Dok se u Boru strpljivo čeka na Prostorni plan posebne namene rudničkog basena Bor-Majdanpek, planinari iz čitave Srbije nemaju vremena za čekanje. U najnoviji planinarski pohod na planinu Stol krenuli su početkom leta iz Bučja, sela ušuškanog u podnožju ove planine.

Danijel Petrović iz Saveta ove mesne zajednice ponosan je na činjenicu što je Bučje već peti put domaćin planinarima iz čitave Srbije. U istom duhu govori o omiljenoj planini. “Stol je za nas praktično život. Sve ulažemo u čist vazduh i zdravu sredinu. Hranimo se zdravo sa naše planine i nastojimo da je takvu sačuvamo. Većina ljudi ima imanja na ovom prostoru. Planina Stol je filter ili prečistač vazduha u Boru”, s ponosom ističe sagovornik “Vremena”.

Vozač je kamiona u kompaniji Ziđin, radi već punih 12 godina. Veruje da priroda može da se sačuva uprkos razvoju rudarstva. Smatra da može da se rudari, a da se “plućna krila” Bora ne nađu na udaru. “Potajno se nadamo da do toga neće doći, ali straha ima, naravno. Ovo je rudarski grad. Mi živimo s tim. Ne znamo još uvek planove rudarenja. Nadamo se da će kompanija i država izaći sa planovima i da ćemo znati na čemu smo”, napominje Petrović.

S druge strane, kako ističe, od kompanije živi većina ljudi u ovom kraju. Skoro svako domaćinstvo ima prihod od rudnika. Podseća takođe da je sada mnogo lakše stići do planine Stol, asfaltirano je tri kilometra najteže deonice puta. Ostalo je da se uradi još oko dva kilometra, pojašnjava Petrović.

NA SKRIVENO TE VODIM MESTO – IZMEĐU PLANINA I BORA

Planinari su oduševljeni netaknutom prirodom u okolini Bora. Aleksandar Perić iz Banovaca prvi put je došao na Stol 1998. godine, u organizaciji alpinističkog odseka Beograd. Proveo je tada na planini nezaboravnih sedam dana pohađajući kurs na suvoj steni za alpinistu.

Ne zaboravlja prvi susret sa planinom Stol. “Bila je noć kada smo stigli. Prespavali smo u planinarskom domu. Ujutru, kada sam ustao, prvo što sam ugledao bile su livade sa svih strana. Okolo su šume i stene. Bila je to ljubav na prvi pogled. Borski Stol je prva planina na koju sam se ikada popeo. Bor jeste zagađen. Međutim, kad se čovek ovde popne, to je potpuno druga priča. Stol i Veliki krš su nešto posebno. Među njima je brisani prostor kroz koji duvaju vetrovi. Ceo ovaj deo ima mikroklimu i zagađenje iz Bora ovde se ne oseća”, priča Milojević.

Bor ima izuzetno interesantno okruženje, napominje naš sagovornik. “Tu nam je na dvadesetak kilometara Lazarev kanjon, kroz koji sam prolazio, i Lazareva pećina. Imamo Mali i Veliki krš i naravno Stol, koji je kombinovana planina, gde dolaze i planinari i alpinisti”.

Planinom Stol očaran je i Boban Đorđević (71) iz Planinarskog društva “Deli Jovan” iz Negotina. Predsednik je Planinarskog saveza Timočkog regiona, planinarenjem se bavi dvadesetak godina. Prirodi u pohode često odlazi sa suprugom. “Danas je takvo vreme da se sve više okrećemo prirodi. Svedoci smo da se ljudi vraćaju u mesta svojih predaka, a ujedno sa sobom privlače druge ljude, koji nisu imali priliku da uživaju u blagodetima sela i prirode. Stol nudi nešto što nema cenu. Žalosno je što Borani, a znamo u kakvim uslovima žive, ne koriste dovoljno ovu lepotu na 20 kilometara od Bora. Barem nedeljom ili bilo kojim drugim danom mogu da izađu sa svojom decom da ih nauče da se može živeti i bez mobilnih telefona, interneta…” Na ovoj planini, kako podseća, još 2011. godine grupa planinara pokrenula je inicijativu o osnivanju planinarskog saveza timočkog regiona. Okuplja 10 udruženja i oko 120 članova.

RUŽA VETROVA, ZAŠTITA OD OTROVA

“Sezona na planini Stol traje 365 dana. Gosti dolaze i zimi, mnogi vole ekstremno hladno vreme i spavaju u šatorima. Najviše dolaze Vojvođani, ali i planinari iz Beograda koji se Stolu uvek vraćaju. Ima i gostiju iz Poljske, Nemačke, Rumunije, Bugarske, Slovenije… Kažu da je ovo biser istočne Srbije. Planina je nezavisna od ostalih planinskih venaca. Ne pripada nikome. Ona je sama za sebe.”

Ovako o planini Stol govori Dimitrije Pistolić, domaćin planinarskog doma. Na Stol je prvi put kročio tek sa 60 godina. Sedam godina kasnije dočekuje goste iz Srbije i inostranstva. Rodom je iz obližnje Rudne Glave kod Majdanpeka. Kako sam kaže, rođen je na dva sata peške odavde, ali nije planinar. Po zanimanju je konobar. Radio je širom bivše Jugoslavije – od Kopra do Rudne Glave. Kafica, domaća hrana i prirodni čajevi, to su glavni specijaliteti na meniju. Vlaški specijaliteti sa ovog područja su neizostavni, priča naš rečiti sagovornik. Spava se, kaže, odlično. Vazduh je specifičan, zdrav i čist, još uvek nezagađen. Ruža vetrova ne dozvoljava da se smog spusti na tlo. Nikad se nije desilo da topionički dim iz Bora dopre do Stola, bar do sada, priča nam Dimitrije Pistolić.

