svoje ukućane uključi u različite kampanje, onda kada bi osetio da je to važno za njega i da ako to učini, pred druge protivnike stavlja previsoke prepreke. Još dok je bio u opoziciji, znao je da se kune u decu govoreći "Tako mi Danila i Milice" da bi time dodatno uverio sagovornika da govori istinu. Kasnije je Danila pominjao kao dobro dete koje nije neki đak i koji je odabrao da radi umesto da se školuje uprkos činjenici da mu je porodica omogućila da završi elitnu privatnu školu "Ruđer Bošković" u vlasništvu sadašnjeg ministra prosvete Mladena Šarčevića. Nedavno je o Danilu pričao kao svom saputniku iz Rima gde su navodno gledali sami, bez obezbeđenja, utakmicu polufinala Lige šampiona između Rome i Liverpula. Tada je za "Kurir" ispričao da su se njih dvojica u Rimu sreli sa "članovima" Torcide – navijačke grupe iz Splita, i da su surovi Splićani bili zadivljeni kada su shvatili da se predsednik Srbije sam šeta po Rimu sa svojim sinom, za koga su mislili da mu je telohranitelj.

Milicu je sam uključio u kampanju nekoliko puta, a skoro uvek je vodi kada ide na glasanje (to je svake godine bar jednom). Posebno je bilo zanimljivo kada ju je "pokazao" u predsedničkoj kampanji 2017. godine. Tada se u tabloidu "Blic" pojavila sa ocem na naslovnoj strani: slika oca i ćerke ispred najskupljeg hotela u Ujedinjenim Arapskim Emiratima krasila je naslovnicu "Blica", ali nismo dobili objašnjenje kada je napravljena s obzirom na to da Vučić nikada nije išao na odmor i prema prijavljenoj imovini nije u mogućnosti da priušti takvo putovanje za sebe i svoje dete.

Vrhunac manipulacije porodicom bilo je antologijsko pojavljivanje Vučića na TV Hepi u finšu predsedničke kampanje 2017. godine, kada su mu se pridružili otac i majka, koji su takođe poslužili svrsi pokazivanja kandidata potpuno razoružanog i porodičnog. Iz tog gostovanja ostalo je upečatljivo da je otac ostavio utisak dominantnog člana porodice, koji i danas svom moćnom sinu može da naredi šta da uradi, dok je majka bila povučena i skromna i nije se naljutila na sina čak ni kada ju je uveravao da on bolje od nje zna koliko je bio težak na rođenju. Pre toga je mamu i tatu pominjao kao imućne penzionere koji imaju skoro 100.000 dinara mesečne penzije svako, iako nisu bili ni generali u SFRJ ni direktori Narodne banke.

Dakle, Vučić, kao politički terminator, sve što ima koristi za povećanje svoga rejtinga, pa tako i članove svoje porodice i pokušava da njihovo prisustvo u javnosti drži pod kontrolom. Za sada mu to ne polazi baš za rukom jer se oko njegovog brata Andreja formirala cela naslaga glasina i priča o uticaju i poslovima koje vodi za celu familiju, oko oca da je veoma uticajan u bankarskom sektoru, a sada na red dolazi i Danilo, koji nije hteo da uči ali, evo, ne ide mu loše kada uspeva da sebi uštedi za odlazak na SP u Rusiju, makar i ekonomskom klasom. Vučić je to pokušao da spinuje pričom o tome kako drugi imaju milijarde, a njegov sin nije ukrao ništa, međutim, slabo je sve to u zemlji gde se prosečnom srednjoškolcu nudi posao "kod Turčina" za 250 evra mesečno i o odlasku na Srebrno jezero može samo da sanja a ne da vidi zlatne kupole Kremlja.

Mora to bolje, predsedniče, mora.