Rasplet u G17 plus posle ostavke potpredsednika srpske vlade Miroljuba Labusa usledio je 13. maja 2006. tokom desetočasovne rasprave na sednici Glavnog odbora ove stranke iza zatvorenih vrata u beogradskom Centru "Sava" i serije glasanja koja su za rezultat imala ostavku predsednika stranke Miroljuba Labusa, odlazak iz G17 plus predsednika Skupštine Srbije Predraga Markovića, izglasavanje nepoverenja članu predsedništva stranke Goranu Paunoviću i lišavanje mandata četiri njena poslanika u Skupštini Srbije.

Labus je podneo ostavku na funkciju predsednika G17 plus nezadovoljan što su za njegov predlog da ministri G17 plus odmah napuste Vladu Srbije, a da poslanici nastave da je podržavaju do okončanja kosovskih pregovora, glasala svega 44 člana GO-a, dok je njih 203 bilo protiv.

Potom je usledila serija glasanja o poverenju. Glavni odbor G17 plus, koji ima ukupno 256 članova, doneo je seriju odluka u korist Mlađana Dinkića i izglasao mu poverenje sa 222 glasa. Zatim je izglasao poverenje i Čedomiru Antiću sa 163, a Verici Kalanović sa 154 glasa. I mereno obrnuto, dosadašnjem članu predsedništva, nekadašnjem predsedniku Izvršnog odbora i poslaniku Goranu Paunoviću izglasano je nepoverenje: protiv njega se izjasnilo 165 članova Glavnog odbora, dok ga je podržalo njih 55, nakon čega je Glavni odbor zatražio da vrati poslanički mandat.

Paunović je to odbio i najavio da će preći u nezavisne poslanike, napisao je i 5. maja u sudu overio izjavu da povlači ranije potpisanu blanko ostavku, ali u ponedeljak 15. maja Administrativni odbor Skupštine Srbije to nije uvažio i oduzeo mu je mandat. On to nije prihvatio i najavio je da će zaštitu tražiti od suda.

BLANKO OSTAVKE I DRUGE PARNICE: Slično su svojevremeno postupili bivši poslanik Dragiša Đoković, koji je dobio mandat od DSS-a, pa otišao u DS, kao i Vesna Lalić i Sovranije Čonjagić, bivši članovi G17 plus koji su prešli u DS, a optuživani su da će kod Karića. Njima je Administrativni odbor na zahtev stranaka u kojima su izabrani oduzeo mandat, oni su tužili, ali sud još nije doneo odluku. Pristalice slobodnog poslaničkog mandata uzdaju se u jedno tumačenje Ustavnog suda izrečeno povodom presude da se poslanicima DSS-a u prošlom mandatu vrate mandati, a koje kaže da su vlasnici mandata poslanici, a ne stranke ili koalicije.

Pod obrazloženjem da ulažu u promociju poslanika, neke od stranaka nisu pristale na slobodni mandat, pa su se posle toga obezbeđivale posebnim ugovorima s poslanicima i takozvanim blanko ostavkama i na osnovu toga su dosad raspolagale mandatima, dok stranke koje to osiguranje nisu imale nisu kontrolisale svoje poslanike (na primer SPO, prilikom formiranja Srpskog demokratskog pokreta obnove Vojislava Mihailovića). Takođe, mandati dobijeni preko koalicija, čak i u slučajevima da su dobijeni na jedinstvenoj listi, ostali su u partijskom vlasništvu i kad je to bilo protiv volje nosioca liste – na primer kada su poslanici SDP-a, izabrani na listi G17 plus, prešli u opoziciju ili kada su dva poslanika Ugljaninove stranke sa liste Demokratske stranke prešli na stranu vlade.

Demokratska stranka je zbog toga donela dalekosežnu odluku o izlasku iz parlamenta, mada se i ona našla u protivrečnoj poziciji – jednom, u slučaju dva disidenta G17 plus, da brani pravo poslanika na slobodan mandat, a drugi put da traži da raspolaže mandatima poslanika sandžačkih partija izabranih na njenoj listi.

Mada je ovde očito reč o sporovima koji imaju različit smer i različite specifične okolnosti za legitimitet parlamenta, nikako ne može biti dobro kad se namnoži tako velik broj spornih slučajeva. Ta okolnost na sledećim izborima ići će na račun sadašnje vladajuće većine.

NESTRPLJENJE: U ponedeljak je mandat oduzet i Kseniji Milivojević, koja je ranije najavila da će napustiti sve funkcije u G17 plus, uključujući i poslaničku. Taj slučaj nije bio proceduralno sporan, samo što se nije čekalo da ona tu najavu realizuje; i njoj je mandat oduzet aktiviranjem ranije date ostavke. Umesto ovo dvoje poslanika mandat su dobili Momčilo Spasić i Zoran Subotički. U danu kada je Skupština verifikovala ovu odluku Administrativnog odbora ostavke su podnela još dva poslanika G17 plus – Branka Bošnjak i Vesna Obradović. Predsednik Skupštine Predrag Marković zahvalio se isključenim poslanicima za dosadašnji rad. Administrativni odbor je na kratkoj sednici i to konstatovao i preostalo je da se sprovede procedura zamene mandata, za šta je potrebna nova sednica Republičke izborne komisije.

