Delta holding, tačnije Delta real estate i slovenački konzorcijum Grep potpisali su prošle nedelje u Ljubljani predugovor za izgradnju trgovačkog centra ukupne površine 200.000 kvadratnih metara u Ljubljani u okviru Sportskog centra Stožice. Tržni centar, dvostruko veći od novobeogradskog Delta sitija, čije otvaranje je planirano za 2010. godinu, po idejnom projektu Delte gradiće Grep. Investicija je vredna 242,5 miliona evra.

Po rečima gospodina Miškovića, izgradnja ovog centra jedna je od najvećih investicija kompanije Delta, a Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane, izjavio je da je to trenutno najveći i najskuplji projekat u Sloveniji, kao i da je to prva državno-privatna saradnja koja izlazi u susret zahtevima investitora.

Potpisivanje ovog ugovora pokrenulo je u medijima, naročito slovenačkim, mnoge spekulacije o raznim zakulisnim "dilovima", između ostalog o "ispodžitnom" otkupu deonica Merkatora i istoj takvoj dokapitalizaciji Nove ljubljanske banke. O čemu je reč, za "Vreme" objašnjava Dejan Racić, generalni direktor Delta real estate.

"VREME": Delta je nekoliko puta bezuspešno pokušavala da uđe na slovenačko tržište, a sad dobija trenutno najveći i najskuplji projekat. Šta se dogodilo: najpre nikako ne može, a sad na velika vrata?

DEJAN RACIĆ: Pretpostavljam da je u Sloveniji prevladala atmosfera i neki opšti konsenzus o tome da ne može da postoji jednosmerni autoput Ljubljana–Beograd, već da mora da postoji i suprotan smer, Beograd–Ljubljana. U međuvremenu je Komtrejd kupio jednu slovenačku softversku kompaniju i tako odškrinuo vrata. Mislim da je to svakako pokazatelj da se tamo generalno promenila atmosfera za investitore iz Srbije. Možda je to posledica nekih njihovih političkih previranja, u to ne možemo dublje da ulazimo, ali na kraju krajeva i ne interesuje nas: mi smo bili zainteresovani da dobijemo mogućnost da radimo u Sloveniji, i sad, kad su ta vrata otvorena, smatramo da niko neće moći bez velikih poteškoća da ih tek tako zatvori.

Šta znači "prva državno–privatna saradnja koja izlazi u susret zahtevima investitora"?

Javno-privatno partnerstvo je idealan oblik saradnje kakvih god državnih organa i privatnih investitora, jer vrlo često država nema ne samo finansijskih mogućnosti nego ni preduzetnički motiv, inicijativu koja je potrebna da bi se neki projekat ostvario. To je idealan model: država kroz apsolutno transparentnu proceduru kojom se eliminišu sve nedozvoljene aktivnosti državnog aparata i privatnog investitora raspiše tender za neki zajednički projekat u kome privatni investitor ima motiv da vodi javnu investiciju gde se njemu za uzvrat daje neka pogodnost. Grad Ljubljana raspisao je takav tender za izgradnju sportskog centra, stadiona i sportske hale u delu grada koji se zove Stožice i gde je ponudio zainteresovanim privatnim investitorima da grade ta dva objekta a da za uzvrat dobiju mogućnost da između ta dva objekta izgrade šoping mol. Sticajem okolnosti taj tender je dobio konzorcijum Grep koji sačinjavaju dve građevinske kompanije koje se, međutim, nekretninama ne bave kao biznisom, pa su ubrzo po dobijanju tog tendera počele da traže potencijalnog partnera koji bi projekat finansirao i na kraju preuzeo trgovački objekat. Pre par meseci stupili su u kontakt sa sedam kompanija zainteresovanih za ovaj projekat, između ostalih i sa nama.

I izabrana je Delta…

Grep nam se preko nekih ljudi koji su zajednički poznanici obratio sa pitanjem da li smo zainteresovani i mi smo odgovorili da jesmo. To je čisto poslovna priča.

Nije politička?

Svakako da u investicijama ovog tipa politika igra značajnu ulogu, na ovim prostorima nažalost preveliku, mada bismo voleli da nije tako. Ipak, u ovom procesu nismo osetili uticaj političara.

Zoran Janković, sadašnji gradonačelnik Ljubljane, bio je predsednik Merkatora u vreme kada su Delta i Merkator bili u direktnom sukobu oko kupovine C marketa. Da li je on imao kakvog uticaja na odabir investitora?

On je bio u poziciji da eventualno izrazi sumnju da smo kadri da izvedemo taj projekat, mogao je da kaže Grepu da ne prihvata nesolidnog partnera, nekog ko nema dovoljno dobre reference, nekoga ko nema finansijskih mogućnosti za ovako velik poduhvat. To, međutim, za nas nije mogao da kaže jer, prosto, to ne bi bilo tačno. Naprotiv, po njegovim reakcijama sudeći, on je uveren da je Grep izabrao pravog partnera.

