Preminuo je Zoran Slavujević, profesor u penziji Fakulteta političkih nauka u Beogradu i nekadašnji saradnik Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka.

Zoran Slavujević je bio dobri duh Centra. Onaj koji nas okuplja na prvoj jutarnjoj kafi, na ručku, potom i na večeri. Sve to, naravno, u našoj kancelariji. Tako je bilo uvek kada smo radili istraživanja javnog mnjenja. A radili smo ih stalno od 1992. do 2001. godine, kada je Veliki Zoki bio u Institutu društvenih nauka. To mu je bio nadimak. U to vreme, dok smo radili zajedno, ja sam bio Mali Zoki, mlađi kolega koji je imao čast i zadovoljstvo da deli kancelarijski prostor sa njim.

Kada je radio bio je potpuno zaokupljen poslom, a kada smo se družili niko nije bio zapostavljen. Duhovit, zabavan, sjajan kuvar, muzikalan… Sve ono što je potrebno da imate da biste bili omiljeni u društvu. Nije se svima svidelo to što je bez ustručavanja bio spreman da svakome u lice kaže šta nije u redu. Nije bio od onih koji su pazili da se ne zamere. Princip mu je bio važniji od nezameranja. A u poslu, pravi profesionalac, perfekcionista.

Bavio se medijski vrlo atraktivnim temama, ali je za medije isključio govorio o istraživanjima i knjigama. Nije hteo da se bavi dnevno-političkim tumačenjem stvarnosti.

Zadužio je Institut društvenih nauka, Fakultet političkih nauka, politikološku zajednicu i sve one koji su čitali njegove radove. Ostavio nam je kapitalna dela iz oblasti političke propagande i mnoštvo empirijskih istraživanja. Predavao je i pisao o političkom marketingu, političkom komuniciranju, o savremenom političkom mitu, o političkim kampanjama, legitimnosti i izbornim borbama… Predano je prenosio svoja dragocena znanja i iskustva generacijama studenata koji su imali sreću da sarađuju s njim.

Imao se, stvarno, rašta i roditi.

Hvala ti Veliki Zoki.

Hvala ti na svemu.