Predrag Marković je nakon saopštavanja Labusove ostavke na mesto predsednika stranke u subotu izjavio da i on napušta stranku, mada su iz nje dolazili signali da će on ipak ostati član. On je u utorak 16. maja novinare pisanim saopštenjem obavestio da je napustio G17 plus i da će se povinovati svakom zahtevu većine uključujući i onaj kojim bi bilo traženo da vrati mandat. Obratio se prvo javnosti. U G17 plus u tom trenutku nisu imali njegov zahtev za prestanak članstva, mada će nešto kasnije Dinkić izjaviti da mu je Marković veče pre toga pokazao tekst saopštenja, da G17 plus neće pokretati inicijativu za smenu Markovića i da će on ostati član poslaničkog kluba stranke mada više nije član.

Svi članovi G17 plus su obavezani da poštuju odluke svog glavnog odbora, a konsekvence su im pred očima. Odlučeno je da Kadrovska komisija Izvršnog odbora G17 plus upravlja poslaničkim mandatima, a ovlašćeno lice je Zvonko Obradović, potpredsednik Izvršnog odbora G17 plus i predsednik Kadrovske komisije.

Ovo telo potom odlučuje kome će biti oduzet poslanički mandat na osnovu blanko ostavke od pre dve i po godine, a ne nosilac liste Labus, koji je pre podnošenja ostavke, ali i u trenutku kada već više nije bio predsednik stranke izjavljivao da on kao nosilac liste raspolaže mandatima, pošto su poslanici taj ugovor sa strankom potpisali s njim. Izvršni direktor G17 plus Suzana Grubješić je na to odgovorila da mandatima po statutu stranke raspolaže Glavni odbor koji je u subotu, voljom ubedljive većine, za to ovlastio Zvonka Obradovića, a da je, inače, do pred sednicu Glavnog odbora ovlašćenje o raspolaganju mandatima imao Aleksandar Nikolić, te da je Labus to ovlašćenje preneo na sebe tek pred tu sednicu.

U utorak 16. maja, kada je već došlo do oduzimanja mandata, Labus će oceniti da ovaj saziv skupštine nije legitiman, a toj oceni će se pridružiti Dušan Petrović u ime DS-a koji će ponoviti zahtev ove stranke o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, i Dragan Šutanovac koji će poručiti da DS obnavlja svoj zahtev da se odredi datum održavanja vanrednih izbora.

ROK I KURS: Partijom G17 plus do nove partijske izborne skupštine (redovna bi trebalo da bude 2008, datum vanredne nije utvrđen) rukovodiće Mlađan Dinkić, čija je pozicija neposredno po Labusovoj demisiji naglo ojačavala. On je na tajnom glasanju dobio podršku 222 člana Glavnog odbora G17 plus, protiv je bilo samo osam članova, a nevažećih listića takođe samo osam. Prednost Dinkića nad Labusom toliko je velika da po oceni nekih od političkih analitičara (Đorđe Vukadinović) zapravo i ne može da dođe do rascepa u ovoj stranci.

Zanimljivo će biti da se vidi kako će ovaj "obračun kod OK korala" uticati na stranku G17 plus koja predstavlja mešavinu eksperata, književnika, aktivista Otpora i delova Demokratske stranke – da li na njenu homogenizaciju ili na njeno osipanje. Ta partija je nastala najpre kao nevladina organizacija G17 u vreme pre oktobra 2000, kada je u srpskom političkom mnjenju vladao zamor političkim partijama i kada su propagirana očekivanja da Srbiju može spasti samo vlada eksperata ili vlada narodnog spasa. Ideja je, kao što će se videti, doživela kulminaciju na takozvanom Preobraženskom saboru avgusta 1999, kada je izviždan Vuk Drašković, ali je ova grupa bila važan deo, možda i medaljon DOS-a 2000; doživljavali su ih kao deo reformatorskog tima sa Đelićem, Pitićem i Vlahovićem. Veći deo tog reformatorskog tima aktivan je u Demokratskoj stranci, mada su oni zapravo otišli ko u bankare ko u savetnike pošto srpski zakon o konfliktu interesa ne zabranjuje angažovanje u istoj delatnosti u kojoj je obavljana neka funkcija.

Bilo kako bilo, G17 tada postaje G17 plus, a u njega se uključuju i književnici okupljeni oko Predraga Markovića i kuće Stubovi kulture. Dinkić za promociju koristi razna sredstva, uključujući i vlastiti muzički dar (koncert "Pre roka", krajem decembra 1999). Tokom vladavine celog DOS-a imaju povoljnu poziciju i grade imidž reformatora, koji imaju dobru prođu u inostranstvu, mada je ta ekspertska formula dobro razblažena "prvoboračkom" i partijskom inflacijom.