Domaćin ovog planinarskog pohoda bilo je Bučje, a organizator Planinarsko smučarsko društvo “Crni vrh” Bor. Planina se nalazi u okruženju borskih sela Bučje, Krivelj, Gornjane, Tanda, Luka i Donja Bela Reka. Rastojanje do njih je gotovo identično. Planinarski dom je na oko 900 metara nadmorske visine, dok je vrh Stola na koti 1.155 metara.

Intervju: Dragan Ranđelović, predsednik Društva mladih istraživača Bor

Profit i/ili ekologija

“Profit svakako ne sme da bude važniji od ekologije, već jednako važan, jer iz profita treba obezbediti sredstva za nove tehnologije, zaštitu i sanaciju životne sredine, kao i za različite kompenzacione mere koje će ublažavati posledice po životnu sredinu. Pogrešno je suprostavljati ekonomiju i ekologiju, a pritom treba dodati i socijalni aspekt, jer sve to čini jedinstveni koncept održivog razvoja. Balans po ovom pitanju može i mora da se ostvari”

foto: mladen dumitrašković

Ovako razgovor za “Vreme” počinje Dragan Ranđelović, dugogodišnji predsednik, član i koordinator brojnih projekata Društva mladih istraživača Bor. Kako sam navodi, bavi se ekološkom edukacijom, javnim politikama zaštite životne sredine i održivog razvoja, kao i umrežavanjem i sveukupnim jačanjem kapaciteta organizacija civilnog društva.

O aktuelnoj privrednoj i ekološkoj stvarnosti u Boru kaže i sledeće: “U Boru je vidljivo da postoji napor da se taj balans ostvaruje, jer se deo investicija u nove rudničke objekte i pogone prerade bakra usmerava u zaštitu životne sredine, pored uvođenja novih savremenih tehnologija i savremene opreme. Započela je i sanacija tzv. istorijskog zagađenja, radi se na premeštanju stanovništva sa lokacija koje se ne mogu adekvatno zaštititi ili sanirati na nove, bolje lokacije. Kompanija sve više ulaže i u unapređenje ostalih aspekata kvaliteta života stanovništva (izgradnja vodovoda, unapređenje obrazovanja i zdravstva, uslovi za razvoj turizma i dr.). Pošto je država suvlasnik nekadašnjeg RTB Bor, očekujemo da i ona uloži značajna sredstva u podizanje kvaliteta života u Boru. Lokalna samouprava je već započela da ulaže značajna sredstva u infrastrukturu”.

“VREME”: Otvaraju se novi rudnici, proizvodnja utrostručuje, a ekologija je na udaru. Smatrate li da je zabrinutost javnosti opravdana?

DRAGAN RANĐELOVIĆ: Svakako je zabrinutost javnosti za životnu sredinu uvek opravdana, posebno zbog brojnih negativnih iskustava našeg ponašanja prema životnoj sredini u Srbiji u prethodnom periodu, ali i brojnih primera ugrožavanja životne sredine širom sveta. Preterivanja uvek ima, ali su ona rezultat nedovoljnog znanja o karakteristikama i procesima u životnoj sredini, nepoznavanja trendova u razvoju modernih tehnologija u svim oblastima proizvodnje, pa i u rudarstvu, nepoverenja u odlučnost vlasti da sprovodi zakonske propise zaštite životne sredine i u doslednost kompanija da sprovode svoje politike korporativne odgovornosti i zaštite životne sredine. I na kraju, česta pogrešna politizacija ekoloških problema u smislu borbe za vlast, a ne u smislu formiranja i realizacije javnih ekoloških politika.

Vazduh u Boru filtrira zeleni pojas u okruženju. Ima li Bor mehanizme da sačuva prirodne resurse?

Bor je odavno definisao svoj koncept razvoja koji se zasniva na zaštiti i održivom razvoju očuvanog planinskog prostora u okolini grada. U Prostornom planu Bora definisani su prostori koje treba očuvati i u njima razvijati alternativne privredne grane, kao što su turizam i poljoprivreda.

Pokretane su brojne inicijative, u čemu je značajna bila i aktivnost Društva mladih istraživača, za zaštitu prostora Dubašnice, odnosno Južnog Kučaja. Ovo je konačno doprinelo da država početkom ove godine donese odluku o početku zaštite ovog prostora kao novog nacionalnog parka u Srbiji. Sa svoje strane, grad Bor je posle javne rasprave, u kojoj su pored Društva mladih istraživača učestvovale i druge organizacije civilnog društva, usvojio prostorne planove posebne namene turističkih područja Brestovačka banja – Borsko jezero, Crni vrh, Veliki i Mali krš i Stol.

Za sveukupni razvoj Bora, i posebno zaštitu ovih očuvanih područja, veoma je važno da se što pre donese Prostorni plan posebne namene rudničkog basena Bor-Majdanpek koji bi precizirao prostore rezervisane za rudarstvo, a grad Bor bi zatim kroz svoj novi Prostorni plan i Plan razvoja grada Bora obezbedio očuvanje i održivi razvoj svoje okoline, za šta sada u budžetu grada ima dovoljno sredstava.

B. Pešić