U eri internet anketa, piplmetara, agencija za istraživanje i testiranje svega & svačega, jedno "terensko" zanimanje čini se prilično anahrono: školski inspektor. Tihi čikica sa cvikerima koji prilježno nešto zapisuje u poslednjoj klupi dok sirota mala učiteljica preživljava svoje najgore trenutke, i rigidna kontrolorka od koje se ledi krv u žilama uskoro će morati da promene svoje odelo i ponašanje. Reformisano srpsko školstvo preduzelo je prve korake u modernizaciji i standardizaciji ove profesije: uvedeni su pojmovi poput "evaluacija" i "samoevaluacija", a zatim je promenjen i naziv same profesije. Naime, termin "školski inspektor" odavno je prevaziđen u Evropi, zamenio ga je rado prihvaćen eufemizam "savetnik za osiguranje kvaliteta nastave" (quality assurance adviser). Osim toga, reč "inspektor" ima posebno ružnu konotaciju u zemljama s teškim policijsko-udbaškim nasleđem u kojima je rad prosvetnih "radnika" procenjivan pretežno sa ideološko-političkog stanovišta.

Imidž i ponašanje Nadzorničke službe oblast je kojom se Ministarstvo prosvete i sporta u saradnji s Britanskim savetom i renomiranim stručnjakom dr Harvijem Stokerom intenzivno bavi. Dr Harvi Stoker je u periodu od 1991. do 2001. imao zvučno naimenovanje Her Majesty Chief Inspector, a potom osniva samostalnu konsultantsku agenciju i radi na razvijanju kontrole kvaliteta nastave u Evropi i Hongkongu. "Ovo je moja treća poseta Beogradu u organizaciji Britanskog saveta i Ministarstva prosvete i sporta", kaže za "Vreme" profesor Harvi Stoker. Profesor Stoker je u Beogradu održao dva trodnevna seminara: prvi za nadzorničke savetnike, a drugi za predmetne savetnike. "Uloga školskih inspektora, uostalom kao i termin, treba da se promeni – od naredne školske godine postojaće savetnici koji će se brinuti o kvalitetu reformisane nastave u celini i predmetni savetnici koji će se fokusirati na kvalitet nastave pojedinačnih predmeta. Radio sam sa obe grupe, i moj utisak je da su to veoma sposobni i kvalifikovani ljudi puni entuzijazma sa odgovarajućim idejama u kontekstu ovdašnjih prilika", kaže dr Stoker.

Kao rezultat saradnje stručnjaka iz Ministarstva i gostujućeg profesora nastali su dokument o profesionalnom ponašanju i nekoliko drugih dokumenata kojima se određuju strategije nadzorničkih službi i osiguranje kvaliteta nastave i definišu načini i procedure samoevaluacije u školama. Osnova Kodeksa profesionalnog ponašanja jeste drugačije sagledavanje i pristup profesiji, razvijanje novog koncepta mišljenja. "Kao prvo, termin ‘inspektor’ koji asocira na kontrole, pretnje i probleme promenili smo u ‘savetnik’, manje zastrašujući a više ohrabrujući termin", govori profesor. Kodeks profesionalnog ponašanja dobiće saglasnost Ministarstva prosvete i sporta, i zapravo će predstavljati vrstu preporuke za pozitivan partnerski odnos predmetnih savetnika u školama. "S jedne strane, dokument šalje veoma važnu poruku savetnicima o tome kako bi trebalo da se ponašaju prema nastavnicima i školama – pozitivno i ohrabrujuće s idejom o zajedničkom cilju, a to je kvalitetna nastava. S druge strane, dokument pruža potvrdu školama i zajednici da novi sistem osiguranja kvaliteta nije zastrašujući. Treba biti pošten prema sebi i priznati da neke stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu."

Drugi dokument s radnim naslovom "Opšti pregled efikasnog školstva" po svojoj suštini je "vizionarski", kaže profesor, uz objašnjenje: "Reforma kompletnog školstva veoma je kompleksan posao, i tad-kad u glavama profesora i učenika može doći do zbrke usled velikog broja poruka koje do njih dopiru iz različitih pravaca, može lako da im se desi da izgube svoje težište. Ovim dokumentom želimo da naglasimo kakve škole želimo u reformisanom školstvu." Profesor smatra da je to jednostavno s obzirom na tradicionalno dobar školski sistem u Srbiji, i da će čitajući taj dokument mnogi doći do zaključka da takve škole već postoje. Iako nije bio u prilici da poseti mnoge naše škole (bio je samo u dve), profesor Stoker kaže da je svestan nacionalnog ponosa kad je reč o obrazovanju u Srbiji. "Ovaj dokument poslužiće kao pregledni pokazatelj kakve škole treba da budu. Samoevaluacija je važan segment procesa i treba razviti njene mehanizme: šta smo postigli, čemu težimo i kako znamo da smo to postigli. Samoevaluacija ne sme biti isto što i samočestitanje, što lako može da se desi. Zbog toga su neophodni transparentnost procedure i konkretni dokazi o napredovanju." Naš sagovornik preporučuje strpljenje i optimizam i kaže da je u Škotskoj bilo potrebno deset godina (1989–1999) da bi se postigao željeni cilj u reformama školskog sistema.

Profesor procenjuje da će do maja 2004. pilot-grupa novopečenih reformisanih savetnika već biti u školama. U kojoj meri će se oni/one razlikovati od svojih prethodnika i da li će nositi neke posebne "savetničke" uniforme, u ovoj fazi realizacije projekta nije poznato. Problem je jedino u tome što ni reč "savetnik" nema mnogo bolju reputaciju na ovim prostorima.