Za G17 plus vezivani su oštri potezi u ekonomiji (zatvaranje državnih banaka), a za Labusa uspešni pregovori sa MMF-om, Svetskom bankom i Evropljanima. Ne treba izgubiti iz vida da su iz takve pozicije neprijatne škakljive zadatke uglavnom isporučivali ostalima. Izručenje Slobodana Miloševića na Vidovdan 2001. bilo je vezivano za donatorsku konferenciju na koju je išao Labus. I u ovoj koalicionoj vladi haško pitanje otvoreno su tretirali kroz rečenicu: "To mora da obavi Koštunica." S druge strane, napadi na Koštuničinu vladu od strane radikala, pa i Karićevog PSS-a išli su preko njih.

Važan trenutak za nastanak te stranke jeste Labusova predsednička kandidatura 2002. godine, kada je Nataša Mićić na osnovu odluke predsedništva DOS-a 18. jula raspisala izbore za predsednika Srbije pet meseci pre isteka mandata aktuelnog predsednika. Labus (995.200 glasova GG "Pobeda 2002") kvalifikovao se u drugi krug, ali u drugom krugu (13. oktobar te godine) dobio je 921.094 glasa; Koštunica je osvojio 1.991.947 glasova, ali nije ispunio tadašnju kvotu od 51 odsto i predsednički izbori su propali. Labus je posle toga pokazivao ljutnju zamerajući da nije dovoljno podržan od DOS-a protiv DSS-a (što može biti tačno, jer je tadašnja taktika ostatka DOS-a bila da onemogući pobedu Koštunice).

To je ubrzalo Labusov raskid sa Demokratskom strankom i uvećalo ljutnju ove stranke na G17 plus, koji je opet, poslednjih nedelja davao signale da s njom želi dogovor o vanrednim izborima, uslovnoj podršci ovoj vladi i o koaliciji u sledećem krugu.

U toj kampanji iz 2002. a ni do tada nije mogla da se kaže nijedna reč protiv Labusa ni od strane raznih lidera javnog mnjenja, komentatora i NVO aktivista, a od sledeće 2003. godine, kada je G17 plus počeo da otvara afere Živkovićevoj vladi (neke od tih stvari saopštavao je Dinkić, a neke sada isključeni Paunović), nije mogla da se kaže nijedna lepa reč u korist Labusa. Sada je opet pomalo junak tih krugova.

OROČENO: Odnos G17 plus prema Koštuničinoj vladi definisan je kada je 235 članova Glavnog odbora G17 plus javnim glasanjem na Dinkićev predlog jednoglasno odlučilo da svi ministri odmah kovertiraju ostavke koje će biti aktivirane, ako se do 30. septembra ne steknu uslovi za nastavak pregovora sa EU-om. Istovremeno je odlučeno i da pod istim uslovima 1. oktobra svi poslanici G17 plus napuste Skupštinu osim predsednika parlamenta Predraga Markovića kako bi mogao da raspiše prevremene izbore, čiji će datum biti dogovoren sa koalicionim partnerima i Demokratskom strankom.

Mada je G17 plus i do sada pretio izlaskom iz vlade ako se ne desi ovo ili ono, ovog puta je to uslovljavanje previše određeno da bi početkom novembra bilo izigrano. S druge strane, ako prokocka svoj glavni adut, evropski, u godini teških iskušenja, Koštuničina vlada neće imati ni razloga za opstanak.

Pitanje je da li će Dinkić, koji je sada sproveo klasičan partijski blic-krig obračun i pokazao sposobnost u političkoj tehnologiji, homogenizovati i disciplinovati ovu partiju, za šta mu treba vreme. Ta potereba za vremenom govori da bi on mogao da podržava Koštunicu i posle novembra pod uslovom da ovaj nekako reši pitanje Ratka Mladića. Koštunica to mora činiti i zbog toga da ne bi bespovratno ugrozio svoj međunarodni imidž, pa i šanse u drugim pregovorima, ali on ne može biti miran do novembra. Već 21. maja spekulacije o sudbini njegove vlade biće sigurno vezivane za rezultat crnogorskog referenduma, koji će hteli ne hteli uticati i na političke prilike u Srbiji. Moraće da žmuri i na političke akcije G17 plus suprotne intencijama vlade, kao što je na primer organizovanje improvizovanog "referenduma" za nezavisnost Srbije baš na dan crnogorskog referenduma na kome Koštuničina vlada želi da pobedi opcija zajedničke države. Do tog referenduma socijalisti su oročili podršku Koštuničinoj vladi. Ucenjivački kapacitet socijalista možda opet raste: oni se protive hapšenju generala Mladića koga Koštunica mora da hapsi. Već 27. marta medijska pažnja će možda biti usmerena na Glavni odbor SPS-a koji će tada razgovarati i o podršci Koštuničinoj vladi. Pošto SPS zasad svoj kongres najavljuje negde za novembar, moglo bi se reći da pritisak socijalista zasad ipak nije tako direktan.