Pre nekoliko godina, kada je izabran za gradonačelnika Ljubljane, na prigovore da je Slovenija zatvorena za srpski kapital, Janković je izjavio da službeno poziva Deltu da dođe u Ljubljanu i da je spreman da obezbedi lokaciju. Pitanje je, dakle, da li je on mogao da utiče da Delta dobije posao?

Ne, nije mogao da utiče, već je mogao samo da pozdravi tu odluku, koja je vođena isključivo komercijalnom logikom. Želeli su najboljeg partnera, a u toj konkurenciji najbolji partner smo mi, jer smo dali najbolju ponudu, a i reference su nam dobre.

Izbor Delte za glavnog investitora ovog šoping mola aktuelizovao je priču o preuzimanju akcija Merkatora. Slovenački mediji spekulišu da je nedavna prodaja 23 odsto akcija Merkatora bečkoj firmi Rajšop holding, osnovanoj samo dan pre transakcije, zapravo priprema za prodaju Delti. Trač ili istina?

Svakako ne stojimo iza te kompanije, ako je to pitanje, ali smo zainteresovani da budemo prisutni u regionu u oblasti maloprodaje, za sada od Bugarske do Bosne, nadamo se u budućnosti i u Hrvatskoj i Sloveniji. Ukoliko se ukaže prilika, razmatraćemo i kupovinu dela Merkatora. Generalno, zainteresovani smo za to tržište. Kao zakupac šoping-mola koji će biti izgrađen pojaviće se Maksi.

Delta zakupac kod Delte?

Kao i sve druge "real estate" kompanije, mi ne prodajemo objekte koje posedujemo već ih iznajmljujemo: naš posao je odvojen od maloprodaje, bez obzira što poslujemo u okviru istog holdinga. Logično je da ćemo prodajni prostor prvo ponuditi Delta Maksiju, podrazumeva se po tržišnim uslovima.

Potpisivanju ugovora prisustvovao je Marjan Kramar, predsednik uprave Nove ljubljanske banke, koja, opet, ima stanovitih problema sa dokapitalizacijom. Da li je eventualno partnerstvo Nove ljubljanske banke sa Deltom u ovom poslu deo dogovora?

Mi smo na potpisivanje ugovora pozvali predsednika uprave Nove ljubljanske banke jer mislimo da je prirodno da najvećoj lokalnoj banci u Sloveniji i jednoj od najprisutnijih u regionu ponudimo mogućnost da finansira tako značajan projekat. Zbog veličine projekta i trenutne situacije na globalnom finansijskom tržištu ne znam da li ćemo se dogovoriti, ali sam sasvim siguran da će to pre biti neki sindikat banaka, koji će možda predvoditi Nova ljubljanska banka. Nama bi to bilo najlogičnije. Inače, ne stojimo iza dokapitalizacije ove banke, kako to u novinama piše. U stvari, ne učestvujemo u dokapitalizacijama finansijskih institucija uopšte uzev.

Nekako u isto vreme otvoren je "Tuš market" u Beogradu u vlasništvu Martina Tuša, najbogatijeg Slovenca. I u tome su neki novinari prepoznali "vezanu trgovinu" tipa "ti na ovo, a ja na ono tržište".

Nije mi ni na pamet palo da tu može biti neke analogije: Tuš je duže vreme prisutan u regionu, a ovo mu nije prvi objekat u Srbiji. Pozdravljamo svaki dolazak stranih investitora u Srbiju, jedino što nas buni jeste da mi nismo baš svuda dobrodošli.

Kao u Makedoniji, na primer…

Sa prethodnom makedonskom vladom, a kroz jedan transparentan proces, sklopili smo dogovor o izgradnji šoping-mola u Skoplju. Međutim, nova vlada je taj dogovor poništila. Mi smo odmah potražili zaštitu svojih prava na sudu, lokacija je blokirana, ali sudski proces, kao što to obično biva, ide prilično sporo. Mislimo da je sve to loš signal potencijalnim investitorima. Ipak, nadam se da ćemo se i tamo ubrzo pojaviti.

Da li je posle ulaska na slovenačko tržište u planu dalji "pohod na zapad"?

Mi sebe vidimo kao najjaču "real estate" kompaniju u regionu i interes nam je da u svim većim gradovima, uglavnom na prostoru bivše Jugoslavije i Albanije, imamo šoping-molove, otvorene tržne centre, rezidencijalne kvartove i kombinovane poslovno-stambene objekte poput ovog koji gradimo u novobeogradskom Bloku 22. Plan nam je da u narednih nekoliko godina u svom portfoliju imamo više od tri miliona "kvadrata", investicione vrednosti oko tri milijarde evra, da sa time uđemo u neku kompaniju koja će biti listirana na Londonskoj berzi.